Marketing
Dali smo srodne duse jedno drugom obecanje prije rodjenja - Lijepe djevojke
SIHIRI I ZAPISI TEKSTOVI
Click here: Dali smo srodne duse jedno drugom obecanje prije rodjenja
Vratimo se sad na pocetak ovog clanka, gdje smo se pozvali na Kur'anske ajete u vezi price o Ibrahimu i Ismailu. Zbog svojih vlastitih ubjedjenja, bio je obavezan da postuje i cjeni dogovor koji je potpisao njegov brat, mada je druga strana bila nepostena na svaki nacin.
Gospode, zbog tolike ljubavi Tvoje prema meni daj mi da Te volim od sveg srca svoga, i bliznjeg kao sebe, da volim neprijatelje svoje, a ne samo one koji mene vole. Ti moras misliti o onome sto je gore gdje Hristos sjedi s desne strane Boga Kol. Putuje po dijelovima Južne Afrike gdje ga fascinira život raznih plemena od kojih uči o duhovima i crnoj magiji. Kasnije, kad je sam Ali postao cetvrti Halifa, protiv njega se pobunio Muawija guverner Sirije, i doslo je do borbi kod Sifina u Iraku.
Sveti Jovan Kronštatski - MOJ ŽIVOT U HRISTU (TOM 2) - Oni su opljackali grad, ubili preko 3000 stanovnika uglavnom zene, djecu i starce i pobjegli sa ne samo svojinom gradjana i robom iz ducana, vec i sa zlatom prekrivenim gravirima i drugim dragocjenostima iz mauzoleja, koje su tokom vise vijekova darovali razni posjetioci. Veliku ljubav i postovanje osjecamo prema nasem spasitelju.
Dobre volje , sve na bolje! Tebi, domovino , darujem , Svaki hip ti, mila, aldujem; Bilo mcni sladko ali zlo , Sve zbog tebe je mi ugodno. Domovino, li si ljubav ta, Za kojum zmir gine dusa ma, Bucli ja bolestan if ubog, Srebrom kincen bijo cak do nog. Svakog' domorodca zbog tebe , Serdcem celim Ijubim kao sebe, Da m' je samo smertjum odkupit', Tebe, domovino, izvisit'. Matere ste jedne detca vi! Bosne i Dalmacje lepi kraj , Sve to domorodcem krasan raj. Serblji vi i Krajnci dragotni, Slavske kervi slavni rodovi, Stari vasi bratja bijase , Jedan vama jezik dadose. Krajina junacka miljena, Mnogo, krasna, ti preterpis zla, Zibka si ti bila junakom, Slogu ti uvedi u tvoj dom! Kralja valja v easti imati, Vladanje zmir verno slusati Sloga nek nam bude pervi cvet , Pravica tin bude mnogo let. Komu domovina draga je, Za njezine sine nek' pije, Vere, roda, casti kak ce bit, Samo, da je v' serdcu istinit. Vodite me k njemu. Od Boga pomoc u dobrom delu! Ja cu tc dovesti do perve nase strazc. Bog zna, ide li tko zaBukezom. Staza je vuzka, noc je tamna, i mi smo nepoznati drug s dni- gom. Pred polnocjom cu ti povratiti pusku posteno s blagoslovom vladike. To ti je moja duznost, neserdi i neprotivi se. Ajdemo berzje : ja sam omoknuo i ozeb'o. Ja sam Janko Strelic iz Stane- vic , vodim k nasemu vladici Bukeza s do- brom recjom i s prijateljstvoni kerstjanskim. Serdar Vukatic zakrikne gromovitim glasom : ,,Junaci u pored! Medju tim priblizi se Janko k svojim drugoni i poklonivsi se serdaru, predstavi Bukeza, koteri mu to isto odgovori sto i Jan kit. Ti Janko ostani ovde, a ti Mijo Kostenicu ici ces na mesto njega. Gradjani i vojaci sknpljali su se okolo svojih poglavarov. Daleko se je razleval po gorah sum i govor mnogobrojnoga zpravisca ihti sa- bora. Xa jedanput oglasi se zvon u hramu iliti eirkvi, i oci vsih obratile su se k grad- skim vratam. Duliovuictvo , popovi i ka- ludjeri isli su s krizi i zastavami po dva u red , pred kojimi se je proteglo djakonstvo pevcev glasajucih hvalu Vsevisnjemu. Bil je odeven s cernobarsunskimi halji- nami , opasan krasnim pojasom , na ko- jem je visila sablja vu zlatnih koricah, s dragim kamenjem; preko plecah imal je cer- venu svitu , na kojoj z leve strane visila je zvezda casti. Glava mu bijase pokrita okru- glim cernim skerljakom. To je bil vodja cernogorskoga naroda, glasoviti vladika Petar Petrovic. Kiip sluzetih sledoval je za njim, a kad je metropolit do sal u lug, berzo napravise ol- tar, i protojerej glavnoga hrama pocel je sluzbu bozju. Na to skupil se je narod i vojska u maloj oddaljenosti. Ovc noci sam dobio iz Buke Ko- torske pismo od prijatelja i doinorodca naiega staroste Marka Ivelica, vernoga poddanika cara ruskoga, u kojein nam obznanjuje, da tverdiue turackc na Dunaju padaju od ruskoga oruzja kano stari dubovi od gromovah i da su brodovi turaiki razkerscni pri Tenedi hrabrim admira- lom ruskim Seniavinora, kano sto se lupezne pticc razganjaju orlom. Turci idu sumom, da proderu u nase gore z ove strane Podgo- rice. Netajim pred vami, da su sile pasine dvaput vecje nego nase, da mi mozemo svi poginuti i kuce nase palenju predati, a detcu i druzinu nasu na smert ili u robstvu ostaviti. Nego zajedno govorim vam, da cemo ravno s pokornostjum izkupiti zivot , ali satreti slavu i nezavisnost. Primi me u broj tvojih vitezovah, da se pobijem s Turci. Ako zasluzim tvoju milost s mojom lirabrenostjum , nadarit' ces me zenum. Otac joj je vec ostario, i nejma sinovah, koji bi mu pleme sacuvali. Jesam li vredan biti ze- tom hrabroga Buketica, to cu pokazati u per- voj bitvi; a o rodu mom i zaderzavanju evo ti, vladiko, drugo pismo od staroste Marka Ivelica. L njegovoj sve- toj desnici stoji srcca cJovetanska. Tretji dan ukazala se je mnogobrojna turaika voj- ska , i uprav se je oborila na oddclj'enje Vu- katicevo. Lsilje musulmanov , da Ceinogor- ce u beg poplasi, gizdavo stane. Do vecera padne samo dve sto muzev izmed druzine Vu- katiceve ; i oa sam bil je ranjen , nego zato vendar bojisce m' ostavil. S izhodom sunca fetvertoga dana pocme se najednoc streljanje odzada ncprijateljske vojske iz ohedveh strap. Ali jim je mitropolit put prcprecil; a pobocno od- delenje udarise slozno na nje odpreda. Ker- vava bijase ta bitva, i dvakrat dvadeset tctiri vure prelevase se brez prestanka clovecanska kerv. Z obedveh stran bise se zdvojeno : ne- go Turke drazise k bitvi osveta i