Vidite kak dečecima nije nikad bilo dosta love morali smo se potruditi izmisliti još neke izvore prihoda osim famoznih cigli.VIdite kod ciglih je bil problem kaj največi dio love ide za cugu i klopu starim dečkima, a nama za naše potrebe ostane premalo.
U smislu skupljanja love za naše potrebe imali smo jednu originalnu foru, kod koje nismo morali baš niš delati da lova kapne i još k tome je bilo zabavno, a ono kaj je najvažnije nema zaštite starijih- znači sve ostaje nama. To je bilo ovak:
U Kožarskoj ulici na broju 16 i 18 vam je bil pravi pravcati kupleraj. Tu su svoje mušterije vodile
"MAMICE"koje su ordinirale ispred Varteksa ili Pod Zidom. Ženska bi išla napred a potencijalni jebač jedno deset - dvadeset metri iza nje. Nikad, ali baš nikad nisu išli skup!?!? To vam meni ni dan danas nije jasno zakaj je to bilo tak.
Ovdje se otvara potreba za jednom malom podukom iz zemljopisa. KOžarska u tom djelu ima samo tri kuće,a sve imaju ulaz samo iz Kožarske i iz Tkalče se nemože ni ući ni izaći.Bajs i njegov buraz su
imali jednog hudog vučjaka (njemačkog ovčara) a ja sam imal šarplaninca sa poremečajem u ponašanju.To vam je bil tak oštar pes, da ak mene nije bilo doma nije dobil jesti, jer sam samo ja smel k njemu.
Nego da se ja vratim našem poslu.Mi bi uredno pustili nju da uđe u kuću i odmah, dok ne stigne veliki jebač, jednog pesa zmontirali pred ulaz a drugog odmah iza frajera! Sad je frka ! Ženska nemre van
on nemre k njoj, a nemre ni nikam zapaliti jer je između dva pesa.Tu nastaje generalno sranje jer ona sobu plača na frtalj vure i svako gubljenje vremena je i gubljenje love.Zove ona njega, a on se ne usudi jer naši mali peseki ne laju nego samo pokazuju zubalo moćnog ugriza . Onda pak on zove nju i predlaže neki haustor usput, samo jebi ga ona nemre van. Tu je prilika za naš teatralni ulet i mi predlažemo da nam daju za kino i mi bumo pese doma u kučice.Moram vam odmah reči da prvih par puta uopće nisu imali razumjevanja za naše želje i imovinsku situaciju - doslovno sterali su balavce u kurac. Kad je tome tak,nema druge nego na bic i u vožnju a našim ljubimcima samo jedna rječ - ČUVAJ. Da, zaboravil sam reći da nam je te pese nabavil kum koji je delal vu murji i cucki jednostavno nisu prošli njihov ispit - imali su previše agresivnosti! Kad bi se vrnuli nazaj naš ljubavni par je još bil tu i vrlo rado nam je dal za kino.
To je tak hodalo jedno određeno vrjeme, točnije sve dok se nisu pojavili neki kreteni u bjelim kutama i s miliciskom pratnjom i odfurali nam naše peseke!! Meni ni dan danas nije jasno zakaj su ih odpelali, kam su ih odpelali i kaj je najvažnije zakaj su nas ostavili bez prihoda??
No, kako bilo da bilo, morali smo se okrenuti novom izvoru svježe lovice, a ni u snu nismo mogli misliti da bumo uskoro morali RADITI za đeparac!
Ali to je već jedna druga priča koju ću ispričati drugom prilikom.
Post je objavljen 08.07.2004. u 18:00 sati.