365 fotki u 365 dana ;)
06.04.2009., ponedjeljak
13/365
|
WOSH! Sretan sam! :) Martina, najbolja prijateljica ikaaada, danas mi je donjela poklon za rođendan s malo većim zakašnjenjem ali eto, tek je danas stigao. Uglavnom, jednom davno sam ja naletjela na neki blog di ženska izrađuje od fimo mase narukvice, naušnice, prstene i tako te sitnice, a istovremeno sam pričala s njom. I tako gledam ja, gledam i vidim preslatki prstenčić, pokažem ga njoj i nešto se zapričale oko toga kak ću si ga naručit ovo ono, ali nakon nekog vremena sam skroz zaboravila na njega i nikad ga nisam naručila. Pa smo se tako jučer nešto zapričale i kaže ona da se ne ljutim što još nisam dobila poklon, ali da još nije stigao. Premišljam ja, premišljam šta bi moglo biti ali ništa mi ne pada na pamet pa sam odustala i odlučila se iznenadit. Tako sam danas došla iz škole s užasnom glavoboljom, najela se i otišla u krevet. Zvoni meni mobitel nakon nekog vremena, Martina zove i kaže da me treba nešto hitno ali kad je skužila da spavam, odustala je i rekla da joj javim kad se probudim. Otišla ja dalje spavati kad ono upadne prvo mama s čajem, i dvije sekunde poslje zove Martina opet da nju nije briga, da dolazi. :D Ja sva zbunjena, pospana, ajde može! Ispekla sam joj kokice koje obožava tak da smo obje bile sretne i vesele kad je stigla. :) Al fakat se mi jako jako sviđa poklon.  Volim takve stvari, šarene i otkačene. Baš ću sfurat sutra nešto od ovog :D Evo da podjelim i s vama: Druga stvar je knjiga čije sam čitanje privela kraju! Erich Segal - Ljubavna priča Uzela sam ju čisto iz znatiželje jer sam na jednom topiku na forumu pročitala da je najtužnija knjiga koju su mnogi pročitali (a volim plakat kad čitam nešto :D). Meni nekako nije. Recimo, Sjećanja jedne gejše mi je daleko tužnija od ove. Je priča tužna, ali da je baš nešto najtužnije, ne bih rekla. Pa nisam čak ni zaplakala :D Uglavnom, priča ko priča mi se svidjela jer nije baš ono klasična cuci - muci - buci, nego je odnos između Olivera i Jennifer nekako drugačiji, iako su stariji i u braku oni su onako slatkasto djetinjasti. Ahh da :) ALiii nekako najljepše su mi bile stranice knjige koje su toliko ispisane imenima i stihovima da ti jednostavno privuče pozornost i pitaš se tko su zapravo bili ti ljudi koji su čitali istu knjigu koju čitaš ti ali prije 10, pa čak i 20 godina. Tko su bili Karmen i Mario, Mladen i Biserka? Kojem je to Saši ostavljen broj i poruka Nazovi me? Zakaj je 27.8.1993. za nekoga bio poseban dan? OH! :) Za kraj, citat iz knjige: Voljeti ne znači vječito ponavljati da ti je žao. |