nenavist prot kerstjanskomu imenu ; a Slavjane pobudjivase najplemenitejsa strast — Ijnbav k svojemu ro- du, k nezavisnosti domovine, i vera u pro- vidjenje bozje. Mitropolit je zapovedi delil i bil se je u — 116 — pervih redih. On je dotercal spesno v tamo , gde su hrabri i djedjerni , ali zatrudjeni Cerno- gorci oslabljivati poceli , i svojom osobnom hrabrostjum i muzestvom svojih horijaskih vi- tezovah nzderzal je prevagu v na slavjanskoj strani. Nei- majuci nikakvoga ufan : a k oslobodjenju bezase Musulmani u gore, a Cernogorci za njinii ; go- neci ih z jedne klisure na drugu, i razperhav- si ih kano zverad. Dvadeset tisucih Turakah i dva Pase polozise zivot na medjah nezavis- nosti ili sloboscine slavjaiiske u podgorju Cernogorskom ; sest tisucih Cernogorcev opa- lo je slavnttm smertjum za slobodu drage do- movine. I sam Petrovic bijase jako ranj'en. Serdceno mo- lili i zahvaljivali su hrabri vojnici , pro- levajuci suze za pobitu bratju. Blagoslavljam vas vu ime Otca i Sina i svetoga Duha: vratite se domom s mirom i sa slavom. Neprijatelj je obladan, a ime slavjansko ostaje ime vitezo- slavno. Med vnogimi narodi ima takovih proro- canstvih iliti gatanjih, koja vu obcinskom sto- god dobroga istoinu narodu obecuju: ali med Turci se nahadja jedno , koje ih jako uzne- mirava , dapace i a veiiku stisku postavlja. Prazna vera, kak je znano, je svoje prestolje med Turci osebito utverdila, i oni nose vsig- dar pri sebi jednu iz razlicnih poslovic iz al- korana sostojecu tajnost, od koje misle , da ih od vsake pogibelji i od vsih nezgdd, koje bi im se mogle pripetiti, izbaviti more. Ovo- mu nagnenju celoga naroda k praznoj veri pripisati se ima, da oni prorocanstvu, koje je, kak oni sude, u starodavnih vremenah na gro- bih Sanlorov ili njihovih svetcev najdjeno , podpunoma veruju. Nije morebiti m jednoga Turcina, koi nebi ovo prorocanstvo od perve mladosti poznal i tverdo bil uputjen, da ce predi ili potle zbilja spunjeno biti. Polag to- ga najmre prorocanstva ima Visoka Porta od Jiusov predobljena, i tur9ko vladanje vu eu- ropi zevsema izkorenjeno biti. Kada to vre- me dojdje, onda bude turska vojska dva puta od Rusov hametom potucena, pervi put okolo Dnjeslra potoka, a drugi put blizu Carigrada. Moremo si misliti kako zbiljna vera vu to prorocanstvo Turke proti Rusom vu serditosti podzize! Vu Pozonskih Iatinskih novinah od 24. Serpuja objavljuje se , da je sada izislo na svetlo produzenje kriticko-etymolo«rickop;a rec- nika magjarskoga jezika po Gergnvu Dnnkov- skom. Ov recnik se po vsih knjigar- nicah prodaje; i preporucen biti zasluzi. Be Jaktor , i V. D A N I C A Horcalska, Slavonska i Dalnudinska. Xoc nasiaue lamna, straliovila, Gde izcezne krepost pleiaeniia. A pri torn I veli nadalje ro- doljubivi Dositej i posle nas ceju se ljudi a plcci radjati, neka i oni sto ponesu. To pokazuje mnozina listov, koja iz svih stranah Vel'ike Ilirske na e. Ovi uzese za pervi glas volovsku glavu , ta- ko ju slikovase i po svojem jezikn nazvase pervi glas A. Alef, sto znamenuje vol. Dru- gi glas B. Ne- poznato nam je inie nasastnika i dobrocinite- Ija velikoga : ali cemo svagda puk onaj , od kojega je to dobrocinstvo proizislo, sa zah- valnostju i postovanjem spominjati. Po razsirenju vere hrisijanske iliti kerstjanskc priobcise se slova rimska svim eu- ro pejskim narodom. Kirilu bratu Metodovu panonskc i moravske zemlje Arhi- biskupu hotecemu sveta Evangelja na slavjan- ski jezik prevesti, i tako ih nasemu narodu priobciti, einjahu se kao rodjenomu Gerku za tu sverhu izpuniti najprikladnija slova gercka. Buduci pako, da gertki jezik neima svih onih, glasovah, koje ima slavjanski; zato morade uzeti od drugih narodov, koji su vec za ta- kove glase slova imali, kanoti od Armencev i Koptov. Cade broji kod Zidd- vah 900. JVadalje promeni slovom imena fenicko-gercka , podeh'vsi im slavenska : a%, baki , vedi, glagolj, dobro, jest, %'wite i t. Sva slova zovu se od per- vih dvih Azbuka, kakogod i gercka Alfabet; ili se zovu Kirillca od Kirila svojega pocetuika. Od kirilice razliena su prestara horvatska slova Glagoljica , od glasa glagolja nazvana. Slavenci u Horvatskoj i Dalmacii svigdar go- ruci ljubitelji svojega materinskoga jezika, do- bise veka trinajstoga po prosnji Senjskos;a bi- skupa od Pape Innoceneia IV. Biskup najmre Senjski uputjen od svojih redovnikov : da ima- du Evangelja i slova T s kojimi se nekoji slu- zahu od svetoga Jerolima uvedena, misljase so tim papu ganuti, kako ga i ganu. Koj llirom godine 1248 dopusti sv. J Hedakior, i V. To je pri tako zvanom nemackom pismu s tim Iag- lje. Da latinsko pismo ocima visje skodi , nego nemacko, taj je predsud samo iz obicaja postal , sto se vec iz neskodljivoga potrebovanja ovoga pisma kod drugih pukah opravdati moze. AH ako bi , kako su nekoji vetomadne potverdjivali, zaderzanje iztocnosti nasega narodnoga znacaja potrebno bilo, tako bi se to zaderzanje , kanoti delo sovesti vzi- rati imalo , buduci bi se u takvom veku, ka- kov je sadasnji svako i najmanje sredstvo po- moci upotrtbiti moralo, za neprepustit, da duh nemacki sa svim izumre. Krasni nam u istinu daje nauk G. Krug: on idjase Nemcem lepo svojiin izgledom na- perve , dade eelu svoju Filosofiu s latinskimi stampati slovi : ali Becko preslovotistjenje s monaseskimi slovi, veliku zadade rami. J— Hoce se posla i vremena za preobratiti moc- var i dubravu u njive i livade! Hafniensi , item Bibliothecar. Vas Vekoslav Babukic- OVCE I VUCL U starih negda vremenab. AX nut najedanput gla- dora i zedjum iz svojih pustarah izterani vuci doteice, nahrupe na ovce, mnozinu pokolju , drnge razteraju na manja stada i nad svakim stadom postavi se jedno vucje pleme veko- vitim ili odvetacnim pastiram.. Za ovce neimade odknplenja