RANCH BUBAČ

nedjelja, 30.09.2007.

fale mi konji!!!!

nisam duggoo bila na ranchu četri tjedna bolje rečeno! trebala sam ić danas al niš tužna sam šta da radim tražim savjet!!!!!!!!!

| komentari (20) | print | # |

srijeda, 26.09.2007.

evo slika od hm predprošle nedelje

garo moja maza

sokol i moro se njuškaju neš su ljuti (heh)

stelina faca

megy

tia

biba

cyuaby

konji

ben

sara

mia i sara

mia

đuro taraba

beba gleda fotić ko kocku šečera

njuška malena

stela

mala

brnjo

zadnja slika ali ne manje važna Garo

pozz ljudi!!

| komentari (11) | print | # |

nedjelja, 23.09.2007.

tak tolko da se javim

nisam na ranchu bila vec dva tjedna kazem da cu doc i onda ostanem doma.
mislila sam u subotu ali kako imam novu životinju hm to je zapravo kanarinac zove se Roko nisam mu htjela dat ime riki jer kad samo izgovorim to ime već mi suze navru. tako da je roko. moja će sestra kupit hrčka koji će se zvat stipe tako da je sad jerko,karlo,roko i stipe
možda al možda će doć još jedna malo veća životinjica od pet tisuća kuna koju se može jahat.....(riki) al sumnjam nagovaram moje al mhm nema šanse.
počela je i škola tak da.
e da i moj roko al ga pjeva sad već spava al je sladak ajmmeee i da imam slike od nedelje one pred dva tjedna al dugo sam ih stavljala i ja sa sigurnošću kao što treba to će se spremit ako ne objavi i evo problema ode to sve kvragu nema rezervnog posta ni niš tako da sam odustala možda nekad kad bude pusto
i opet ja na rokota
dakle on vam je dvogodišnjak i bijel je s narančastim flekicama ali pjeva li ga pedivno mmmm koja je to uživancija al kad se raspjeva mi ide na jetra. i da radi njega sam u nedelju ostala (danas) doma bila sam s njim cijelo vrijeme. ma maza moja malena!!!!
evo slika

ma sta nije sladak!!??
ajde idem ja a za oproštaj znate već čija slika
i da neznam baš kad ću napisat idući post za neke praznike ili tako neš

e evo još samo slike od mie koja je imala rođendfan prije dva tjedna
sara i mia

mia

stela

i garo

na kraju još i garo (isto velika maza i isto odlazi ča)

| komentari (7) | print | # |

utorak, 11.09.2007.

riki mi je otišao................po cijele dane plačem........tužna sam i niš ne želim radit!!!! FALI MI RIKI!!!!!!!!!!!!!!

