ponedjeljak, 26.07.2004.
MOZARTI I SALIJERIJI
A ljudi moji šta sam se snerva sad. Odveja sam sina i ćer po drugi put u dječiji zbor Srdelice. I tamo smo čekali žena dica i ja ka pizde da nas gospon Salijeri primjeti i da bar kaže dobra veče a kamoli da nam dicu i pogleda. I jebi ga ,dica se uzvrtila ,jadna tila bi se dokazat ,tila bi pivat ,tila bi pokazat šta znadu ,sve jadna cupkaju u ritmu muzike šta ovi dičiji Mozart gudi,al za kurac, ovi nediže glave od klavira a kamoli da bi pogleda na naše jadničke, koji jedini stoje postrani a sva dica nekako skupa u tom zboru ,samo naši gledaju postrani. Pa jebemu mater moji bi bar znali sidit i zivat al Salijeri neda ni to. I da sam bija sam možda bi ka pizda još sidija da nije moja žena uskuvala i rekla jeben njega i njegov zbor ajmo ća. Pizda mu materina ovoj usranoj despotskoj državi i još despotskijem gradu a imeni kad uvik nalićem na puvandere i krive veze. U ovom gradu moš uspit samo ka pizdo ili šupko lizac u protivnom ti negine sudbina Mozarta, da te poštuju tek kad umreš ili ni tad.
