upali na neki koncert, nemam pojma koji bend, uvježbani dečki, ali svirka nije bila ništ posebno. klub poluprazan. tipično - ja napokon odem van, a nigdje nikoga. instalirali se na šank na dva sata i pokupili se doma. bezveze, obično budemo do fajrunta samo što je nekima danas radni dan, a nije nikoga ni bilo..
vezano uz radne dane, razgovor je bio o poslu. klasika - tko tu koga, prihodi i rashodi. dosadnoooo! mislio sam da ćemo, inspirirani bambusom, riješavati državne probleme i čekirati komade.. kad ono - ni kurac ni palac..
dobro, bilo je i nekih planova za budućnost - možda se bude išlo na bijelo dugme, ovisno o ispitima/godišnjem itd. samo, lako šta se priča - to je tek za mjesec dana, a ne možeš se osloniti na penzionere - tko zna da li će ih ulovit šta do koncerta, lako sve može pasti u vodu.. ja za sada ne znam da li idem...
zanimljivo, svaki put kad pokušam biti entuzijastičan ili samo kad sam sretan iz nekog razloga (ili bez razloga) nađe se nešto da me prizemlji.. da ne bi slučajno dobio krila, jel?
Post je objavljen 22.05.2005. u 13:38 sati.