Jučer sam se ubila od posla. Radni dan mi je počeo u 8 ujutro i završio malo prije ponoći. Zato danas plandujem :-) Razmišljam si što ću kupiti djeci i mužu za Božić.
Inače nisam tip koji podliježe potrošačkoj groznici iz par razloga. Prvo, nemam baš previše love. Drugo, ide mi na živce ta predblagdanska gužva u Zagrebu, svi nahrupe u dućane i otimaju se, guraju i natrkavaju kao na sajmu i kao da se dijeli besplatno, pa ovih dana izbjegavam dućane. Nije mi gušt.
Ljudi kupuju ko blesavi, peglaju se kartice, pišu se čekovi, nanašaju se vrećice, a svi znaju da će im to kad-tad doći na naplatu, ali se ipak blaženo cere i sliježu ramenima. Za mjesec dana će im svi biti krivi.
Čestitke ću napraviti sama jer su mi takve najljepše. Na kraju me skuplje koštaju nego da ih kupim, ali volim to raditi. Imam i komplet Unicefovih. Volim slati čestitke, baš kao što volim pisati i primati pisma, ali ne sjećam se kad sam zadnji put primila ili napisala pravo papirnato pismo. Šteta što je klasično dopisivanje u izumiranju. U sandučić mi dolaze samo računi i blesave reklame, pa eto hajde da razveselim drage mi ljude - neka u sandučićima nađu barem moju čestitku ako već neće pismo.
Trknut ću poslije posla u papirnicu, kupiti hamera u boji i još nekih sitnica, pa ćemo djeca i ja večeras imati kreativnu radionicu.