Donosim Vam kratak pregled života i smrti Darth Progradior Mercuryja - kao što sam već najavio prije, sam Progradior obratiti će se javnosti tek u aprilu, ovo je neka vrsta trailera.

DPM-a sam upoznao 2006. godine, bilo je to jedno od mojih prvih ozbiljnijih meditativnih praksi. Nakon uobičajnih rituala tjeranja i pročišćavanja, sjeo sam u asanu vježbajući pranayamu i koncentrirajući se na vezu Muladhara čakre i Ajne.

U to vrijeme sam bio razasut na sve strane, bavio sam se svim i svačim, ničemu ne posvećujući vrijeme dovoljno. I dalje sam robovao nekim dogmama prošlosti iako sam svakom svojom akcijom pokušavao da se odmaknem od svega i započnem novi život, potpuno ispočetka.

Dugo sam sjedio gotovo nepokretan; disao sam snažno, a opet staloženo i spokojno. Unatoč tome, nikako nisam uspio koncentrirati misli na bilo što drugo osim fantazmagoričnih prizora mojeg tadašnjeg konstantnog samouništavanja.

-Probati ću sa mantrom, pomislio sam.

om tat savitur varenyam

bhargo devasya dhimahi

dhiyo yo nah prachodayat

Konačno sam se smirio u uspio se potpuno koncentrirati na čistu prazninu. Taman je moju sobu sasvim zagušio miris tamjana, kada je moja draga majka prekinula, usred noći, moju meditaciju.

-Debilčino sotonistička, povikala je, gasi to sranje, osjeti se do dnevne sobe!

Nisam imao energije objašnjavati se s njom o tome što je sotonizam i zašto je njena optužba neistinita i otišao sam leći u krevet.

-Ništa, probati ću ponovno ujutro.

I kako sam legao, pred očima mi se pojavi ni manje ni više negoli Levijev Baphomet.

-Jebote...

-Ajde ne sad, pliz, idem spavati, pun mi vas je kurac...

Na moje veliko iznenađenje, nestane u trenu.

-Fino.

Ali...neka muzika je u glavi, neko nedefinirano sjećanje...

Crna kosa, taman ten
osmeh kao izmišljen
pametna ko pčelica
ali ptica selica...

Ciganče, ciganče
da ti kupim zlatno lanče
pa da s tobom svetom skitam
kol'ko košta, ja ne pitam

Ciganče, ciganče
kučni red mi ti zavedi
s tobom svaki tren proveden
veruj mi da para vredi

-Molim?!?!

-Šta ne voliš narodnjake, nasmije se netko u sobi.

I za mojim stolom ugledam kreaturu, bez lica i bez forme.

-Reci, nastavio je glas, mogu posuditi par stvari od tebe?

-Naravno, promucah.

-Ajde thanks, uzet ću ovu gas masku i, imaš li možda štogod crnog, kažu da mi to dobro stoji, ha?

-Imam nešto sigurno, ako nije u vešmašini, čekaj, pogledati ću.

Ustao sam se i krenuo prema ormaru, kreatura je i dalje bila za mojim stolom. Našao sam gornji dio trenirke s kapuljačom i neke stare crne hlače.

-Ovo je sve što imam, cipele imam samo jedne pa ti ih baš i ne mogu posuditi.

-Hvala ti puno dragi, odgovorio je blago, ali kao što možeš vidjeti ja ne postojim i ne trebaju mi cipele.

-Right...

-Nego, nastavi on, ovdje sam sada samo u prolazu, imam posla ovih dana, navratiti ću još koji put, siguran sam da ćeš me trebati uskoro.

-A da?

Nije odgovorio ništa, obukao se i krenuo prema balkonu...

-Btw, ja sam Progradior. Čujemo se. Thelema

-Agape, odgovorio sam.

I nestade ga.

Ne moram spominjati da nisam spavao do jutra - od tada mi se uvukao u svaku misao, svaku ideju, svaku akciju...

Nije se pojavljivao mjesecima, a ja sam ga zazivao svake večeri, bezuspješno.

Izgledalo mi je kao da se više nikada neće vratiti i da je on samo produkt mojeg, u tom periodu izrazito, razboljelog mozga.