Maturanti su otišli. Eto rekla san to. Otišli. I nikad ih više nećemo viditi. Znan da je to maaaalo, malčice, mrvicu dramatično, ali baš me briga!!! Otišli su, a ja oću da se vrate. Volin ih sve, i one koje nikad nisan upoznala, i one koji su mi prijatelji. Oću ih nazad!!!
I ko nan sad ostaje? Ovi maturanti su nam bili uzor, svi su tili bit ka oni, falili su se ako bi koga slučajno pitali žvaku. Oni su nam bili idoli, baš onakvi kakvi smo tili biti, buntovni, a pametni (bez smija molim). Naravno da ćemo ih još viđat, ali ovo je službeno rastanak i zavređuje pravi govor. Jer bez njih, ova škola lagano postaje niko i ništa. To je zadnja generacija živo-me-se-jebe ljudi, onih koji su se usuđivali nešto prominit, koji se nisu mirili s nepravdama. Sadašnji trećaši, za koji misec maturanti ne virde pišljivog boba. Čast iznimkama. Moran reći da iskreno žalin nove prvašiće, jer one neće nikad upoznati onakve ljudi s kojima smo mi, sada drugaši, dogodine trećaši, išli dvi godine svaki dan u školu. Sidili u Pomidore, pili kave, pušili.
Ža mi je šta su otišli, falit će mi. Falit će mi BigVoice, i njegovo neprestano višenje po pomi, uzdisanje moga razreda nad malim Karlon i prijateljen Davidovicen, Zlatka i Luka i njihovo konstantno vatanje po wc-ima (to je freakin šala, no offence), luda Maja, Sanja koja mi je sve provjere dala (dugujen joj puno, s obziron na sve one nezaslužene petice), svi, svi!!! Ovo nije niti mali dio njih. Sritno na kojem god faksu koji izaberete!!! ŽIVILI LEGENDE!!!
Post je objavljen 20.05.2005. u 15:44 sati.