Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/zlatnadjeva

Marketing

Jedno obično jutro

Kad sam jutros otvorila balkon i pokazala svu svoju raskošnu ljepotu, nigdje nije bilo žive duše. Samo je jedan mačić po dvoru vrtio kost od teleće koljenice.

Onda je prošlo sto Mađara.

Postala mi je malo jasnija ona lekcija šta smo je učili u petom osnovne, o navali Huna i Avara, samo šta sam ih zamišljala ka neke Đingis Kanove koje sam gledala u filmovima. Cilo mi je školovanje išlo u pogrešnom smjeru i bilo puno predrasuda. Ma kakvi Huni i Avari! Više su ka gojazni skakavci. Gledam im debele guzice dok brste smokvu priko puta. Svaka je omekšala od njihovih prstiju. Ne guzica nego smokva.

U sedam uri mi ispod prozora počnu ekete bekete. Onda se dignem. Navučem duge gaće, bičve, sokolsku, majicu dugih rukava i veštu.

Pijem kavu i slušam to bogatstvo nepoznatog jezika. Vragu riči. Možedu mi i mater spominjat, govorit vidi ove lude šta se najranije uvatila olovke umisto da ka mi ide po evropama, a ja ništa ne razumin osim šta mi se povremeno nacere i reču dobar dan.

Prođu dvoje Nijemaca bilih nogu i s ruksacima. Roba pedeset godina. Valjda ih planina zove. Samo da ne bi oni kasnije zvali gorsku. Oni mi isto reču dobar dan i to je sve šta znaju. Nekidan me pitali di ima cimer fraj. Pravila sam se važna kako ih ne razumim pa ja njima protupitanje. Govore li engleski, francuski, taljanski. Skoro sam se zanila pa predložila i mađarski. Ko zna, možda bismo se i napričali da su znali. Koliko sam se naslušala ekete bekete imam osjećaj da bi im i mogla objasnit da su malo veći poliglote.

Prolazi moja Mađarica. Sva u biloj čipki. Možda je mislila da ide na Cote d' Azur, a ono hotel žnj kategorije s krevetima na tri kata. Draga mi je. Uvik se lipo javi i baci rič dvi s osmijehom i zubima od uva do uva. Sumirate utiske, govori. O, ženo moja, da samo znaš o čemu pišem, mislim dok joj se odsmjehujem.

Mađarska najezda je nabacila ruksake, kese, kesice, tuljke, šešire, muziku i kreće u još jedan vrući dan, a ja ću uživat u blaženom miru i prividu da se ovdje ništa ne događa. A događa se. Itekako se događa. Samo triba zagrebat ispod površine.


Post je objavljen 18.08.2019. u 09:13 sati.