komarica, dapače

11 listopad 2018

Sinoć je jedan predator kamufliran u komarca bezobrazno letel ispred mog monitora. Ja sam pljeskala, a on je mislil da tražim bis. Onda sam u žaru pljeskanja izvršila egzekuciju nad navedenim. Leš sam pohranila u kantici za smeće (plastičnoj jer je onu pletenu pojela rahmetli papiga Micika).

Tijelo bezobraznog pokojnika je s vrećicom iz plastičnjače jutros ubačeno u kantu za smeće u smećarniku i bit će pokopan o državnom trošku negdje na Jakuševcu.

Molimo za tihu sućut.

Sekasmith i ostala vesela rodbina

Oznake: komarci

Suze zbog sina razmetnoga

22 rujan 2018

Vjerna sebi (oduvijek) pripremim papire potrebne da bih sinu odnesla u jednu firmu, možda ga zaposliju, prošli put su ga odbili jer je muško.

U datim okolnostima to bi bil kompliment.
I moj tata je bil muško al kad je stara popizdila opral je prozore, zahod, a za silu je i kuću gradil.

Kao rođena Zagrepčanka jedva nađem tu ulicu jer kao rođena Zagrepčanka idem na relaciji kuća-poso-poso-kuća, zahvaljujući visini plaće i životnog standarda, a jedino kino koje posjećujem, a što smatram osobnom kulturnom nadgradnjom, je Grič u Jurišićevoj, gdi se pije kava, a kino je rahmetli.

Uđem, ona na informacijama laje ko jato pasa.

Konačno velim kaj trebam obavit - mahne glavom u tom smjeru.

Super, nema gužve.

Dođem do šaltera.

Ja: Dobar dan.
Šalteruša: Dobar dan.
Ja: Trebam to i to za sina.
Šalteruša: Di vam je punomoć?
Ja (u sebi jeblatemajka štobireko Krule): Punomooooć? Za kaj?
Šalteruša: Pa za tu potvrdu. A zašto sin nije došao po dokument?
Ja: Radi na Koločepu (u nadi da zna di to je i kaj to je) i dolazi tek 1. listopada, a za ovo je rok 26. rujna.
Šalteruša (nemreš reć žena se trudi): Pa nek vam onda pošalje punomoć odande.
Ja: Ma tam nema niš osim jednog hotela, prazne vikendice i dva bora, ne znaju kaj je ambulanta, kakav javni bilježnik, koji bakrači.
Šalteruša: Onda ništa.
Ja: Nemrem verovat, postoje okolnosti gdje on kao takav ima prednost, pa zar svud odbijanac...

Ne znam je li poželila riješiti se užasnog prizora moje prejadne face ili kaj, uglavnom veli - Tamo vam je šefica, probajte s njom, ja vam nemrem pomoći.

Odem u sobu šefice (koje nema).

Druga šalteruša pokušava biti ljubazna i veli - molim vas malo pričekajte, na sastanku je (pokaže mi neki stolac na koji mi se činilo užasno opasno uopće sjesti, al reko više mi je svejedno). Kao šefica je na sastanku (petkom u 8.15 pozvat ću je). Mislim to je superšefica koja bu zbog nepoznate mene došla sa sastanka, mašallah!

2 minute evo jedne energične žene kak sam ju i zamišljala, dobar dan, dobar dan, jeste vi ta, ja sam ta i ta, trebala bih vas na čas. Izvolte, fala, i objasnim ženi u čemu je problem. Kak ja inače tumačim stvari naravno da nije niš pohvatala nego me bledo gledala. Veli vrtite taj papir, dajte da vidim. Odma je pokopčala; Imate sinov ojb, imam. Vašu osobnu, izvolite. Pričekajte me.

Vratila se za 40 sekundi s papirom i rekla - izvolite.