izvan- pro- stoga puta narave. Znajuce avce, da jkn Larava nije dala lastovitosti ill prikladnosti ikoimi skoditi, vec, da su. I naj potlam sve ztvari klanjale su se ovcam,kak berz su uputjene bile, da se je ker- volocna i gizdava lenost pred tihuin i minium marljivostjum, kotacem vremena razdrobljena stegnula : to jest kak berz svi zitelji pre- vidise, da nitko na to stvorjen nije, da lestor sebi sanioniu zivil bude. Prosvetjenje jest spodobno potokn , koj veckrat preko brega zleva se, i bliznje okolice pognoji. Da bi ljudi hoteci takove povodnje ili poplave preprecitL cele gore 1 pecine pred isti potok nagrinjali, njegov teoaj bi ravno za cas ustanovili, ali naj potlam bi s tim vecjum jakostjum sve nasipe i jaze prederl i ne samo okolice bliznje poplavil, nego dapacc veliki prostor sa svim potopiL Svaki domorodac mora svoje zivlenje za glavnicu derzati , i svestovito ciljati, katno bi j, i najbolje, polag prirodjene duznosti, da doinu i rodu najvecju korist donese, poloziti mogal. Krcpost je jedina prava naroda i deriave koruna, koju nigdar herdja nepojede. Koi na- rod ima krepost, ima dakle i korunu , if si ja moze dati kod zlatara napraviti , a koj narod nima kreposti, an lahko zgubi svoje zlat? Ako dojiles bas med lave Kervolocne i gizdave, Vcrui poliro te obraui , Makar se s njiin lav nalirani. Pripovest iz 10 slolelja. Kralj Terpimir sina dozivase, I ovako njemu govorase : Vidis, sine, da sain ostario, Ostario , bolest dobavio ; Grobna mi se vrata otvoraju , U njedra me svoja pozi vaju. LaLko bi se s svetom razdelio, Kad bi jcdnu radost doaivio : Da te vidUn , sine , ozenjena. Ozenjena s detcom nadeljena. Ja cu pisat duzdu mletackomu, Duzdu i susjedu bogatomu, Orseolu Petru Bogoljubu, D« ti cercu daruje za Ijiibu, I sknpit' cu bogate svatove, Da ju odinah vode u dvorove. Kad je sinak Kralja razumio , Ovako je njeinu govorio : Buduc, da je tvoja, otce, volja, Da se rneni ozeniti valja ; Zenit cu se, al' kci Bogoljuba Nece, Kralju! Kod Kosova gore zelene se, U gorama dvori bijele se, U dvoriina stoji zupan Marko , luia cercu kano sunce zarko. Ime joj je lepa Ljubosava, Dika roda, a Markova slava. Marko au je u poslednjera boju Obecao dati cercu svoju. Akoli se neozenini s njome , Druge nejma na svetu ovome, Neccs nikad snahu zagerljati, Kit na rukah unuke IjuljatL Dobro, Sine! Tom neprodje ni nedelja danah Skupise se gosti sa svih stranah, Vitezovi na igre obicne, Na zaugled mlade gospodicne. U torn broju Ljubosava bise, Nejma pera, da ju svu opise. Jer kad ju je Kralju zagledao, U celom je telu zaderhtao. I pomisli nesretjan n sebi Ljubosavu pribaviti sebi, Makar sina svoga pogubio, Sladko ime otca izgubio. AT mil ova stvar potezka bise , Jer Horvati hercega ljubise. Terpimir je dan i noc mislio , Gde bi zgodu kakvu izmislio , Da b' se sina svoga izbavio, Ljubosavu sebi pribavio. AX viseput gde razum neznade, Prilika niu na zlo zgodu dade. Jer u taj cas novina dostize, U Neretvi da se buna dize. Zato Kralju sina dozivase I ovako njemu govorase : Skupi , sine! Kad su culi Neretci junaci, Da je herceg vodja nad vojaci, Oruzje su svoje polozili , Pod sator su k njemu dohodili ; Siuovski mu kazase tegobe : Da kraljevska nje gospoda globe, Da su kralju o torn govorili , AT da nisu pravice dobili; Vece da su mnogi pogubljeni, Mnogi bjeli dvori porobljeni, Sad, da ceju dotle vojevati, Dotle svoju kervcu prolivati, Dokgod stare pravice nedobe , II' dok tezki zivot neizgube. Dok gospodu herceg kastigase, Dokle i puk u mir dovadjase. Dotle njemu list bieli dodje Od pobrajka Vukovica vodje. U listu ga svako slovo para, Jer s' ovako Vuk s njim razgovara; Dobroslave , sjajna kruno moja! I zupana Marka pogubiti, Ljubosavu na silu ljubitL Sto je reko to je ucinio, Bjele mu je dvore porobio, Ljubosaya bjezec ulovio, Ali Marka dobit nemogase, Jerbo Kerku srecno preplivase , Ljubosava jucer mi list pise, Da za tobom dan i noc uzdise , I da ce ti uvjek yjerna biti, Makar znala zivot izgubiti. Tajno radi a negubi vrime, I mene se nadaj pobratime! Listonosa dok do grada dodje, Cjelog' grada obkoljena nadje. Kralj je ovde postavio straze, Da se sinu stogod nedokaze. Listonosu momci dostadose, I u grad ga kralju predadose. Kada Kralju za tajnu saznade, Vukovica uloviti dade; Odsudi ga, da se s lavom bori, Kada svatbe bjeli dan zazorL Jos tri daua tome neprodjose, Po gradu se glasi razidjose , Da s' imadu svati sakupljati. Sutra ce se Terpimir vjencati , Istom sto je mjesec zasvetlio , Dobroslav je u grad dojezdio. Tisina je po svem gradu bila, Ko da bi ga kuga pomorila. Cudio se mladi Dobroslave, Sto gradjani veselje neslave. Necudi se , njetko mu povice , Tugi nasoj strani prihodnice. Kralj je sinu oteo sudjenu , A sutra ju uzimlje za ienu. I vojvoda kakvoga svet nejma, U tamnici eno zatvorena, Sutradan ce na kervuom mejdanu Gladnom lavu sluziti za hranu. Ove reci , kad se izrekose , Po zilah mu ko grom protekose ; Ter ponagli tamnici na vrata , I izvadi hiljadu dukata , Tere miti nevjeste cuvare, Da mu vrata tamnice otvore, Cuvari se zlatu pokorise, Od tamnice vrata otvorise, Kad je herceg k pobri ulizao , S toplim' ga je suzam' obsipao ; Moljeci ga , da se berzo svuce , Ter da njegvo odjelo obuce, Da se bude , koj je i zrok bio , S uumidijskim' lavima borio. AX se vodja neda, da uputi, 231 On zeljase za pobru umreti. Nato se je herceg razjario, Silom s njega opravu svlacio. Ode Vuce gorko plakajuci , Osta herceg zoru eekajuci. A kada je zora zabelila , U gradu se banda oglasila, Ter budise u gradu gradjana, Xeka gleda sa lavoin mejdana. Medjutim je i kralj izsetao , K pozoriscu strasnom dosetao. Zarucena doci nemogase, U postelji bolestna lezase. Dobroslava zatim izvedose , AF ga nitko poznat nemogose , Tuga mu je lice osusila, U