samomojarazmisljanja

petak, 21.12.2007.

Pobjesnila sam, param kočijaš, skinila sam sve s neba i sa zemlje.
Moram u spenzu i molim i kumim moje da se neko digne i pomogne, ne mogu sama, jednostavno ne mogu gurat ona kolica, pogotovo kad dođem na kasu, em moram sama vadit , em moram sama stavjat u kese, em moram dobro držat kolica niz onu nizbrdicu da mi ne pobjegnu, a noga me sve više žiga.
Što ja ovo radim, ako ne treba njima , ne treba ni meni.
Đe sam pogriješila, vazda sam im davala slobodu, svi kažu kako su ti krasna djeca, što to znači, ono, ne drogiraju se, ne prave sranja, a što je ovo sad nego sranje.
Moram li ja totalno popizdit da bi se neko pokrenio????
Najrađe bi uzela ovaj laptop i zafrljačila ga nekome u glavu.
Evo sad sam se ispuhala, e sad će se neko dignit ili ću napravit pravi dar mar, pa nek sve ide u pičku materinu.

21.12.2007. u 11:43 • 2 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>