Marketing
pretvoreno u riječi
Ne znam kako početi ovaj post da bi bio onakav kakvog želim, a da ne prijedje u sferu patetike, samohvale , ponosa ili čega god sličnog.....
Vandu , doktoricu književnosti , profesoricu na Zadarskom fakultetu, spli'sko dite a i svoju učenicu znam od davnine......Neke, a ona je upravo takva bila, znaš, ali ne prepoznaješ, gledaš dijete smedjih očiju izmedju četrdesetak pari sličnih i ne razmišljaš, hoće li medju mnogima isplivati na površinu baš netko tako samozatajan , skroman, pristojan, nenametljiv s "klicom" talenta kojega jednostavno ne vidiš jer je posao takav da talente ne očekuješ medju budućim zdravstvenim radnicima. Prva greška i to ne samo moja, da mi bude utjeha ovo zadnje.
Ponosna sam na Vandu, evo i ovdje je hvalim , podržavam i ističem, jer, nije ovo prva knjiga koju je izdala obzirom na nekolicinu stručne starohrvatske literature : ova je posebna jer je poetsko kazivanje jedne duše poput zrna cijenjene gorušice - kvalitetna
zbirka pjesama "ženskog štiha" , na dlanu i bez zadrške.
.....Svijet je tako grub
da jedino što želim je
potražiti tvoj dlan
i skutriti se u njemu...
****************************
...... dok grlila sam maslinu
otkrila mi je tajnu :
u porculanskoj šalici čaja
i nebo i more i školjka
i vrtovi Luna.......
U posveti kaže ......" da sam kriva za sve ".....a Dimitrije Popović potpisuje, pa ako je tako, neka ovo izdanje i ove riječi ostanu moja časna krivica , jer, najljepši dio našeg posla je kad učenik "preskoči"profesora : znači, da ni jedan trud nije bio uzaludan......
Ponosna sam ljudi moji.........baš ponosna i hvala Vandi na dugogodišnjem prijateljstvu, jer, to je u našoj misiji moguće.
Post je objavljen 17.08.2019. u 13:20 sati.