ocima vatru ugasila, U krugu ga gladni lav cekase , Na hercega kervavo gledase. Sad zaviju trube gromovito , Lav zarikne ljutit strahovito, Ognjevita iz njeg sipa para , Grivu dize a s repom udara, Ljutiti se borci uzegose , Jedan proti drugom potekose. Banda bije , ljutit lave rice, Njeka ceta izvan kruga vice: Bludni kralju , zar ti mozag gori , Dobroslav je , sto se slavom bori! To rekose, vrata iztergose, Proti lavu mece iztegose. Vukovic je ovih vodja bio, Na pomoe je pobri dojezdio, Ali dok je Vuce dotercao , Mertav je lav vec na zemlju pao. Kada Kralju sina razpoznase, Derhtajuci k njemu dotercase. Eno ti sad mlade Ljubosave Za ljubovcu tebi Dobroslave! I evo ti sjajna kruna moja, Zasluzuje nju desnica tvoja. Sarao pusti starcu Terpimiru Da svoj zivot dokonca u miru. Nato njeki u grad potekose, Ljubosavu mladu izvedose, Njeki pako sjajnu krunu mecu , A njeki mu dobru iele srficu ; Ter hercega mlada ozenise, Ozenise i jos okrunise, I rujnog' se vinca ponapise. U Panonii is- tiin nacinom postanu mnogobrojni , iz Friula dojdu u juzno istocni vugal Nemacke, tako, da se njihova zemlja s fetajerskom, Gorotan- skom i Krajnskom krepko sveze; najveci del zemlje, na kojem i sada ov jedini narod zive. Svuda su se Slavenci naseljivali , da ostav- Ijenu od drugih narodov zemlju osvoje , i kak novoselei, pastiri ili zemljodelci obdfilavaju i na korist obratjaju; zato je po dokoncanih vsih opustosenjih, prolazkih i odlazkih nji- hovo razprostiranje jako koristno bilo za ze- mlje. U Nemackoj su se s rudarstvom zabavljali, umeli su taliti i slevati medo , napravljali su sol, delali platno, kuhali medicu, sadili voc- no drevje, i ziveli su po svojem nacinu jako veselo, muzevno i muzikalno. Sve to im nije pomoglo proti napasti i potlacenju; da- pace ga je jos dopeljalo. Njihovu ter- govinu na Baltitkom moru razorili su sever- iii Germani; njihova Vinela je od Danezov po- rusena, a iz njihovih ostankov u Nemackoj se je dogodilo ono, sto su Portugalci iz Peru- ancev napravili. Jeli bi eudo bilo, da bi do- bri znacaj toga naroda za tolikim tlacenjem i drazenjem zevsema divji i siirov postal? Pak vendar se njihov atari znacaj svigdi , a najmre u zemljah , gde su kakvu slobodu uzi- vali, jos dobro pozna. Nesrtcan , da je njegov Iezaj med narodi iz jedne slrane tak blizu Nemcev, iz druge pak strane izza herbta na- padenjam istocnih Tatarov odpert bil, pod ko- jimi, dapace i pod istimi Mogoli su Slavjani vnogo preterpeli i podncsli. Tecaj L Dana 29. Sto se pozna, to se ljubi, hud je , ki neznano snubi. Miloglas volar i Slavodrug kozar. Sh vodrttg razumevsi, da je Miloglas njegov prijatelj, novn ptsrnu od Puna eulj moli ga, da bi ju popeval na poslenje Dafnisa , se- davsi pod lipu hlada debeloga , u gorici se- lenoj vied Pelricrccm i Valpovu. Glas oni -sladko slisat, vetric kada puhne zapadni, Listje kad uztrepti, grancica kad se vije. II kada joca slavulj gustoj miloljubno na liski , Gerlitfa kad tui;i, kadli kosic ficuka. Al slusati sviralu s olovom, Miloglase, za- litu Belim , biva meni vecje veselje mnogo. Kad zapevas uz nju ledenog kod vrutka vo- larskog, Znas Satiri s Nimfam', tad kolo lepo vode. A cuo sam, da te Pan negdi nove pesmice nauci , Rad bi slusat pesmu ja, Miloglase, novu. Pod tasuljem nemu sviralu jur vise nenosaj , Vec prinesi k ustam' ter ljuboglasno pe- vaj. Znas, da te ja milujein, kanot' mog' druga , kozaru ; Al , da ti Pana recem pesmice , mucna molis. U sviralu svirat, pevati jos Pana popevke, Ht siobodno svaki dan ; niani se moljbe take. Dobro velis; ali znarn, da me ljubis, ja da te ljubim; A kozonog tome bog nece biti protivan. Sver toga, bliza naseg, dobro znas , Dafni- nide svetac; Proslaviti valja njeg', jos nove pesme pevat. Ja kozu s dvim' jarici mlekom pune kablice dva put Daje na dan, stavit' cu, hladna mi vrut- ka za dar. Dakle me ti silujes, popevam da ti pesmice Pana , Slavne slusat zudis dakle popevke danas. Izvadit' cu sviralu, s' olovom, Slavodruze , zalitu , Za postenje naseh Dafnide, ter cu pevat. Ti me slusaj veseo, pak dobro pamti po- pe vku ; Pasuci vratjaj sad koze, sad volove. Sednimo pod lipu hladnog kod vrutka vo- larskog , Sednimo ; ti pripravi pak kozu s dvim' jarici. Pasti cu ja marhu , nejmaj brige pasti cu verno , I kozu s dvim jarici, Pana mi! Pesmice s Ilirici pocini, mila Klio volarske ; U gorici zelenoj pesmice, Klio pevaj! Valpovo grad beli vidimo; tiho reka tekuca Jest okol njeg. Ovdi ceri visoki, hrasti , breze, bukve, po- tajni Lug: debelo htadnu tu mnogu lipu vidis. Tu plavu ljubicu , zeleni zir , divji karamfil , Tu sarenu kosutu, belo kovilje gledas; Verganji kapati , mleci, gljive, smerci, pe- curke Tu milo cvetj'e lezi, tu mila reka tece. Pesmice s Ilirici pocmi , mila Klio , A-oIarske, U gorici zelenoj pesmice, Klio pevaj! IF na gori Menalskoj spis, Pan, il' na Liceu, K nam poteci; tebe jer zemlja Ilirska zeli. Tuzio si neki dan, da te nitko proslavit od svih Ilirah mari, nit tvoje pesme pevat. Pesmice s Ilirici :,: Arkadici pervi pevahu meni pesme kozarske Pan bog Arkadiu staniti pervi poce. Njih Traci, starinom pervi, pak slede Peonci U svirali glasnoj , prie nego Troja bise. Gerci meni potlam muogoverstna zvanja pri- nese , Pak, da je Pan bio Gerk, pisati krivo smese. Pesmice s Ilirici : , : Pan bog Ilirah , dugo bih poslavljen od istih Gerkah ; pesme bihu dvostruke date meni. Iz doma mog protiran bludim ; niti pesme ko- zarske Cut' mogu, nit' sviralu jurve godin hilja- du. Miloglase, tebi vestu moje piske preda- jem; Pesmice daj Panu pocmi volarske pevat. Zivi dugo, Dafuis, zivi rad zdravja volarah; Pervu tebi pesmu dajemo , zivi dugo! Ti Slavodruze, kozu s jarici potrazi na me- sto ; Pesmicu pamti dobro; ziv, mile Dafni bio! Miloglase, tebi sain Pan jest