Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/zlatnadjeva

Marketing

Uvik sam sama sebi bila najgora

Uvik sam sama sebi bila najgora. Sad, kad imam svoje dite, vidim kakva sam bila.
Moj je stari završija Višu ekonomsku. Uz rad. Stalno je govorija kako je teško studira i kako se namučija i žrtvova i sve takva sranja. Ja nisam tila učit. Ćaći za dišpet.

Mater je uvik nešto ronzala kako od mene nikad domaćice. Jedan put sam se toliko naljutila da sam neku krpetinu, šta mi je uvalila da s njom brišem prašinu, bacila u zahod. I potegla vodu.

Posli je stari poteza veze za meštra. Bili su godišnji odmori. Svi su se odmarali. Mi smo morali jist suvu spizu i raskuvane riži dok dođe taj neki meštar s Ugljana. Nemam pojma je li se čovik tamo odmara ili ličija. Ja bi rekla ovo drugo. Dok je odčepljiva zahod skida je boge i sve svece s neba. I moga ćaću vlaja šta kenja ka nosorog umisto lipo utanko, gospodski, ka kalodont.

Kad je izvadija krpu onda je tek poludija. Na moju mater. Ja sam se mutavo smijala. Materi iza leđa. Posli me mater kaznila. Morala sam brisat prašinu s krpicom za očale dok je ona stala iza mene. Zato sam jedno popodne pobigla od kuće. Brzo sam se vratila jer sam ogladnila. Moji nisu ni primijetili da me nema.

Ne mogu reć da sam imala teško djetinjstvo. Šta bi mi pomoglo ako ikad završim na kauču kod psihijatra. Bilo mi je samo dosadno. Predosadno. I to je trajalo sve dok nisam počela primjećivat momke. Stalno sam mislila kako bi se uvalila u neku školu di ima puno momaka. Tila sam u srednju pomorsku.

“Ja dižem ruke od nje”, rekla je mater.
“Pa ćeš je meni uvalit?”, reka je stari.
“Šta fali Pomorskoj?” rekla sam ja.
“Prikini više. Puna mi je kapa tebe i tvojih gluposti”, povisila je stara registar.
“Upisat ćeš se u Ekonomsku”, zaključija je stari razgovor.

Mater mi je složila sve dokumente za upis, još jedan put objasnila kako ću autobusom doć do Ekonomske, dala mi pare za kartu i prikrstila se. Od tih sam para kupila sladoled, prošetala do Saobraćajne i upisala se. U glavi mi je bila slika razreda u kojemu sam jedina ženska a oko mene momci koji uče za šofere, dizaličare, cestare.

Naravno da su tražili veze kako će me pribacit, ali ja nisam tila i gotovo. Stari se razočara. Stara se razočarala. I ja sam se razočarala kad sam shvatila da sam uludo stukla tri godine života i izišla gluplja nego sam ušla.

“Koliko ti možeš para sarčit, tribala bi se udat, najmanje, za pomorca”, reka je stari kad sam kupila čipkaste čizmice na rasprodaju. Na početku zime.

“Kad ti mene nisi tija pustit u Pomorsku. Valjda sam u ciloj školi mogla smantat barem jednoga”, odbrusila sam mu s guštom.

Sad tek shvaćam koliko sam blesava bila. Uputa sebi za odgoj dice: Ne daj malome da čini šta ga je volja. Jesi li ti rodila njega ili on tebe? Ako triba, klepni ga. Bolje da ga boli sad guzica, nego kasnije i srce i duša.

Opet, kad bolje promislim, da nisam bila takva, da sam doma stala i studirala, znojila se nad knjigom umisto šta sam živila život punim plućima, ne bi nikad upoznala svog Emila i ne mogu zamislit da bi s ikim bila ovako sretna ka šta sam s njim.


Post je objavljen 05.11.2019. u 10:19 sati.