Dodjem na fax dobrih 15 minuta prije kraja predavanja, odslusham al' ne cujem i izadjem kad i svi ostali.. ono, da se ne izdvajam, naravno. A vani, gdje god u campusu ima sunca, tu se studenti poredali, skinuli u majicice, naocale, i griju kosti. Ja prolazim hladom, jer nosim zimsku jaknu i dolcevitu. Htjela koznjak obuc, al' reko, da se ne izdvajam - jos je sluzbeno zima. Glava me boli, dal' je od vrucine il' od nedostatka kofeina ili pak od novih zelenih leca (imam smedje oci) na koje sam pravo ponosna jer super izgledaju pravo prirodno (plavusa). Ipak odlucujem da je od nedostatka kofeina. Uzimam kavu iz automata koja mi je postala definitvno ideal kojem stremim kad si doma pravim kavu (Boze dragi, na sta se covjek navikne ;) ), zapalim jednu i sjednem tako vani na sunce pored nekakvih radnika (bez jakne, naravno, da ne upadam u oci). A oni pricaju .. naski. I pricaju oni, pricaju, ne kontaju da ih kontam. A ja kuliram. Da se ne isticem. Kad ja odlazim, a oni bacise par komentara na moj racun, vidi ove male etc. standardno. Ja nista. Odem baciti casicu od kave i kad sam opet prolazila kraj njih, lijepo ih na nasem pozdravim i odem dalje. :) Oni ostali nako malo.. pa umrli od smjeha. No dobro. Uglavnom, treba se pazit sta se prica. Covjek se opusti kad je vani (inozemstvo), a to je najgore ;). Nije mi se jednom desilo da sam nekog prokomentirala, i da se tip okrenuo i ono... jebiga. Svakom se desava :)))). Ajte.. uzivajte u lijepom vremenu. I ja cu... pusa
Post je objavljen 16.03.2005. u 15:17 sati.