usta volar- skom Uzdalmuo pesmom : zdr'av Miloglase bio! Uzmi kozu s jarici, tvoje tog' jest vredno pevanje, I drugi put popevaj; ziv mile Dafni, budi! Najednoj polovici Europe lezi goropadne velikoce orias. Istina je da neteie ta kerv jednako po vsih kotrigih ovoga tela, ali i kod Neincev istim nacinom taj teiaj pretergnjen jest, a za to ven- dar neprestanu svu jednoplemenu bratju za na- ravske kotrige jednoga nemackoga tela derza- ti, niti komu na pamet dojde, da ono zabrani, sto je tako , i ncdrugaeje , i sto promeniti od clovecanske moci nezavisi. Nasemu vseljub- ljenomu Caru verni Auitrianci naravskim na- cinom i zakonom derze se za kotrige istoga te- la , k kojemu i Bavarci, Saksonci, Porusi i ostali Nemci spadaju, i svi ovi imaju jedan svega posluvanja cilj, to je to izobrazenost i blazenost Nemackog naroda koj je samo je- dan ako prem na vnoge puke i med mnoga vlcdanja razdelen. Ovak i mi Slavjani, kakti takovi samo jedan bozanskim i derzavskim zakonom dopustjeni cilj imati mozemo i mora- mo, najmre da se nasa narodnost vu vsih prem- dar derzavnim vladanjem razlucenih strankah pleinenito izobrazi. K tomu je pako potreb- no sve kotrige nasega narodnoga tela, to jest sadasnji stalis svih Slavenskih pokolenjih tak — 235 — gledec na srodstvo iliti rodbinstvo, kak takaj na derzave , vu kojih stanuju , poznati. Broj i razlicnost Slavenskih pukov nejma se samo polag zemaljskoga lezaja razluciti , nego mnogo vise inia se gledati na vecje ili manje rodbinstvo jedinstvenih pokolenjih med sobom. Andvej Dug mile piarista i ociti pro- fessor u Pestanskom sveueiliseu po pridav- ku sudeoi, slavenskoga roda. Na strani 13—15 kudi i ruzi Sculopluku i posmehava se naSla- vene zbog Alexandrovoga diploma ; plasi se slavenskih kletav, akopreni se Slaveni, sto se toga tice, sa blagorodnim i velikodusnim ma- gjarskim narodom meriti nemogu. Na strani 18, 19. Ali koji ne vidi, ako je samo ikada historiu u rukah imal , da je to nesramna laz i pogerda? Na dalje veil on , da su Slaveni gladni, iztroseni, suhonogi i t. Risum lenealis amici I 6. U austrianskih domorodnih listih va- Icrldndischc Blatter 812 Nr. Oni su lukavi vkanljivi puni prevare , pritvorni , brez ikakove najmanje cednosti, brez bogocastja, svojim poglavarom neposlusni, pri torn odvec glupi i sirovi; pi- janstvu i telesnim nasladnostjam preko mere podani , pri cemu nikakovog obzira neimaju. I zakonu hiznom su jedan drugomu cesto ne- verni. Ravnim nacinom pogibaju za rakiom , kojom se cesto tak zopiju , da za se nista ne znaju. Kreposti i prikladnosti ubogih neprosvecenih Rusnjakov' jesu zakopane i zanemarene : ali polag svega toga nemozemo po razumu i cistoj svesti reci, da su ovi Rusnjaci svoju clovecansku narav t iko pogubili, kako jih ovaj neumetnik opisuje koji znaŁaja slavenskoga niti malo nepozna. Ja sam priliku imal mnogo godin smatrati op,a- zivati Rusnjake, njihove obicaje, i celi na- cin zivlenja njihovoga. Pulitz, ovako izkricuje u svojoj Wellgeschichte fur gebildcte Leser und Stadierende, Vittcnb. Xe zaboravljaj nikada , da su se Slavcnski narodi nevoljno i protiveci se pod silu nemacke kervi zviti morali; da ova velika imena Huss i t. Neki pisac u Monakovskih Munch- ner ucenih novinah od godine 1819 meseca Septembra, stran 71. Ovaj pisac misli po svoj priliki , da sb Poljaci mali narod , jer samo 15 milionov iz- nasaju! Cesi pako , Moravci i Slovaci , koji svi jedno samo knjizestvo imaju , broje 7 mi- lionov : ili — da u kupno recemo — svih u Austrianskoj monarkii zivucih Slavenov broj iznasa 18 milionov. Jeda bi dakle svi ovi ne- mackim jezikom pisati morali mozebiti zato , sto se u Poljskoj zemlji 100,000, a u celoj Austrii 5,500,000 Nemcev nahadja? Redactor , i V. Zoru stigne beli danak , Stanu budi cudan sanak ; Z postelje k prozoru skoci, Cudan sauak tere z oci. Bum i; iiio se zgledava, X«trag joj oniilja glava, Plesne belum sakum plasno, Plesne — vikne z gerla strasuo. Jfij' to, duso, vatra ziva, Niti morje kervjum pliva ; Dusman ide od izhoda, Dusman ide od zahoda. Stana sobicum tumara , Za njegov se zivot stara; Trazi kutak , gde ga skrije , Da ga dusman neubije. Nemoj , nemoj Ijubo nioja, Ja cu izpit kerv pozoja, Xek se siri od izhoda , 5Vek se krili od zahoda. Teei berzo , duso mila, Napdj mi konjica cila , Moju hitru Iastavicu , Da odletim na vojnicu. Leteti cu prot izhodu, Leteti cu prot zahodu , Dusmane cu sve porazit' Sabljum razit, konjem gazit'! Nemoj naglit' mili Marko! Tko ce gasit sunce zarko, Stani, nemoj zlato moje! Dusmanov su cete troje. Hitro tekla Stana mila, Cila Vranca napojila ,. Napojila , polag toga — Kapnula je suza Uzme Marko svoju spravu , Metne si sisak na glavu, Persa jaci si s oklopi Vranac vec kraj njega sopi. Dusman ide od izhoda Dusman ide od zahoda, Dojde, — na njega udari, Na jelena divje stvari. Marku serdit konj zavrisne , U desnici mac zablisne ; Kak se kosum kose trave, Padaju vu krugu glave. Sve se versi sve se kalja, Dusman se po zemlji valja, Kerv se zleva kakti reka Gromom germi v gori jeka. Glave sece do poldana, Glave broji od poldana : Kad vec spazi vecernicu, Ima hiljadih trojicu. Kad jur gore mrak opase , Marko natrag k Stani jase ; Lj'ubi milu cak do rana,. Svi oni 1,200 imenovani i neimenovani, zivi i umersi pisci ruski , mitropoliti Plalon i Eugenius, viceadmiral Siskoe i drugi ; svi ovi, lepo hte mu zato zahvaliti, sto je i njih i nji- hov narodni jezik s tako lepim nakitil epite- tom, koji blagorodno serdce i slobodu veliko- ga njegovoga duha sa svim pokazuje! Neumann misli u svojem delu: Natur des Menschen 1815, da su slavenski na- rodi iz drugih sa svim elementov? Nut, cujmo toga slavnoga mudria- sa! Nece li mu na mu pasti, da moze i njegovo izvestje koji- god Stajerac, budi Neinac, budi Vend