Velim hvala i stojim, ne vjerujem. Ona veli, kuži moje stanje: Gospođo, nekidan sam bila u sličnoj situaciji, moje maloljetno dijete mi nije potpisalo punomoć (!?!?!????!!!) i nisam mogla dobiti (potvrda je toliko nevažna, do ludila, al kaj kad moraš imat) i kad mi nisu dali pukla sam, bolje da me niste vidli, odmah šefu i taj čas sam dobila papir. Ovo je teror, ali mi moramo raditi kak vele odozgor. Ajd doviđenja i nek je sa srećom.
Eadoviđeeeennjnjnja i Hvaalla mislim baš hvalaaa - tak nekak sam rekla.

I odem van, ne znam na koju ću stranu, naravno odem na krivu, skužim di bi tramvaj još mogel voziti, vratim se i krenem prema stanici. Vidim sunčan dan a meni lice mokro...

rasplakala sam se....

Oznake: administracija

Šalteruša - tolko da ti pokvari dan

17 lipanj 2018

Nevjerojatno kakve šalteruše imamo, vrlo otporna vrsta, žilava, neiskorjenjiva. Za ovakvo rikanje bi dobila otkaz na celom svetu, kaj otkaz, ne bi ju ni primili na posel.

Učila sam decu - kad prilazite šalteru, navucite smeškić na facu, nije zviška. Međutim, niš ne pali više, vrsta iza stakla (predmnijevam pleksiglasa) je otrovno ratoborna i nadrkana, valjda ušlo u gene, otkad postoji šalter, njene pra-pra-pretkinje su bile šalteruše. Još od špiljih.

Jedna sestra jučer (cca 30 godina) šalje bratu paket na neki otok.

Šalteruša u pošti uzima kutiju za cipele u kojoj su te neke sitnice i reži: kae ovo, kak vi to mislite poslati, to treba obmorati u pakpapir, treba imati špagu zvezanu, adresu pošiljatelja, primatelja, bla bla.

(Radim u državnoj službi, ni službena pošta više tak nede naokolo.)

Cura očito ima kratki fitilj i veli - gospođo, iz ove pošte sam ovak poslala već dva takva paketa na istu poštu i vaš kolega je samo nakeljil adresu primatelja i objasnio da mora ići ko paket jer je teže od kile.

Da to tak nemre da kaj su ti mladi danas šlampasti (razlika u godinama nije nešto drastična da bi se pozivala na generacijsku mržnju) da kak se to ona razgovara (!!??!??!?!!????) i vraća joj kutiju, gura joj u bušu.

U neklimatiziranoj pošti, punoj ko šipak, 15. u mjesecu, ono, ni muha ne diše.

Kad se našla jedna pametna, cca 80 godina - da kaj ta mladež danas, kak ne sluša gospođu poštaricu a osim toga se pregurala, balavica jedna, a ona stara mora čekati dok ova pregovara.

Tu cura s kutijom gubi živce i zareži: SLUŠAJ BABA!!!!? Vi penzići se svud rivate, od tramvaja do ove pošte i fort morate biti u pravu¨!!!!?? Koji broj držim u ruci!?? B29, a kaj piše na semaforu? B29!? Aj promijeni dioptriju (obje nosiju dioptrijske očale) pa onda reda radi!!!

Baba se povukla.

Poneki su se počeli smješkati, analogno i disati.

Komada stera nadrkana šalteruša na drugi šalter (gdje a propos nije bilo nikog za čekanje). Kolega poštarenko uzme kutiju sa sadržajem, provjeri jel dobro zakeljena, zakelji papir s adresom primatelja, pita je li to njena adresa gore levo (pošiljatelja), veli ide ko paket zbog težine, cura plati, zahvali i ode.

Zanimljiva pošta. Bum opet otišla, ono u Jurišićevoj je skroz dosadno, osim kaj od 15 šaltera obično radi šalter i pol.

Oznake: pošta

Turske mačke

16 lipanj 2018

Istanbul, pravi turski fakultet, predavanje, a ono - neko uporno grebe po vratima. Studenti se uzvrpoljili cerekaju se i naslućuju, profesor otvara vrata, tu prepotentno s uzdignutim repom i uzdignute glave ulazi lokalna mačka (životinja) a profa veli - Bujrum! Smjestila se nekom u krilo i othrnjala.

Normalno kad im okolo donose u zdelicama hranu i vodu, to sve čisto i paze da im je toplo kad se omace i pitaj Allaha kaj sve ne.