Molim vas da pročitate ovaj tekst do kraja unaprijed hvala...........
subota: Na ranch došla sva vesela u iščekivanju mojeg rikića i dođem ja na ranch. đani je potkivao rikija pa sam ga ja i njegov vlesnik držali. Ja sam ga mazila a ovaj ga je tuko tako da savaki put kad bi mu zasmetalo išao je grist tog malog.
a mene ne. i onda je ovaj reko da ti riki odlazi a ja molim to nije moguće ne ja ne dopuštam baš to sam rekla!!!!!
ostalo sam vrijeme bila kod njega MAZILA SAM GA I PAZILA LEŽALA NA NJEMU. I TAJ MALI JE KASNIJE NJEMU OTKINUO GRIVU I REKAO EVO TI OVO ZA USPOMENU ČUVAJ TO!!! Ja sam to uzela zagrlila rikija i na drugoj strani skoro ispustila suzu ali pokušala sam se suzdržat. Fali mi užasno Riki!!!!!!
Poslije kad je došao đani s ostalim konjima rikija se išlo zasedlat. i ja sam pitala ako to mogu ja kao zadnji put zasedlat mog rikića. ovaj je dopustio i ja sam ga zasedlala poljubila ga stavila mu žvale još ga jednom poljubila i zagrlila. Izvela sam ga van. svi su konji već bili vani ja sam ga zagrlila i kad je ovaj išao na njega ja sam rekla nemojte mi to radit neka ostane tu molim vas a ovaj je rekao oprosti ana ali nemože ostat tu pokušaj nagovorit svoje roditelje i dat ću ti popust od 5 tisuća i tvoj je! možeš doć do nas ga psjetit i tamo jahat na njemu. ja sam ispustila suzu i rekla ok zagrlila sam rikija još jednom snažno poljubila mu njuškicu i rekla mu riki znaj da tebe ja voljet ću zauvijek i da se ne brine VIDJET ĆU TE JA OPET!!!!!!!!!!!!
I jednostavno sam pukla rasplakala sam se a riki me je samo gledao i kao da je znao što se događa jer kad mi je suza pala na njegovu glavu i kad sam se odmaknula pogledala sam ga u oči i on je pustio suzu. kad su otišli išla sam u krug u sijeno i tamo sam se malo smirila i onda su došle do mene mia,natali i nensi i dok sam ja drjemuckala po meni su stavili sijeno bolje rečeno zatrpali su me sijenom i one nisu skužile ali ja sam bila budna i rasplakala sam se opet kad su mi otkrile glavu hrjele su me slikat i još su mi ugurale sijeno u usta i da se nasmješim umjesto toga ja sam napravila smješkić a suza prolazi mojim licem. i onda sam im rekla da me puste na miru. i dan danas ja plaćem tužna sam užasno jer ovo nije bilo samo ono ja volim tog konja i gotovo on je bio poseban moj ljubimac koji me je razumio uvijek poslušao voljeo je moje puse moje zagrljaje a sad sad nije tu sad je u istri bogu iza nogu i samo skuplja prašinu nema moje zagrljaje i nema moje puse brinem se za njega i užasno mi fali ja i sad plačem nemogu ga tek tako preboljet.
i dalje ga ludo volim i kao što sam mu rekla "znaj da ja ću te zauvijek voljet i ne brini VIDJET ĆU TE OPET!!!!!!!!!!"
nedelja:
bio je neki sajam na učki i svi su ljudi došli na ranch. naradila sam se čak kad je ova jedna cura išla u manjež ona je htjela da idem s njom jahat ali ja nisam htjela uopće nisam bila od volje. i da u subotu navečer uokvirila sam sliku od rikija i njegovu grivu i od osam plakala do deset.
e i da mia je u nedelju imala rođendan pa je bilo još veselo ali ja nisam niš od toga jela svi su me silili ja ništa. na kraju smo se zezali i onda mi je napamet došao tekst koji sam rekla rikiju i otišla sam van i pošto je garo još bio na ranchu sjela sam na njeg bolje legla i skoro zaspala.

Za RIKIJA::ZNAJ DA JA TEBE ZAUVIJEK VOLJET ĆU I NE BRINI VIDJET ĆU TE JA OPET!!!!!!!!!!!!

| komentari (58) | print | # |

ponedjeljak, 03.09.2007.