Slove- nac citati? Slavni statistikus i politikus Kro- ne , prof, u Giessenu stavlja u opisanju au- strianske monarkie pod Franjom I. QGemein- niitziger erhe'dernder Hauskalender fur das Otter. Kaiserlhum an f das Jahr 1820 ovu ka- rakteristiku : 1 Nenicec je 5 milionov na bra- jo, koji se iskernostjum i veselim temperamen- tom? Pored toga su cesto frequenter pijaustvu podani , obicno leni , u se zatvoreni, kradljivi, pritvorno po- nizni ijukavi vkanljivi pram svojini poglava- rom, kad se zestoki i nepravedni prama njiin ukazuju. Buduci da Kromc taki posle o Slavenih kaze , da jim se na nikoi nacin ncmoze od- reci stalnost, zilavnost i jakost tela, umerenost mertucljivost i veselost gostovitost med so- bom?! Nije li to, kako se veli, samomu sebi protigovoriti? Ali ova nezaufanost ne- moze se taki nazvati lukavostjum , potmajnim zlomisljenjem i pritvornum poniznostjum. Ruski i Austrianski podlozniei, nijsu suznji, nego vlt- ni, hrabri , niuzestveni podanici , koji su svag- da na to gotovi, da za kralja i domovinu svo- ju kerv proliju i zivot alduju. Kad je ntkada Fridrik II. Jos bi svim Dugonicem mo- je domovine to svetuval, da i najbolje Au- strianske vojvode za muzestvo slavenskih vojnikov zapitaju , i od njih se o torn uvere ; da svoje oko na juzne granice au- strianskoga carstva bace, pak da dobro iz- pitaju, komu za svoju segurnost zahvaliti ima- ju ; jeda li samo sin gam i suznjem ali pak boijini juuakom? Ali to neka daleko od nas bude! Naravno da u naravskom iz svetlosti i sence sastovljenom znacaju , ima mnogo stupajev, mnogo razlicnosti ; ali kako- god nemoze svetlosti tenju spodobu ka- kovu pokazivati i oznaeavati; i kakogod svet- lost ne mora biti uprav sunce, a senca opet ne uzasna i tanina noc ter paklena tmica: tako uprav nemoze biti, da celi jedan narod ima ili cisti angelski obraz fiziognomiu , bez svakoga elovecanskoga, materinskoga znamen- ja bilega, ili da bude sa svim vrazja karikr. Slabost, gizdost i visokoumje clovec-je brise podstupljivum rukum poteze naravne, i u bo- lestnoj svojoj fantazii zliva iz pervesnjega obraza, obraz drugi izkercen i pokvaren. Ljubimo rod svoj , ali nc merzimo i ne gommo drugih! Koj se narod sam sobom ne ponosi? A gdo ce jim zato zameriti, dokle ovo oholo cutenje svoga bitja ostaje cutenje, koje domorodnost, a s njum i druge narodne kreposti budi i razvija , i doklegod se , nevelim u zametavanje , ne- go u kervavo gonenje i silenje ne prclije i nepreobrazi. Komu ce dakle cudnovito biti , kad u obrazu slavenskoga znacaja gdekoju senku zapazi? Ali hi senku , kako iznimku i posebni potez, nije treba smatrati considerare kakti naredbu , i obcinsko svojstvo znacaja. A kako bi i bilo mogute , da ovaj narod , koj se tako na daleko prostira, s drugimi narodi tako ogranicava i s njimi tako mesa; da on , velim , potle tolike ncvolje , tolikih ratov, pregonov i nezgod svagda na jednakom sjajnosti, krtposti i moci stupaju ostane, da ni odkud slabe slrani neima? Gdo nije u do- godovscini srednjega veka cital , sto se jest u zemlji slavenskih Vilcer , Oborilor , Pola- bor, Pomeranov, Sjorbov i drugih Slavenov, dogodilo? LDalje sledij Hciiakior, i V. Koi samu tenju grabi 11 upadiie il oslabi. RAZGOVOR PASTIRSKL Slaroyost i Ljubodrug koaari. Saslarsi se Ljubodrug sa svoim priateljom Slacogosfom u doli Vucjaka ispod Sokolov- ca } moli ga, da bi mu posviral, pcoajuci preobrtitjeiije Gjirrgjica mludica u cvet islog imena, obecursi mu lipo izcifranu tikvicu. Od kada sam poceo pevati nuz diple popevke Po zelenih goricah , kud zdenc reke teku ; Nigda nccuh take pesme, veruj, Ljubodruze, volarske , Neg' sto neki Miloglas dan kod Oseka pe- va. Pana peva sviralom, bielim koja lepo zavita Bi s olovora, ljubno pesmice Pana peva. Da gora i dubovi, da lug veselja se potajni, Da tihi vuci bihu , prestade reka teci. Cde , kada sustade Pan trudec po lugu , po- civa ; Gde po lovn zecnom gizda Diana leze ; Gde tanenoglasnih sladko bi pjenje pticicah, Gde Satiri s Nimfam' keteus igru vode. Ja bi mu poklonio sarenonovu tikvicu 'odmah, Od nje ja neimam skupljega dobra, veruj. Ti si velis , slusao pesmu , Slavogoste , vo- larsku ; Daj, nebi li zgodio pesmice Pana, gledaj. Metni novi pisak, pomazi pak supljine vo- skom, Svirati daj pocmi, tikvica bit' ce tvoja. Neznam ja, hocu Ii pogodit te pesme, ko- zaru , Pana pevat neumi terstena svirka moja. Al' cu kusat recenog pamtim jos pjenje vo- lara Pesmu ; ako vredi tikvica pjenja mojeg. Poloku tikva kupi, jest od kore jagnjeda ozgor Oep, kog licna visec zamcica tanka nosi. Cista nutri, vodicom sest puta zaiita tekucom, Jos mirisi novinom ; nista bo pila nije. Z dvora vidis viljenog nozicem slikovana ci- lasa, Glavu nosi visoko, prednje propinja noge. Gled, konjanik na njemu kako dizdume svetle poteze , Gled kako vila leti , gled kako corda brije! Sivaju munje z ocih , z usiu gromovi se rasiplju , A na samur svetlo trepti celenka kapi. Gled, kako rani Turak katanu po desnici kruto, Al , kako glavu, gledaj, Turcina sece vitez. Bas na polju kod Bajne vitez tako Luke po- sece Gjombega, ter veseo sred polja ravna peva. Taj moja z dvora , vidis , dogodjaj nova ti- kvica kaze, — 246 — Nju Milorod priatelj z Kuzmice posla meni. U njoj pitja nebi, moja nit' jost usta dotaknu, Daui teb', ako popevas, nju, Slavogoste danas. Ded pocmi staru, znas? Od Gjurgjica popev- ku, Ljubec , kazi , obraz svoj kako smaknu sebe. U gorici zelenoj bas kod Sokolovca biase To gde no Gjurgjici jos milobieli rode. Pocniite pastirsku pevati, mile Vile, popevku, Kod Sokolovca naseg, pocmite, Vile, pe- vat. Ov Slavogosta, slusaj , dolino! II visoki Nevoljas, zeleni Rogas , il Slavo- ijubnik, Vara stajalis bia ; jer Orlava bila nije. Nit hladni Vucjak vidi vas, nit Knesuiea th- ka , Kuzmice nit