Živa sam. Zdrava sam. Sretna sam. <3 you two more than anything, and you know that :))
Znaš ono, još spavam-maltene sanjam, al čujem neki jebeno iritantni zvuk (oke, moj nije iritantan, al mrzim sve što me ujutro probudi) budilice. 6:25. Odgodim ga prvi put. Odgodim ga drugi put. Odgodim ga treći put. U kurac. Već je 6:52. Još ležim minutu. Jedva se dignem, napominjem ovo jedva. Imam upalu mišića. Inače se jedva dignem i bez tog sranja. Aj brzo odem jest one neskvik okruglice, dvije-tri žlice. Još žvačem, a već držim pastu za zube i četkicu u ruci. Aj ono umijem se s nekim Niveinim sranjem, operem šiške (svako jutro!), brišem lice i trljam šiške sa ručnikom tak da to izgleda ono božesačuvaj. Dolazim u sobu. (navečer uvijek mislim ma ujutro ću razmišljat šta da obučem (ma zajebi Tihana, nejde više tak) al ujutro jedva znam progovorit dvije tri i to ono tek tolko da pozdravim svoje i da se derem na seku koja se ni kriva ni dužna našla u sobi, a kamoli da gledam šta ću obuć, al eto). Nego da. Idemo dalje. Tražim ljubičaste hlače, koje su naravno u prljavom vešu. Uzmem neke traperice, majicu prvu na koju naiđem, palestinku. Tražim rukavice bez prstiju, nema ih. Tražim kajiš sa zakovicama, nea ni tog. Ajd stavljam sat, neku narukvicu šta sam ja napravila s nekim gumbom. Opet odem u kupaonu, osušim šiške, prođem par puta češljem kroz kosu, stavim lak, taj miris me podsjeti da nisam stavila parfem, sad dolazi onaj dio kad ga odem stavit pa se vratim u kupaonu opet. Stavljam crnu olovku, vrlo malo, al bitno da je tu. Sjajilo također. Putem do ulaznih vrata pokupim torbu s hodinka, jaknu, rukavice (oh, gle našla sam ih). Želim obut marte, al nemam vremena, nazujem vansice nabrzinu i put pod noge. Mama dava pusu, tata novce, oće i on pusu al ja sam već skoro vani. Pa kažem, drugi put tata pusa. 7:25. Vani skoro padnem jer je sve sklisko u pičku materinu, sam mi fali da nogu smrdam il nešt drugo kak sam smotana. 7:28, na moju žalost sat se prebacio na minutu više. Usput stajem u trgovinu ne mareći da nastava počinje za min. Unutra tnxgod nea nikog. Standardno, kroasan od čokolade i paket svijetlo plavih Orbit žvakaća. Ulazim u školu, nazujem conversice na brzaka. Trčim uz stepenice, popiknem se na pertlu, al ne padnem. Ajd dolazim u razred napokon, nastavnica je unutra, al u kabinetu pa nije ni primjetila da kasnim. I da još da dodam, uvijek sretnem nekolicinu ljudi iz razreda pa nas ponekad kasni i po 6-7. Ko banda bokte.
Mojih sam pol sata dana. I to onih prvih pol sata.
Jučer krenem pisat post, napišem svašt al sam ga obrisala. Bilo bi mi možd kasnije krivo da sam ga objavila. Zato, bolje mir! xD Jučer sam bila s Klarom na klizanju pa me redar učio vijenac unazad al mi je pokazivo 5 min i onda me ostavio da se sama mučim. Al zato mi je Klara pomogla, sad to bar liči na nešt. Par padova, i super. Bili su još i Roko i Marin i Keki. Pa smo se lovili. A ja sam mogla ulovit jedino Kekija jer su svi ostali brži od mene :D Idemo vjerojatno i danas. Sad sam tu na laptopu, moji otišli po špeceraj, muzika svira, ja pjevam. Uživancija. ^^ Jedino me malo jebe što tu nemam mail tj. nije još složen, onda trčim za komp ga vidit. Zbog fejsa, jel :D Ludo je. Praznici su prošli da nisu mogli bolje. Oke mogli su, uvijek može bolje, no sve u svemu super. Kao sad planiram ić prepisivat lektiru iz vodiča za lektire :D
Znaš ono. Cilj 4M-a. Kiša pada. Mi hodamo i smijemo se. I da, pjevamo Gunse. Pređemo cestu bez gledanja na semafor. Auti trube. Okrenemo se i skužimo da je crveno. No, u tom trenutku nam to uopće nije bilo bitno. Opet smijeh, a kiša sve jače i jače pada. Malo trčimo, pa opet hodamo. Pa skačemo po lokvama. Dođemo do tamo, vidimo gužva, nema mjesta. Bez ikakvog uzrujavanja okrenemo se i krenemo nazad. I tako opet do centra... Ivona <3
Hodamo po vani. Kao. Ni same ne znamo kud bi sa sobom. Samo jedan pogled dovoljan je da znam na šta si pomislila, i obrnuto. Mikeš->pizza. Štand. Da, kao po dobrom starom običaju. Pizza se još 'puši' koliko je topla, a već je pola ni nema :D Sjedimo na štandu. Smijemo se, razgovaramo, slikamo. Ljeto je. 8. mj. Kiša pada, onako, jako malo. Ja imam marte, pa ti se žalim kak me žuljaju, no ja sam jedva čekala takvo vrijeme da ih prošećem, a ti si tužna jer voliš sunce. Još uvijek sjedimo i prisjećamo se što se taj dan sve izdogađalo. Kako je vrijeme brzo prošlo. Ta 2 sata...Klara <3
Bazen. Nije sezona kupanja, već je jesen. Al, mi smo na bazenu, jebiga :D Prije toga smo kupile kokice na Patrika i SpužvaBoba. Došle smo na tribine, smijemo se jer nas nema tko uslikat, a moj mobitel kojeg bezuspješno već pokušavamo namjestit da stoji sam i ogradit kutijama od kokica - pada. Par slika je ipak dobro ispalo. Dovoljno dobro da se vidi tko je na njima i da imaju neprocjenjivu vrijednost jer smo upravo nas 3 na njima.
Šta ste mislile da sam sve zaboravila?
