Evo stigla mi je na mail prva priča. Autor želi ostati anoniman.
Svi ostali mogu svoje slati na moj mail.

Ej bio sam nedavno u Krapinskim Toplicama, neznam, ja kad sam vidio Dijanu skoro sam se rasplako, ne pamtim ju takvu, nepokretnu u onom krevetu i da s onolikom mukom izgovara dvije, tri rijeci, bilo mi je tesko. Ali se vidi da polako ide na bolje, mlada je, mozak joj se oporavlja, ima nade. Sve se bolje i bolje koristi rukama i komunicirali smo preko one abecede. Mama joj je velika podrska u svemu, stalno je uz nju. Dok smo tamo bili, Dijana je bila ljuta na neku zenu iz sobe koja je stalno jela i pila, a Dijana to nemoze i smeta joj, a baba nikako prestat jest. Ona smogne snage, poljubi srednji prst i pokaze joj ga. Mi smo umrli od smijeha, sto se toga tice ostala je ista. Pitala je za prijatelje, rekla je da nebi htijela past razred, neg da oce ic s nama. Bilo mi je drago sta sam ju vidio, a i njoj je. Ici cu opet tamo i budem javio kak je bilo. Bilo bi dobro da je svi prijatelji odu posjetit, jer ako imalo svojim dolaskom mozemo utjecat na njezino ozdravljenje, zasto ne otic? Njoj ce sigurno bit drago, a i vama ce, kad vidite da ste vi uzrok smijeska na njenom licu.

Hvala ti. Bilo bi lijepo kad bi svi koji odu tamo napisali nekliko rečenica.

Evo već duuuugo nisam pisala. Bila sam nekoliko puta u krap. S Dijanom se dop preko sms poruka. BIle smo i vani, papale sladoled.... Petra ide u školicu, uči...
Ako ima zainteresiranih da napišu neki priču, mogu mi poslati na mail macka.tvti@gmail.com i ja to objavim...