Jutros sam se probudio na Vrelu Bosne ,podno Igmana. Danas je Prvi maj. Naš praznik.Praznik obiteljski. U nosu miris jagnjetine.Dim u očima. Buka u ušima. Srce puno dobrih treptaja. Crveni makovi svuda oko nas. U rukama i na reverima prolaznika karanfili.
Igra na male branke. Na male golove. Na golu Dida.U polju dva sina i petero unučadi.-Amire, sine moj-dodji desno,- viče mama. Big Mamma. Snaha Josipa potiče kćer Doris da puca na gol Didi. Baka Aleksandra potiče plamen ispod roštilja. -Polako s igrom-dobacuje igračima koja jure za loptom. -Sad će čevapi.-Hoće li biti pastrmke, Bako?-pit a zet Frane.- Jašta zete, kad već nisi donio škarpine ,tako dugo obećane.
Time out! Break!Oladi ekipo-poručuje snaha Emina.
Izmaglica stvorena "radom" brojnih roštilja, gradela, peka, za kratko je umanjila sjaj sunca. Za Baku Aleksandru to nije važno. Važno je da su svi njeni, tu oko nje.-Sunce moje, čuvaj srce-kaže svom saputniku, svom Didi Remzi.
U rukama rakija, ne šljiva, već zetova, rakija s Lastova. Sokovi iz Grocke sna"j"e Ranke. Na roštilju čevapi s Čaršije sina Ahme...
Zdravica, jedna za sve:-Zdravi bili i veseli bili!
Danas je 1. maj.nekima 1. svibanj.
p.s.
Gdje li su sada ovi ljudi?
Post je objavljen 01.05.2005. u 07:00 sati.