Još uvijek šutiš, jer sam te zamolio tako, zamolio sam te jer sam odgajan tako da dobijem sve, jesam, da!
Tebi priznajem, razmažen sam i majka mi je uvijek udovoljavala, i očekivao sam dok nisam dovoljno dozrio da i svaka žena u mom životu čini isto,
da to je moj grijeh...no kad je tvoje ja reklo: ne budali, zar želiš biti klinac?
Da, to me uzrujalo! Zašto misliš da sam klinac? Zašto me takva djevojka tako osjeća, vidi?
I onda, onda sam shvatio da se trebam prepustiti, da sam uvijek bio krut, zahtjevan, da sam bio totalni idiot.
Da, žena od mene želi da budem ja.
Da ne udovoljavam, nego da se postavim.
Tome si me ti naučila, ti si me željela, ali si mi rekla : ako želiš uzmi, ne budi slab.
I zbog tebe sam naučio biti snažan.
Odlučan!
I sada znam, da ne bih mogao izdržati ni minutu da ne hvatam tvoje suze.
Jer lako je biti frajer, pušiš, piješ, iskorištavaš žene, činiš s njima sve svoje perverzije, ali ništa, oh, ništa od toga ne utopljuje,
ne udomljuje, ne čini srcem živim kao suza na mom dlanu, one koja plače kada mene nije bilo tu...
Post je objavljen 21.09.2022. u 13:07 sati.