Drugiput je na predavanje ušetala pak neka druga, sama, jer su vrata bila otvorena. Isto tak ušetala ko da je prostor njen a oni gosti i prošla sve klupe, valjda proverila stanje. Profesor je zamolio samo da ju neko pričuva da ne dolazi njemu na stol jer ga dekoncentrira, ali nek ju ne tjeraju.

Na jednom ispitu, dobivam kasnije sms, je bilo odlično, piše se ispit a mačka prede na klupi do. Tu i tam, veli pošiljatelj, me pogledavala jednim okom. Sedi mica, prede i odašilje mir.

Najmlađi profa je izjavil (najdosadniji predmet, staroanadolski, nešto ko nama staroslavenski) da kaj oni misle da su njegova predavanja dosadna, evo i mačke ga dolaze slušati.

Kad je trebalo dobiti potpise za položeni magisterij, dolazi mi sms: Stara, nemrem dobiti čitabu da sam magistar, tu je ko fol bil državni udar, nema nikog na faksu. E, znaš kak je pusto kad na faks ni mačke ne puštaju.



Oznake: mačka

Sve bi

05 svibanj 2018

Sedim u relativno neprenapučenoj šestici.

Čujem neko nekaj tuli napred, reko valjda nečiji mobač.

Ne prođe 2 minute, dotepu se dva hrvacka mornara, ja ko fol čitam nekog Arapa, grdo štivo, al usput škiljim na hrvacku mladost. Nijedan nema 2 banke. Dotepe se i kolegica s posla, nadrkana čudakinja.

U jedan veli - kaj te nije sram da ti je žniranac odvezan (mornari - kaj, žniranac, aj dobro) i čučne se i zveže i trkne ga laktom u rebra, kad čuješ:

SVE BI SEEEEKE LJUUUUBILE MORNAAAARE ALI MAAAME, MAME BRANE TOOOO, SVOJE MAAALE USNE BI IM DAAALE
KAD BI SAAAMO SAMO ZNALE TO.

Ja silazim na Zrinjcu oduševljena, velim kolegici - gle kak su slatki, kaj, veli Zagorka, ovo je Zagreb, a ne Dalmacija, ja si mislim odi u pizdu materinu (s one majce s FB-a) a dečkima izlazeći iz travmaja - poklopil se tajming da ne velim vreme, dečki, vi bi malo češće trebali doći ovak rano u Zagreb i raspoložiti nabrijanu raju u rano jutro.


Jooooj, gospođooooom eeee, tetaaaa faaalaaa, eee, može, joj sad izlazi, joooj, ajd pomozite nam, budemo, ajd fala, živi bili..............

popravili mi dan dečki, dečki hvala vam

https://www.google.com/search?q=sve+bi+seke+ljubile+mornare&ie=utf-8&oe=utf-8&client=firefox-b-ab

Oznake: pjesma

Nešto skroz nabrzakića

27 travanj 2018

Spekla jedna baka fritule.

Fritule nekak nisu uspjele, kaj je bilo krivo, brašno, loša volja kuharice, prašak za pecivo (nemam pojma jer mrzim fritule, šifra za debljanje na najjače, rađe pojedem Milku z lešnjakima, ono pol metra čokse).

I došel unuk (5 godina) i gleda fritule i veli: Baka, kae ovo, jel tim fritulama istelek rok trajanja?


(Mali vjerojatno već zna i onaj ekscelisiorus program na kompu, ak je to nekei). Ja se recimo djelomično sećam ćirilice.

4. godina u životu

19 travanj 2018



Deca sva sa 4 godine kaj još nije hodalo po blogu i forvardušama: Ta deca pripovedaju kak su im rekli. Stoga pazite kaj trljekate deci. Mene su učili moliti se Svetom Anteju za zdravlje obitelji pa sam rekla Dragi Sveti Ante, molim te čuvaj moju mamu, tatu i brata, a ja se znam sama čuvati.
Pa je to bilo kao jako smešno, još sam sad uvređena, da kak se to molim, da to tak nije dobro. E jebote pa di je tu podržavanje djetetove samouvjerenosti?