vertli, nit Sokolovca gora. Tu koze, tu zecevi, vuci Gjurgjica plakase, Tu jeleni berzi, kozlici. Ovde biase zdenac neglotni, kog voda bistra Prosvetliva ; nikad taknula niarha njega. Nit vodu muti zvirad, bliznjeg nit grancica stabla ; Stabla dahu hladuost , trava prezeljnu sla- dost. Ovde diete dosav momo tirajuci zviradi , Spusti se na travicu blizu od zdenca meh- ku. I sto telo nebi, ljubec on telo cinjase ; Sam se cudi sa sobom, pak stade motrit oci. Obraz bieli , celo svetlo, vrat cisti , oberve Ceme, vidi rumenom gizdava usta bojoni. Mislec on , da je tudji obraz , da je Nimfa prelepa , Nju dohvatit rukami nnglo zeljase lahkim. Al nedokuci nikog, vece gizdave pokvasi ruke Da nemogase , zali, nista dokucit ino. Pita, tko si, kazi! Trazi dugo Nimfu, dugo pak on nista nenajde; Ja te , poviknu, zelim! Nimfa povlasti, ze- lira. Odgovor on razumi, nitkog nesmotri zalostan, Lica svojeg same priliku jurve slabu. Tad rece : kad me varas, kad ti mene, Nim- fo , nemaris , Svcg me budes primit, kad moje lice kudis. To vapiuc, k ledenom nevoljan sebe zdencu pridruzi , I rad vlastitog seb 1 smace lice mladic! Prestani sad pevati, Gjurgjic gine, V T ilo, po- pevke , Kod Sokolovca naseg prestani , Vilo , pe- vat. Sestrice tu plakahu , plakahu tu Nimfe zalo- stne : Gjurgjieu mili , jao '. Telo dizu raertvo, za sahraniti posteno rfragog, Na zelenu travicu metnuse vrutka pored. Kad li vrerae tomu dospi , da se telo salirani, Beli cvetak Gjurgjic, gde bia telo, rodi. Od tada lepi cvetak kod nas Gjurgjic se na-. Bas kiticu lepu sakupih Gjurgjica juceri ; Na kiticu s tikvom, vreduo je pjenje tvoje. Tikva meni, venae belog Gjurgjica sabranim Otcim na mesto Kuzmica zvano budi. Skupstina nek veseli, domacin mnogo zivi godinah, Nek se sabor sviralom vazda spominja nasom. Svakoimi , koj je i koliko obcinsku do- godovstinu pretresal , znano jest, kakova su zla preterpeli dobri ali nesretni Slaveni med Baltickim morjem i med Tatrum planiniun , dok se nije najposle iz njihovih ostankov sa sinertonosnim macem Frankov 1 drugih Nem- cev skoro to isto uciniio, sto iz Peruanov sa spanjolskum sabijum. Nije li Ruska imala svoje rate s Tatari , nije Panononia vojuvala najpre s Magyari , a potle s drugimi Tatari i Turci I nije vodila s Kozaci, s redom nemackim, kri- zarskim i po nemackom naputjenju sama so- bom? Gdo nepozna zalostne premembe Ces- koga Kraljestva od godine J 610? A sta ne- bi Serblji, Bosnjaci i Bulgari kazati imali, da bi svoju nesrecu glasno oplakivati smeli? Kroz kolika stoletja prolivala se je junacka kerv Ilirska? Pak se vendar, osobito u onih zemljah, gde koliko toliko slobode imaju, obraz staroga njihovoga znacaja, do- bro poznaje. Telesne vlastovitosti ovoga velikoga na- roda jesu razlicne radi raznosti poduebja kli- me u kom razlicna slavenska pokolenja pre- bivaju. U obcinskom pako uzimajuc jesu Sla- veni povekse i srednje velikoce imaju krepke kosti , razborno slozene i verlo jake misice lakte i jesu zilavi. Plavi blond vlasi su kod svih Slavenov, navlastito kod detce ob- ctnsko znamenjc, i kod samih zahodnih ko- Ijenah manjsu jest u torn premembu narav ut-inila. Izvan drugih osnovatelnih potezov zna- caja naroda slavenskoga javlja se narocito : njegov bogocaslni cut, frudoljubje , njegova ui'lu-iina i nedusntt reselost, fjubav k svojemu jesiktt, i sloga s drugimi nurodt. Jos pervo , neg' se jest kerstjanska ve- ra med Slaveni razprostranila , bise njihovo pobozno nagnutje k bogoc-astju takaj tudjo- zemcem poznano. Malo koji narodi mogu u nasa vremena dokazati toliku mnozinu doma- cih , za znamenovanje svetih obicajev sluze- cih reeih, tak mnoge i lepe hrame eirkve , tako velika radi poboznosti ucinjena putova- nja na jako oddaijena mesta , s jednum rec- jum takovu i toliku bogoljubnost Kada je zora kerstjanstva u severnih krajinah zabeli- la, nijsu cekali Slaveni na to, dokle Apo- stoli evangelja slucajno k njim dojdu, nego prosili su njih ocito , ter tada bratja Kiril i Metod dosli su na vruce zahtevanje slaven- skih knezov u Pannoniu i u Moraviu. Ovo nagnutje k bogoc-astju jest Slavenom u veke vlastovito ostalo. Huss, utemeljitelj novijega ce- skoga knjizestva. Sla- vensku poboznost mogu takaj tohki iz ovoga naroda postavsi svetci dokazati , kojih iinena koliko istocna. Ljitdmila, S- Ilozvila, S. S'a- nislav , S. Yladi- — 24a — viir, S. Istina jest, da su tcz obtenje s drugiini na- rodi ntkoja kolena slavenska sad praznover- na , sad merzla i neterpljiva u stvarih vtro- zakona postala; ali zato vendar ne niozemo pravedno celi narod sirovim, lahkomislenim i bezboznim nazivati. Nedelje i blagdani obic- nim nat-inom se tako kod Slavenov ne os- kvemjuju, kako kod drugih narodov, sveto pi- smo se cita marliveje, domaca poboznost se cestije izversava, u cerkvi i kod molitve vlada veksa tisina i poboznost, cest proti za- konu u cinu i govoru jest njeznija i nuter- njeja, proklinanje i ruganje, plen i kradja, ubojstvo i kervi prolivanje jest mnogo redje nego kod drugih. Ne ravno, kako da bi drugi narodi leni , i niti u posebnom marljiviji, i sposobniji bili ; nego celovita, odzgora do najnizje prostacine razprosterta zclja k poslu , nije nikdi tolika, kolika kod Slavenov. Polag svih onih mno- gih nesrecnih nezgod, koje su taj narod i nje- govu izobraienost udirale, nahadjaju se ven- dar u svih verstih znanostih, umetnoslih. Kako je Herder marjjivost starih Slavenov po- hvalil , vee gori pokazali jesmo ; ali i dan da- nasnji videti jest u slavenskih derzavah, ka- ko u zimi i u letu okolo kuce i na polju mar- ljive slavenske ruke verve, i medtimtoga kad se drugi narodi samo jednoga zanata popada- ju, obdclavaju Slaveni sve graneznanja: ter- govinu i rukodelstvo , znanosti i poljodelstvo s jednakum zeljum, s jednakum