Ciao ljudi....
Jako dugo me nije bilo,...napokon sam napravila net, pa evo samo da se javim da sam živa...
škola je kraju, još maturu dokrajčit, i odoh ja u nove pobjede.
Toliko se toga izdogađalo...Toliko novih ličnosti, događaja,...ma svega.
Ali eto, opet uglavnom nista ekstra..
Standarno, slušam Crvenu i tako ubijam dosadu.
Još desetak dana i dolazi mi Anki....E tek tada počinje lito....
A joooj je je volim.......
Bit će nam nezaboravno,...Zadnje bezbrižno lito...
Ja ću se potruditi zaboraviti sve,..
Neznam kako, ali naći ću načina da zaboravim, iako, di se god okrenem, šta god napravim.....uvik je tu.....
Nemoš ti protiv togar..heh...
evo da napišem nešto, upravo sam našla na netu, a definitivno, kao da sam je ja napisala za njega...:zna on....
i onda odo pajkit....
mahanje
"Kažu da oči mi se zacakle kad pričam o tebi,
o svemu onom što smo bili i što smo mogli biti...
Kažu da usta mi se razvuku u neki lagani osmjeh,
nekako sjetan i tužan.
...I mogu se zaljubljivati i nakon tebe, doista mogu.
I jeli zaista bitno što ih sve s tobom uspoređujem?
Još čujem korake prošlosti kako u srcu
idu u krig, tapkaju,
ne znaju kud bi sa sobom.
A, ti, ti si moja prošlost, sve ono što sam nekad bila,
moj smijeh i moja suza.
Sada si samo sjećanje, samo toplina u grudima,
samo jeza koja me prođe kad me pogledaš tim svojim plavim očima...
Samo uzdah kad se sjetim tvoga poljupca.
Ti ležiš tu, u svakoj mojoj biti, u svakom jutru,
ti si moja tajna želja u svakoj paloj zvijezdi...
Samo ti...
I nitko vise...."
...Oprosti što plačem
i što nemam mira kad netko na gitari svira...
oprosti što tvoje ime
po klupama pišem
i sjećanje na tebe
neću da izbrišem...
Oprosti što te nisam htjela da te molim
i što više neću prestati da te volim....
I still love you....you idiot...
01:24 ,
Komentiraj { 0 }
Print