Alzo ovo:

"Ti si bik stada mog, jebate bog!" (Sanja časnoj sestri u tramvaju. Učitelj: njen deda). Kazna - šamarčina od majke.

"Odi vrit pa buš sit pa buš dupe, jebemti tvoju majku!" (ja jednom profesoru koji me pikal u bušu kažiprstom, učitelj: onaj isti susecki par kaj su me učili moliti se Svetom Tončeku). Kazna - ispričavanje profesoru koji se opće ni uvredil neg se smijal do suza, brisal očale zamagljene od suza - a doma tri ćuke odgojnih mjera tipa urlanja i opominjanja i nasilnog odgoja, fuj!

Kraj zoološkog vrta, Sandra od Sanje: "Mama, mama, tu ti stanuju Bosanci, Hercegovci i ostale životinje" (učitelj: tata). Kazna: Odma su izašle iz tramvaja.

Hrvoje teti iz vrtića pita za prijatelja Luku Lisca: "Teta Tnedana, a gdi je Luka Fuka Lisac?" (učitelj: sestra). Kazna: i tak niš nije razmel, hvala teti Snježani kaj opće nije promijenila ni izraz lica, a rekla Luka je u vrtiću (tu i tu).

Kad dete vlovi neku medicinsku knjigu uvećano žensko jajašce nije loptica, a uvećani spermić nije ribica! Jebote sve rode i kupusi, pa i oni kiseli!? Život nije cveće, al se smijati uvijek možemo, i sve predškolsko učenje za kasniju spremnost hvatanja sa životom može biti urešeno humorom, uz napomenu (ak se dete šokira jer ste vi umorni i nikakvi pa ne tumačite kak treba) treba reći - to je tak normalno i nema drame, gleč kolko nas ima, hahha. Deca imaju lako otklonjivu pažnju, reci i piči dalje. E da sam znala kaj sad znam.

Prvo, ne bih se udala. :-)

Oznake: djeca i odrasli

Nokia još uvijek

03 ožujak 2018

Imam Nokiju 3310, mislim da je punoljetna. Inače je vrlo samostalna, kad idem čorit ja ju zgasim i onda me Tanja zove ujutro sva uspaničena kaj sam ju noćas triput zvala, reko nema šanse, kad idem čorit ja sve gasim, to Nokija poludila, oprosti. Jedan dan iz trambaja šaljem kćeri SMS dolazi od prijatelja e-mail - čuj a kaj si ti to meni poslala u inbox neki čudni e-mail, niš ne razmem. Pa kak reko, e onda smo okrivili onaj rotor tam u Novom Zagrebu, kao ima puno metala pa mesto kćeri na mob prijatelj prima istu poruku doma na komp. Neš ti nauke!?

Kad je izašla Nokia iz mode a ja i dalje koristila usluge Njoklije, u tramvaju čuješ - gle staru kakvu ciglu fura, ko to još ima, heheh, kuži gerijatriju. Sad to zvuči: gle staru još ima Nokiju 3310, bate kak je to dobar mobač bil. Izašel je rimejk al ni to - to.

Gledam kaj mogu novi mobači pa mi već krivo kaj nemam noviji, ovo je koma. Puni se dvaput dnevno ono do daske. Kak je neko rekel - to je već fiksni telefon. Kad se zagrije od ruke onda nestane sve s ekrana, nemrem zvati ni slati poruke. Onda ju hladim da dođe sebi. E onda joj je prehladno pa opet malo prigrijem kraj lampe, jebote ja imam termostat doma a ne Nokiju! Nekidan je skroz krepala namrtvo a kak sam nosila više stvari u sobu, roknula je na parket, reko ovo ti je 20-i slobodni pad sad si gotova!

Kaj gotova! Osim kaj je fort na punjaču (račun za struju je pretjerano visok odavno) već dva dana dela ko nova.

