Na poslu je jedna starija gospođa čitala Moravijinu knjigu. Kaže da odavno nije naišla na nova izdanja sa čim sam se složio. Sutradan sam je pitao šta planira da uradi s knjigama jer i ja razmišljam šta ću jednog dana da uradim sa svojim; možda donacija staračkom domu ili 'pak crkvi, naravno planira da pokloni... Treći dan me pita: šta danas čitamo. Odgovaram da čitam Murakamija, da mi je ta knjiga ispunila jedan deo duše i da se ne sećam da sam skoro čitao knjigu koju sam jasnije shvatao i toplije doživljavao. Mislim da čak i volim Murakamija. Četvrti dan dolazi i poklanja mi knjigu Moravije i ćutke odlazi. Sem hvala nemam vremena za patetične suvišne govore i zahvalnosti. Jedan vrlo hrabar potez. Meni se ceo dan plače zbog tog gesta i počinjem da verujem u Dobrotu ljudi jer nisam navikao da su ljudi bezrazložno dobri i tihi.
Post je objavljen 16.10.2019. u 18:19 sati.