četvrtak.....subota i nedelja

evo me napokon škola je počela i moram priznat da je sve oke iako se bojim nečeg što će biti sutra ali oke.
pa ovako nemam slike od ijednog dana tako da oprostite ljudi
čet:
pa evo došla sam na ranch oko jedanaest znam da nije bilo puno ljudi i dosta sam jahala. ne sijećam se baš više tolko.
subota:došla sam na ranch u devet. nije bilo uopće puno ljudi poa sam jahala na riđanu. zapravo bilo je ljudi ali ja sam u manježu vodila grupice onako ja ispred na konji oni iza. i tako sam se najahala prvi dio dana. drugi dio sam išla jahat s nensi natali sarom i miom i bilo je super ja sam išla na bibi i bila je prepresuper!!!!!!!!!!!kad smo se vratili kao zadnji vikend ove dvije mlađe cure će ostat spavat na ranchu i normalno mia i sara pa sam ja molila mamu dugo dugo na telefon i kad je rekla da bila sam tako sretna!!!!!!
onda smo išli vodit konje na vodu i ja sam vodila stelu a stela kakva je brza cijelo me je vrijeme vukla.i kad smo ih vodili do vode ona me je povukla i ja sam stala u blato desnom nogom noga mi se zaokrenula i paf na kamenje. nije mene noga tolko boljela kolko me je boljela rit.
onda su sara i mia išle same odvest konje a mi smo ih čekali uz pjesmu.
iznad trešnja naša je popularna pjesma. inaće to je cajka ali tu cajku (i još neke)
svi rado pjevamo.
kad su sara i mia došle napravile su nam krevete. onda smo još pjevali i zezali se do nekih 11 i onda se ugasio agregat za struju i svi smo šli spat!đani je rekao da će mene ujutro u 5 sati probudit tako što će me polit vodom. i ja rekla aha dobro. sara i mia su išle spavat na kamionu u sijenu a đani je spavao u jaslama. dva konja su se vratila s paše a to su biba i bijeli lucky đani je zavezao bibu nakrcao joj jasle sijenom i još po podu posipao tako da je jela cijelu noć.
ja sam s mlađim curama i još jednim dečkom spavala u kućivi tata od tog dečka je spavao ispred kućice. i tako došla ponoć svi već hrču a ja s nensi brbljam. nakraju idemo mi na wc i otvori ova nensi vrata a iznad čujemo puha kako cvrći i "govori" zatvorite vrata past ću. i idemo mi na druga vrata a ja morala na manju nuždu hitno otvorim ja vrata a vani svjeto ma ijme meni kao da je tek sedam i pol (navečer) obavile mi wc i idemo mi u kućicu. još smo brbljale do nekih 2.30 i onda smo odlučile da idemo spavat.ja ako jesam spavala samo sat u komadu sam daleko dogurala. a cijelo vrijeme s moje desne strane spavala je mala labradorica megy i svaki put kad bi zjevnula bi zavijala tako da sam se ja svaki put probudila.i dođe četri sata već smo se mi cure polako budile.malo smo prijčale i onda malo drijemuckale pa je došlo pet sati mi budne čekamo đanija s vodom a njemu ni traga mi izađemo van a vani leeddeennnooo. a ja u kratkim rukavima trčala sam na wc i onda se umila llleeeddddeennoommm vodom i trk u kućicu.tamo sam pila kolu i uskočila u krevet zgrijat se pod dekama.
još sam brbljala s curama i onda oko sedam na noge. izašli mi van i gledam ja bibu i malo pored izviri neš bijelo s rudlavom kosom ma pa to je đani!!!!!!
mi smo crkavale kad smo ga vidjele i onda gledamo u kamijon pa još dvije glavice izvire van isto bijele.hehehe
i onda smo se baš probudile oprale smo zube prstima jer nismo imali četkice normalno opet sam se umila i idemo. polako su se dizale mia i sara pa onda i đani. odmah ujutro popile smo toplo mlijeko koje moram priznat dugo nisam pila i onda ispred kućice.đani je išao u veprinac po kruh a mia i sara su išle na pašu po konje.ja sam zasedlala bibu i jahali smo nas tri cure. natali je u manjež pustila bijelog luckya i biba mi je stvarala probleme . njih dvoje su postali best frendovi i biba je htjela kod njega. tako da kad sam ju jahala kad sam kasala s njom oštro je skrenula i nisam ju uoće uspijela potegnut desno i dobro ja sam ostala na njoj i drugi put ona jače skrene i onda je sama krenula u galop a sedlo kakvo je sklisko da nema jabučicu ja bih na podu skupljala ostatke moga tijela. ovako sam se potegla gore i ostala na njoj. bijelog luckya smo izvadili i ja sam s bibom išla jedan mirni krug dakle samo hod či bila je dobra. ubrzo kasnije došle su cure s konjima zapravo samo s riđanom i brnjom. onda su došli neki ljudi pa nana nan posao i u dva je došla po mene mama od natali i nensi
i eto nadam se da ste pročitali ovo do kraja!!!!!
pussa.

edit

vrlo važno hitno pročitajte-ja sam se tako rasplakala kad sam ovo pročitala pročitaj i ti i pogledaj u stvarnost životinjskog života
Kako si mogao- Jim Willis

Kad sam bila štene, zabavljala sam te svojim trikovima i nasmijavale te.