Oznake: Nokia

Tri crtice od jučer

18 siječanj 2018

Gledam TV program, fort je u najavi Povratak mumije. Bu se ta mumija konačno vratila, vraća se već godinama!? Džukela Lesi se već vratila! Ljubavnik Šime se vratija! Zdenka Vučković se vratila u Zagreb! Samo mumija put putuje!
Mada mene više plašiju živi ljudi. Ulazi u tramvaj lik s tamnim džozlama na kljuki, prek čube ima zelenu masku, šatra protiv zaraze, nabil neku beretku, aaaha!! - reko' - evotigana - oružani prepad! Ja odma digla ruke u zrak, ni štaku nisam zaboravila, reko nek mene prvu vidi: i velim - imam samo 20 kn, idem sa Sanjom na kavu. I imam tri male karte za ZET.
Drugi su bili još više splašeni, nisu ni ruke digli, ukenjali se totalno!
(Male karte za ZET - tak sam čula da kupuju u trafiki one karte za 4 kn, ja velim - one na popustu)

Zaustavi me jučer žena na cesti, dobar dan, dobar dan, čujte ima tu u naselju neki dućan kaj se zove Mana.
Po faci mi je zaključila i veli - kaj, pojma nemate.
Reko nemam al ak postoji onda vam je to tam dole u bivšoj Nami a to je - pokazujem smjer i velim da na zgradi piše Spar... (odma se nepozvana uključila jedna izazvana činjenicom da nije ona upitana za informaciju, prekinula nas u pol spike i mahanja i dala joj takve upute da tu (bivšu) Namu ni ja ne bih našla!! A sećam se da ju je (Namu!) otvaral drug Tito.
I ode žena viče mužu koji čeka u autu - sam ti rekla da je Nama a ne Mana.
A dođe ti isto...

Oznake: vraćanje

Diploma je raznih

12 siječanj 2018


Iako mada premda nisam diplomirala, svojedobno sam dobila diplomu na kojoj piše ovak:
------------
Diploma
koja se dodjeljuje
(Seki Smith)
za izvanredan uspjeh i sjajne rezultate postignute kao
MAMA KOJOJ NEMA RAVNE
Dodjeljuje se ovo priznanje kojim se čast odaje svim majčinskim vrlinama originalnim i svojstvenim samo najboljim mamama.

Priznanje dodjeljuje: Na dan:
potpisana moja kći taj i taj, 11 godina ago
---------------

Kupljeno mojim novcem, nekih 4 banke, negdi oko Cvetnog trga. Dobro.

Inače, imala sam doista, i još imam - dva originala, pastela s Lošinja, od božanstvenog Nenada Levingera, pokoj mu duši, a koje sam uramila nakon dugo godina otkad nam ih je poklonil i isto tak puno dok sam ih dala uramit. Jednako tako (trećina vremena recimo) dok sam smogla hrabrosti obesit ih na zid, ovdje sporedno i bolno sjećanje.

Javljam diplomiranoj kćeri (dakako, u inozemstvo) da sam u Offertissimi kupila dva okvira.
Slika u prvom prectavlja Posljednju večeru gdje na mjestu Isusa stoji veseli Vuco u punoj veličini i drži ovna pečenog na ražnju, skup sa štangom.

Reko' a u drugu sam uramila tvoju diplomu, samo kaj je bila malo prevelka pa sam ju zrezala.

Reakcija:
Dobro stara kaj si ti prošvindlala, inače si čudna u zadnje vreme (nismo se vidle par godina, da ne duljim: ona dolazi u punu formu, a ja matorim) pa kaj si ti zbiljam moju diplomu išla rezati, možda bum mu trebala i onda išla na fax (helizim?? - op. majke) tražit novu, mislim ne znam kaj da ti velim.

Crkla sam od smijeha i odmah javila da je to MOJA diploma a ne njena.

A veliju moraš do diplome...

Kak živim ne bi bilo čudno da sam malo otfikarila. Moj rahmetli ćaća lud ko riža pred kraj života je jedno remek djelo ocaparil za cm i po jer je rama bila mala, pa je stara užasnuta i pojevši nam život za 10 godina svima skup, spasila sliku staru 300 godina i dala mi da ju skrijem. Stari mi je inače bil idiot (bog mi grehe prosti), takvog sam si i muža našla.

živjeli svi kaj su uspjeli diplomirati (predmnijevam da ih je 99,99 posto van rwatzke).


Oznake: diploma

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.