jbg, 2019. godina je a ja sam i dalje bloger koji bloguje o svom zivotu u kom se btw ne dogadja nista. neke stvari valjda moraju tako sve dok mogu i dok ovo telo uzdise i izdise. u ovaj nas grad doslo je neko fino, prolecno vreme i svi mi napolju bivamo kao da smo se izlecili od nekih teskih bolesti dok nam topao vetar miluje izubijana lica. sefica mi je dala godisnji odmor od prosle godine koji je doduse prepolovila na dva dela da bi ona mogla da iskoristi svoj dakle dala je sebi tako sto je skratila meni moj i sve ima logiku i srecnu zavrsnicu. poenta price je da u zivotu moras da znas kad treba da se povuces i da skontas kad su te naprosto pobedili filozofijom i manirima. ako si pametan nakon tog zakljucka uzeces ta dva kraja rascepa i napravices najlepsu masnu ili ces lupati glavom o zid dok ne padnes na dupe od krvavih ociju. hocu da kazem, lepota je ni u cemu i sav mir ovog kosmosa je u mojoj zguzvanoj dusi. moj mozak recimo ima tendeciju najvece majke; on brine i pati za moje misli, cuva me dok u svakoj milisekundi prolazi milion slika i bivam zarobljen u ocekivanju, zvuku i osecaju, te otrgnem se od njega i bivam kad je misao prazna i to se postize vezbom, prosto se iskljucis i ukljucis u dati trenutak, osetis stolicu na kojoj sedis, toplo stopalo i spoj s podom, prisutan si trenutku i taj je trenutak deo tebe. najvise mrzim kad zivim malo unapred iako nisam u tom vremenu duhom i telom. vidis, kad sipam mineralnu vodu iz lidla neko ko zna obavezno kaze kako je to voda koja kosta malo i jos manje kad je na akciji, a ja je pijem jer mi se svidja njen ukus, ma sta god... ali ja imam svoje nacine na koje se tesim od ocaja koji ume da se lepi na mene poput smole na laktove imajuci jedino na umu kako je vreme jedan povetarac i da je jedino on taj koji ostaje urezan u vremenu.
Post je objavljen 04.03.2019. u 23:30 sati.