nedjelja, 24.08.2008.
Ratnici podzemlja - The Warriors
Prije dva dana sam gledao Ratnike Podzemlja. Opet su bili emitirani putem tv
signla, a preko odašiljača. Po boji na televiziji rekao bih da koriste
Siemens-ovu opremu. Evocirao sam uspomene na davne 80-e kad sam prvi puta
gledao taj film. Sjetio sam se kako sam bio nabildan nakon filma. Obukao sam
tatin prsluk od ovčije kože i napisao kredom na leđa Warriors. Izašao sam
na ulicu sa namjerom da stignem iz Radićevog bloka preko centra grada;
Zagrebačkog bloka do Kolodvor kvarta. I tako sam krenuo. Pičio sam satima
pješke u ovčijoj kožurini ali kvartovskim momcima ni traga. Vratio sam se
preko Lapovaca, Novog sela, Banje, Kanovaca, Vojarne kvarta i nazad u
Radićev blok. Pred kućom sam bio totalno lud jer nisam naišao na akciju.
Razmišljao sam sat vremena šta da radim i sinula mi je sjajna ideja. Skočio
sam u zrak, napravio lastu, stisnuo ruke uz tijelo i puko čelom od stazu.
Oma mi se svidilo, pa sam ponovio to još dva tri puta. Nakon zadnjeg skoka
sam se probudio na stazi oko 06:00. Malo sam se zaneo, pa sam se dao na zlo.
Kad sam otvorio oči čelo mi je zaklanjalo pogled. Imao sam nadstrešnicu od
15cm nad očima. Kraj mene je stajao Omer. Omer je bio rom koji je prodavao
staro željezo i tepihe.
-Pa dobro brate Robijo! Ko te to ispendrečio?
-Niko! To sam ja malo vježbao za ljeto kad dođe bazen da znam skakat na čelo.
-A budale! Pa di ti je voda brate Robijo?
-Ajde Omere u kurac! Šta ti znaš šta je voda. Vidi kako si crn. Ko cigan!
Omer se popeo na kola i pogonoio konja. Sutra dan ujuto sam ga vidio kako
vozi svoje sedmero djece u bolnicu. Imali su glave zamotane ručnicima.
-Hebo ti mater svooo-juu Robijo. Vidi šta sam napravio zbog tebe. Učio sam
djecu da skaču na glavu sa ogade od Obnove Osijek u betonski kanal dubok dva
metra.
Dok je tako odlazio šibajuči konje otvorio sam Fantu i nategnio; postao sam
fantom slobode i odlučio da nikad više neću biti Warriors.
