365 fotki u 365 dana ;)
16.06.2009., utorak
84/365
|
Dobro! Danas urnebes :D Mama šizi zbog posla, sestra zbog igrice, ja zbog svega ostalog i usput dosađujem, tata nas smiruje, a da mu ne bi bilo dosadno pizdi na mene jer ja, dakle, dosađujem :D Onda kad se spremam otići s Martinom do grada, ko naručeni, dođu crni oblaci prošarani plavim linjama tak da se čini ko da će se nebo otvorit svaki tren!  Kaže šogor sve bude dobro, mala olujica, proći će za 5 minuta, nema brige. Ajde dobro, kažem ja :) Spremim se i čekam da sestra ide na posao, a šogor da Martinu i mene odbaci do grada (on mi je ko šofer, uvijek vozi :D) na putu za doma. Počinje vjetar puhati ko lud. Predomišljam si dal da uopće idem ili ne. Ali moram! Moram kupiti nekaj kroatiše i zeleni lak! Moram! :D Zovem Martinu, kaže da će biti sve okej, da će to prestati, a i ako ne prestane odmah, možemo se sklonit negdje. Pa dobro! Dobro je, prestalo je na vrijeme. Stižemo u grad. Nigdje nema zelenog kričavog laka -.-' Kupujem trake za kosu za cure, kroatiše trake :) Gubimo se malo po gradu, papamo naravno, neka cura svako malo izlazi iz crkve i opsjeda nas, Martina fotka i misli da je fotograf - dakle, njena slika.  Dobro, prošećemo se još malo, vidimo seksi fotografa :D Pa odlučimo da idemo do željezničke vlakom doma. Negdje usred parka počinje kišaa lagano padati al' oke, mislimo mi, stići ćemo, nema problema! Na izlazu iz parka, pretrčavamo ulicu, a kiša počinje malo jače padati. Pa dobro! Martina pizdi, ja sretna ko malo dijete skačem - a volim kišu ^-^ Nekoliko metara dalje kiša počinje jaaaako jako padati pa trčimo do gimnazije pod krov. Pa dooobro! Sjedimo tam, sigurne smo, mislimo si mi. Pada sve jače i jače. Počinje tuča. Dolazi do nas, guze su nam mokre.  Sad već stojimo, a kiša se smiruje. Neki klinci dolaze do nas, smiju se, supač im je na kiši :) Mobiteli mokri al nije bed, 2400kn nije nikaj, bu stari pljunul novi, nije bed (citiram :D). Oh, veselih li klinaca! :D Kiša se smiruje, Martina i ja odlazimo, ostavljamo ih da se vesele i dalje. Dolazimo do kolodvora, a vlak nam lagano odlazi. Déjŕ vu. Zove Martina majku da dođe po nas. Ja za to vrijeme noktima urezujem NE DROGI na mokri plakat :D Pokraj nas prolazi policajac u civilu i gleda me. Mičem se od plakata. Odlazi. Dolazi majka! Idemo doma! Doma sam! Bok! I da, jučer rekord - 1h 24min i ne znam kolko sekundi :) Zanimljivo i nadasve zabavno! |
