Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/bez-obzira-109

Marketing

Poklon bon

Jedna pričica za popravljanje raspoloženja potonuloj meni a da
blizu vode duboke nisam ni prismrdila.

"Hej, dobar dan, šta ima šta nema, odakle tebe, di si bio, šta si
radio..." i šta se već pita čovika kojega dugo ne čuješ i ne vidiš.
"Evo ja dobro, baš se vraćan s jednog lipog mista..., eee, da ti je
odradit rundu nama' bi ozdravila". Zastanem malo očekujuć nastavak
i nisam dugo čekala.

" Dobija san za Božić na dar poklon bon, ni manje ni više nego za
tajlandsku masažu. Mislin se, ajde, kad san već dar primija i zahvalija
red bi bio da ga iskoristim. Krenem prema navedenoj adresi, laganim
koracima uniđem u elegantan i istočno mirišljivi prostor, uz isto takvu,
tihu, istočnu glazbu, kad se preda mnom ukaza tip, po izgledu domaći
i ponudi mi misto za sidenje s obzirom da sam uranio bar po ure.
Pokaza san mu bon, uzeja ga, nudi mi čaj dok čekam, pokaziva misto
za priobuvanje i prisvlačenje i rukom pokaza na vrata di ću bit na tretmanu.
Malo san se uzmuva, cili se pritvorio u očekivanje atraktivne Tajlanđanke
čarobni' prstića i još čarobnijeg učinka istih.

Izlazi žena iznutra, meni se učinila k'o da je valjak priša' priko nje, opet
mislim, neću ja tako proć, ipak san muško i hrabro se uputim prema
prostoru iz kojega ću izać ponovno rođen.
Sporazumijevanje je na engleskom koji po mojim mjerilima malo šteka
kod dame. Priletim je pogledom i javi mi se brzinska misao..., zar će četres
kila ovoga čeljadeta izać na kraj s mojom površinom..., vidit ćemo.

Napravila mi misto di ću leć, sve je savršeno čisto, sterilno, prilagođeno
trenutnim epidemiološkim mjerama, razgolitila me do dopuštene pristojnosti
i krenila..., ali usuvo. Poče mala trljat a da me nije namazala nikakvin uljem,
a moja koža to ne dopušta. Upozorin je neka ona mene malo zamaže, za
svaki slučaj..., znate, u mene van koža osjetljiva k'o u bebe..., mažite.
Postupak je krenija a da se nisan ni snaša, više nisan zna odakle ta izvire,
koliko ruku ima, je li joj motor ugrađen u pozadinski dio, je li na meni, poda mnom,
kraj mene, oko glave, oko vrata, na leđima, na nogama..., oooo Bože, jesan
li živ, sanjan li. Krenila ona snažnije, za ne povirovat, a šaka žene, kako god
ona upre ja procidin..., jao, ja jao ona jes, tako nekoliko puta, kad god ja jao
ona jes..., ajd' dobro, saznat ću. Pri kraju je malo ublažila, a kraj se ukaza'
puno prije nego san očekiva..., pomislio san da mi je otkinila dio poklon bona,
onda pogledan na sat..., tu je, sve štima.
Obučen se, naklonin dami i izađen u predvorje di me opet dočeka oni tip od
čaja i uputa. Kratko mu opišem doživljaj i priupitan ga zašto mi je ona na svaki
moj jao odgovarala sa jes. Čovik se nasmija i kaže..., pa ona se zove Jao Li.
Ona se uredno odazivala a ja navalija k'o Sivonja..., jao, jao.

Eto tako, iskoristija san bon i nije mi ža, morat ću darovateljici još jednom zahvalit."

Nisan otišla na tajlandsku masažu ali u šetnju po prvom suncu nakon dugo vrimena
jesan i odma mi je dan dobija na kvaliteti. Bolje da je tako jer evo meću snig u nas...,
drva su odavno pripolovljena, nema veze, neka je krova nad glavom i mira pod nogama.



Post je objavljen 12.01.2021. u 21:03 sati.