Poceli su lipsi dani.Uskrs je protekao obiteljski.Skupila se cila muzevljeva strana sa svojim obiteljima u ovaj skromni dom i bilo je lipe spize od pogace do janjetine. Pupi je bila superba u svojoj novoj vestici i branculetu(narukvici) koji joj je poklonila rodica za krstenje . Bilo je radosno i vedro.
Ja sam se proteklih tjedana spremala za svakojake intervjue sa poslodavcima i ne znam sta ce biti ,ali vrime mi je brzo prolazilo i nisam se priblizavala blogu i onda sam vidila komentare i rekoh Patre javi se ljudima ma koliko post dosadan bio.
Eto nekidan sam bila u jednoj agenciji za zaposljavanje i rijesavala sam testove iz logike ,Word-a,Exel-a i dobro sam ih polozila ,nakon toga pocastila sam sebe ruckicem u jednom azijatskom restorancicu u blizini. Manji restoran u zivotu nisam vidila .Cilih pet stolova stane u njega .Na ulazu me docekala nasmijana hostesa i konobarica Ming(Ja joj nadjenuh ime). Ming cura sa svojih otprilike 17 godina bez velikog znanja engleskog jezika poklonila mi je veliki osmijeh koji je otkrio pravilne bijele zube no njene oci meni nisu otkrile puno iz kojeg je kraja .Mozda je Vijetnamka ,Kinezica ili Koreanka no za mene ona je Ming,vesela djevojka puna velikih zelja ,hostesa i konobarica u restoranu Ichiban od kojih 25 kvatdrata (malo preuvelicavam) koji sluzi sve azijatske delikatese redom i svaki jedanaesti rucak je besplatan. Plafoni ukraseni papirnatim lampama ,zidovi ispisani meni neznanim alfabetom te kuhinja nezasticena od pogleda gladnih gostiju davala je egzoticnu notu Ichibanu i ja sam sa odusevljenjem narucila Beef Teryaki(govedina na japanski) .Ming je sve zapisala i otisla do kuninje te rekla :"Honhho beteriaki".Mozda je rekla i drugacije ,nisam razumila nego ovako,a vjerovatno ni ona mene ne bi razumila da sam ja bila na njenom mjestu .
Prvo je donila tri jela od kojih sam prepoznala jedno Miso juhu(japanska juhica na bazi soje i nekavih algi) ,na druga dva tanjurica bilo je nesto papreno.Prepoznala sam jedino tofu .Nista mi nije bilo jasno , znam da nisam ovo narucila ,ali nekako mi je bilo zao Ming' pa sam sutila. Opet sam tila biti dama od svita i dokazati sebi kako se sluziti stapicima ,ali drob je govorio:"Uzmi pirun tuko i najedi se!!!" .Ne bi da se i mozes iz pijatica od crne kave naisti.No, Ming je cula misli moga droba i donila bokun govedine u sugu , tempura povrce i skampe(pohano) i neke gjoze ,a to tisto punjeno kupusom i jos necim.I ja sam navalila tuta -forca sa pirunom iliti vilicom do zadnjeg komada .Jedino sta sam ostavila bila je snjezno bijela riza a ja nju samo mogu isti crnu sa komadima sipe.Rucak je bio dostojan cjene od cilih 8 dolara(malo manje od 40 kuna) plus par dolarov mance .I zadovoljan moj drob i zadovoljna Ming koja me otpratila cilih dva metra do izlaza .Eto to je jedno iskustvo iz Toronta. Ovaj grad vrvi restorancicima tipa Ichiban .Ima tu svih kuzina svita i svaku valja provati .Covik ovdi moze poisti nesto vani za jeftine solde i da je dobro.Kvaliteta hrane nije ka u fensi restoranima ,ali bila je Patre i takvima i izlazila cesto puta gladna iz njih ,ali eto sve valja viti sta mozes i biti za svako iskustvo bogatiji.Nekad sam vise lutala ovim gradom nego sada od kada sam majka i imam materijala samo nimam rici za opisati ih .No ka sta uvik govorim ,kud god krenes ne zaboravi odkuda si dosa i ponavljaj to ka molitvu.Amen!
Post je objavljen 30.03.2005. u 04:42 sati.