Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/zlatnadjeva

Marketing

Triba znat i prišutit

“Slušaj, Emile,” rekla sam mu dok smo jeli pašta šutu, fala Bogu na jeftinim pomidorama, “kad budeš na piru, dobro se najedi svega. Barem da vratimo šta smo potrošili za dar”.
“Koji dar?”
“Ma dobro, kupit ćemo im kad budemo imali para. Nismo beštije. Samo smo dekintirani. Ali kad ti počneš dobijat punu plaću, bit ćemo malo manje dekintirani”.
“Bili bi još malo manje da se ti zaposliš”, reka je i bisno počuća špagetu tako da me svu poštrcalo.

Sad sam došla do onoga šta svaka žena triba znat o braku. Triba digod znat i prišutit. Ne valja se kačit na svaku, jer muški su prefrigani. Oni znaju sve okrenit u svoju korist. Meni moj Emil dva tri puta reče “Ljube” i skuvana sam odma. Zato ja šutim kad mi ne odgovara razvoj situacije. Ka šta je ovaj put.

Neka on samo traži di će me i kako zaposlit. Ja znam svoje. Nisam se udala da bi na poslu čamila osam sati dok mi dite odgaja ulica. Dobro, trenutno ga ni ja ne odgajam. Odgajaju ga moji. Jer smo dekintirani.

Zato ja polako namotavam manistru na pinjur, pa uzdahnem, pa izdahnem i na kraju rečem: “Možda bi ti moga ubit koju uru prikovremeno”. I to je to.

Šta se ja imam pjenit i dokazivat da je za ženu kuća, familja, dica, cviće i digod malo čišćenja. Puno se žena za to borilo ali nas je samljija nesritni kapitalizam. I one dvi. Roza i Klara.

Kosa mi se digne na glavi kad vidim od popodne susidu, fino našminkanu, počešljanu, na visokim takima, kako iz auta izvači uplakano dite, pa iz portapaka tri četri pune najlonske kese i onda to sve vuče prema kući. Posli malo vrimena parkira baja u veštitu, iziđe iz auta, podigne ruku dok ide prema kući, auto zapipi, a on zavrti ključe oko prsta.

Znam da neće kad dođe doma vezat traveršu oko pasa. Jer je to već susida, mislim, njegova žena učinila. Sve onako u takima. Da on ne čeka gladan. I sad bi se ja tribala zaposlit. Ma neću! Radije ću doma gladovat nego na poslu robovat za ništa. I manje od ništa.

Dok kupim suđe sa stola, poljubim ga i zatepam “Vidi moga mužića pužića!” Ako šuti, šutim i ja. Ako reče “Ljubice bubice”, ozbiljni dio razgovora je gotov i ja sam odnila pobjedu. Koliko ima tih sitnih znakova u braku da čovik ne poviruje. Danas mi je samo promrmlja “Prikovremeni, je li?”, pa mislim da bi mi bilo najbolje popodne ispeć palačinke.



Post je objavljen 22.10.2019. u 10:12 sati.