Walk in my shoes
03.01.2006., utorak
Bez naslova
|
Nisam otišla na skijanje... Idem u četvrtak. Tata me nije pustio jer mi neki nalazi nisu baš u redu i htio je da to provjerim. Mislim, nije ništa ozbiljno... Bar se nadam. On je u gradu i neke se čudne stvari događaju u vezi Njega. Mislim drago mi je zbog Njega, ali... Večeras ćemo se vidjeti. Opet nakon dužeg vremena... Joj kako je Marin čudan... Kao prvo, želi se doseliti k meni u stan, misli da je to najbolje za našu vezu. Već je počeo navaljivati, ali ne može, zbilja mu ne mogu dopustiti da dođe k meni. Znam kako je živjeti sa dečkom, a znam i kako bi bilo s njim... Odu k vragu sve moje tajne i nema više šanse da se viđam s Njim. Druga stvar s kojom me gnjavi je ta da želi otići iz svog kluba. Ne znam otkud mu te gluposti... Poludio je! Tata se vratio i već smo dosta razgovarali... o svemu. Najviše o mojoj mami, za koju on misli da se skroz promijenila i da zaslužuje da joj oboje, a posebno ja dam šansu. Danas me čak zvala da pita kako sam i što je doktor rekao. Tata nije mogao a da ne spomene i ono zbog čega smo se posvađali prije njegovog puta u Dubai. Probat ću vam malo objasniti. Onaj put kada smo On i ja bili u Njegovom autu ispred tatine kuće, tata je vidio da sam s nekim u autu. I on misli da sam ja bila u autu s Njegovim bratom jer valjda i on vozi taj auto. Njihovo ime nije baš najomiljenije u Hrvatskoj javnosti, a moj tata ih zna valjda puno bolje pa me upozorio da se držim dalje od njih. Uglavnom, rekla sam tati da se ne radi o Njegovom bratu (iako on spava s curama moje dobi, ali ja ne idem tako nisko) i da me prestane ispitivati o tome jer mu stvarno nemam namjere ništa reći. Mislila sam da će sve ovo s Njim biti jednostavnije, ali nemam sreće. Neću više razmišljati o tome, još malo pa dolazi kod mene i jednostavno ću se prepustiti i uživati... Sutra je na rasporedu Marinova utakmica i večer s njim, a u četvrtak napokon mozak na pašu (ili bolje na led i snijeg)- skijanje! Jedva čekam... Pusa svima |