Nazivao si me svojim djetetom i unatoč beskrajnim parima ižvakanih cipela i nekoliko uništenih jastuka, postala sam tvoj najbolji prijatelj.

Kad god sam bila zločesta, prijetio si mi prstom i pitao si me Kako si mogla? - ali onda si odustao od svoje strogosti i svalio me na leđa te češkao moj trbuh. Moje razaranje kuće trajalo je nešto duže nego što se očekivalo, jer si ti bio strašno zaposlen, ali na tome smo radili skupa. Sjećam se noći kad smo se mazili u krevetu kad sam slušao sve tvoje ispovijesti i tajne snove, a ja sam vjerovala da život ne može biti savršeniji nego što jest. Išli smo u dugačke šetnje i trčali po parku, vozili se autom, išli na sladoled (ja sam dobivala samo kornet jer je sladoled štetan za pse, kako si ti to rekao), lješkarila beskrajno dugo na suncu, čekajući kraj dana i trenutak kad ćeš doći kući. Polako, počeo si sve više vremena posvećivati svome poslu i karijeri, a više vremena si provodio tražeći svog ljudskog partnera. Ja sam strpljivo čekala, tješila te svaki put kada ti je srce bilo slomljeno i kada si se razočarao, nikada nisam prigovarala tvojim lošim odlukama, skakala sam od radosti kad si dolazio kući ili kada si se zaljubio. Ona, sada tvoja žena, nije bila ljubitelj pasa - ipak sam je srdačno primila u naš dom, pokušala joj pokazati da je volim i slušala sam je. Bila sam sretna jer si i ti bio sretan. Onda su došle ljudske bebe i ja sam s tobom dijelila tvoje ushićenje. Bila sam očarana njihovom roza bojom, njihovim mirisom i željela sam se brinuti za njih poput majke. Jedino ste se ti i ona bojali da ću ih povrijediti, tako da sam većinu vremena provodila protjerana u drugoj sobi ili u kućici za pse.

Oh, kako sam ih željela voljeti, postala sam zatočenik ljubavi.

Kako su odrastali, ja sam postajala njihov prijatelj. Držali su se za moje krzno i podizali se na klimavim nogama, gurali svoje prste u moje oko, istraživali moje uši i ljubili me u nos. Voljela sam sve na njima kao i njihov dodir - jer je tvoj dodir postao tako rijedak - i bila bih dala svoj život da ih obranim, ako treba.

Ušuljala bih se u njihove krevete i slušala njihove brige i tajne snove, a zajedno bismo iščekivali zvuk tvog auta kako se parkira u dvorištu. Nekada, kada bi te ljudi pitali imaš li psa, vadio bi moju sliku iz novčanika i pričao priče o meni.

Ovih zadnjih par godina, tvoj odgovor bi bio potvrdan, nakon čega bi nastojao promijenili temu. Od tvog psa postala sam samo pas, a ti si mi zamjerao sav novac koji se trošio na mene. Sada imaš priliku za novi posao u drugome gradu i ti i oni ćete se preseliti u stan u kojemu nije dozvoljeno držanje kućnih ljubimaca. Donio si pravu odluku za sebe i svoju obitelj, ali nekada sam i ja bila ta tvoja obitelj. Bila sam uzbuđena kad smo krenuli autom, ali uzbuđenje je splasnulo kad smo došli do azila za životinje. Zaudaralo je na pse i mačke, na strah i beznađe. Ispunio si sve obrasce i rekao znam da ćete joj pronaći krasan dom. Napravili su grimasu i uputili ti bolan pogled. Oni razumiju kakve su šanse za sredovječnog psa, čak i onoga s papirima. Morao si otrgnuti ogrlicu iz ruku svog sina, dok je on viknuo Nemoj tata! Molim te nemoj im dati da odvedu mog psa! A ja sam bila zabrinuta za njega, mislila sam kakvu je pouku od tebe izvukao o prijateljstvu i vjernosti, o ljubavi i odgovornosti i o poštovanju prema svemu što je živo. Potapšao si me po glavi za rastanak, izbjegavajući mi pogledati u oči, te pristojno odbio ponijeti sa sobom ogrlicu i povodac. Imao si rok koji si morao ispoštovati na poslu, a sada sam ja dobila rok. Nakon što si otišao, dvije ljubazne gospođe rekle su da si vjerojatno mjesecima znao da ćeš se preseliti, ali nisi učinio ništa da mi pronađeš drugi dom. Kimale su glavom u nevjerici i pitale se Kako je mogao? U azilu nam pružaju onoliko nježnosti i pažnje koliko im dopuštaju njihove obveze. Naravno, hrane nas redovito, ali ja sam već odavno izgubila apetit. Isprva, kad god je neko prošao pored mog kaveza, ja sam potrčala naprijed, u nadi da si to ti - da si se predomislio - da je ovo sve samo ružan san... ili sam se nadala da će netko doći, netko komu je stalo, netko tko će me spasiti. Kada sam shvatila da se ne mogu natjecati sa živahnošću štenaca koji su, nesvjesni svoje sudbine, plijenili svačiju pažnju, povukla sam se u dno kaveza i čekala. Čula sam njezine korake dok je dolazila po mene na kraju dana i kaskala sam duž hodnika za njom do izdvojene sobe. Zadivljujuće tihe sobe.

Stavila me na stol, počeškala po ušima i rekla da se ne brinem. Srce mi je snažno tuklo u iščekivanju onoga što će doći, ali obuzeo me i osjećaj olakšanja. Zatočeniku ljubavi istekli su dani. Kako je to u mojoj prirodi, više sam se brinula za nju. Teret koji nosi pretežak je za nju, to sam znala jednako kao što sam znala svaku tvoju promjenu raspoloženja. Nježno je stavila podvez oko moje prednje noge dok joj je suza klizila niz obraz. Polizala sam joj ruku onako kako sam tebe običavala tješiti prije nekoliko godina. Stručno je stavila iglu u moju venu. Kad sam osjetila ubod i hladnu tekućinu koja je kolala kroz moje tijelo, pospano sam legla, pogledala u njezine nježne oči i prošaptala Kako možeš? Možda zato što razumije moj pseći govor, rekla mi je Oprosti. Zagrlila me i žustro objasnila da je njezin posao pobrinuti se da odem na bolje mjesto, gdje me nitko neće ignorirati, zlostavljati ili napustiti i gdje neću biti prepuštena samoj sebi - mjesto ljubavi i svjetla, toliko različito od ovog zemaljskog. I sa posljednjom snagom, pokušala sam joj objasniti da moje Kako možeš? nije bilo upućeno njoj. Mislila sam na tebe, svog Voljenog Gazdu. Na tebe ću misliti i čekati te zauvijek. Želim da ti i drugi u tvom životu nastave pokazivati ovoliko odanosti.

Poruka autora:
Ukoliko je Kako si mogao izazvala suze u vašim očima, kao što ih je i meni izazvala dok sam je pisao, to je zbog toga jer ona sadržava priče milijuna nečijih ljubimaca koji svake godine umiru u američkim i kanadskim azilima za životinje. Slobodno proslijedite ovaj esej u nekomercijalne svrhe, pod uvjetom da je naveden autor ovog teksta sa pravima na umnožavanje.

Molim vas da tekst iskoristite u svrhu edukacije, na svojim Internet stranicama, biltenima ili na oglasnoj ploči veterinara ili azila za životinje. Recite javnosti da je usvajanje ljubimaca važna odluka i to odluka za čitav život, da životinje zaslužuju našu ljubav i brigu, da je pronalaženje drugog prikladnog doma za vašu životinju vaša odgovornost te da bilo koje društvo ili pokret za dobrobit životinja može pružiti dobar savjet i da je svaki život dragocjen. Molim vas da i vi sudjelujete u zaustavljanju ubijanja, te da podržite sve kampanje sterilizacije kako bi se spriječio nastanak neželjenih životinja.

pozz ljudi!