revnostjuin Eifer. Nebrizna i neduzna veselost jest kako nekda Gerkov , tako danas Slavenov drago , i nenavisti vredno svojstvo. Ovo sve nije plod odgojenja, nauka, i vizbanja, nego posal ciste naravi. Serdce pako puno cutljivosti lahko u spev i pies se razliva , i zato su oba kod Slavena jako u obicaju. Gde je Slavenka, tu je i spet- vanje ; ona napunjava dvor i kucu, berdo i dolinu, livade i sume, verte i vinograde sa glasom njeinih pesam ; cesto ozivljava za tru- da punim, po vrucini, potu , gladu i zedji do- koncanim dnevom , nadospevajucu tisinu ve- ri-rnu doraom hodeca skladnoglasnim pevau- jem. Iz ove nebriznosti i zi- votnosti cutenja , iz ovoga nagiba na druzbe- no veselje i uzivanje zivota, dohadja gosto- vitost praiua jednoplemenikoni i tudjozemcem , koja vre od davnih vremen poznana, kako nekda gereka, tako sada ova, jest takaj jedna kitica u vencu domacih krepostih slavenskih: jerbo narod, koji se sa svim nebriznoj ve- il rin i i cutenja punoj dusevnosti podava , nije moguce, da tak kako on, na kojega lice i serdce tamna pecat zatvorenosti i melancho- lie , protivljenja i tverdokornosti , gizdosti i preuzetnosti , pritisnjena jest , u lukavost i kervolocnost, u pohotnosti proklinjanja, osvete ubojstva propadne. Ninia duse, neg zlu ruku, Ki da cuvat ovce vuku. Dobar pastir polag vere Strize ovce, a nedere. D AN 1 C A Horvatska, Slavonska i Dalmatinska. Ki u vtsokih kalah stoji , Kebeskih se treskor boji. Neka se ovde zato nijedan necudi i nerece , da je to samo naravsko i svim narodom vlastovito svojstvo. Kad se zna, koliki upliv QEinfluszJ imaju narodni jezici na izobrazenje pukov; i kad se raz- misli , da je slavenski jezik kako i celo Slavenstvo vre od starine tudjim napadenjam: ognju i macu izpolozeno bilo ; da su cela kole- na od Baltickoga mora do planin harvatskih karpatskih i odovud do adriatickoga mora cez stoletne rate i progonstva, ali okrutno za- terta, ali neclovecno osramotjena i poha- bljena bila; da je na dalje i nuternje strani iztocnoga i severnoga Slavenstva u Ruskoj i Poljskoj bic Mongolski i ratov plamen u stoletnom boju razdiral : zaisto cuditi se je treba, ali takaj pohvaliti, da se jos sada po tolikih nezgodah nahadja jezik , koj slaven- ske glase izgovara , i da nije slavno ime : ,,Slaveu iC vec od vise vekov samim predme- tom starodavne dogodovscine postalo. Koli- ko vekse bilo je zaslepljenje pomilovanja vred- nih protivnikov, toliko mocnije ukorenjivase se ljubav k svojeniu jeziku u serdcih sla- venskih. Nijedan jezik 1 pod suncem nije imal toliko neprijuleljev , nijedan nije prilerpcl lo- like nezasluiene kricice, nijedan nije mo- ral s Mikiini aaprekami borili se, i nije- dan nije izgubil toliko spomenikov diihoc- noga zivljenja i izobraienja dogodorscine po ognju i macu, kak? Kada su drugi narodi kerstjanstvo primi- U , uzeli su svi za izver. ~ i hvalihu svemoznost bozju u materinskom jeziku. Skerb su svoju neutrud- Ijivo na sveto pismo obratjali , koje su — po- lag veksega dela — taki od svojih pervih uciteljev kerstjanstva, Kirila i Methoda prevo- djeno dobili i do danasnjega dneva kakti ne- precenjeni dragi kamen s bogocastnim straho- postuvanjem zaderzali. Kolikogod se daleko najstarija dogodovscina ovoga naroda izvoru njegovom , njegovoj cednosti , cinih, 1 ratih sa svetlostjum svojum preteze , kod njega nenahadjamo znake sirovosti , okrut- nosti, i neclovectva ; dapace bise, i jest jos sada nekoja stanovita tiha pokornost , njez- nost , ljudevitost i miroljubje njegova vlasto- vitost. Akoprem su Slaveni na vise mestih svoju hrabrost i junacki diih javno pokazali, vendar nisu nepozvani zedjali nigdar za pro- litjem kervi i opustjenjem, nego vodihu mace za braniti- se proti preuzetnosti. Neka traze drugi kakti Huni slavu svoju u torn , ako mnoziuu utnorenih knezov i kraljev, citave reke prolijane kervi, mnoztvo razrusenih ili opustjenih varosev i gradov ter oplenjenih derzav nabrojiti mogu. Medtimtoga dogodov- scina slavenska more s veksinum samo to po- vedati , koliko narodov su Slaveni u tihom mira uzivanju pustili i cuvali, koliko pukov su s umetnostjami i zanati domacimi i poljo- delskimi srecnih ucinili. I ooi su se borili, kad je vec na to doslo, serdceno i neplas- ljivo , i bore se jos i dan danasnji, ali ne za - 251 — druge slobodne puke pod jaram suzanjstva i robstva priguuti, nc za ubijati, paliti i ple- njati ; nego za sebe, slobodu i pravicu svoju, svojega kneza i domovinu i svoj zakon bra- niti. Iz ove vlastovitosti, koja Slavena na pra- voga zemnljskoga zitelja u plemenitijem suii- slu sen»us reci, podize, razumeva se, za- sto nije nikada tezil za usilnim podjarnienjem i izkorenjenjem drugili susednih narodov, ne- go dapace s njiini u vekse zaufanje i prijatelj- stvo stupil, neg bi bil moral, radi uzderza- nja i neoskvernjenja svoje narodnosti to uei- niti. Nista nije Slavenu inostranije , nego ruganje 1 osramotjenje drugih narodov; nje- gov jezik niti nejnia ricih, s kojimi bi se mo- gal nesramno verhu imen drugih pukov, ver- hu nosnje i obicajev osmehavati. Neka se odtvore o derzav i narodov opisanju do danas stampane knjige ltusov , Poljakov, Cehov i Serbljev, i neka se poglcda, jeli sto u njih takovoga dohadja napervo , sto bi dobroza- sluzenu slavu i narodno postenje drugih pu- kov pomanjsati moglo. Slaveni sad Sklaci, sad neclorecil — K ovim osnovateljnim potezom u znacaju Slavenov pridruzuju se ostale vlastovitosti, koje s onimi sjedinjene i delom od njih pod- perte cell znacajui obraz naroda slavenskoga pokazuju. Razumim pako pod ovimi vlasto- vitostjami gori spomenutu gostovitost, j ced- nost, koja se i pri istoj prostacini nahadja, cistocu u gospodarstvu , jednostavnost i du- sevnost njihovih domacih i narodnih obicajev, postenje proti starosti i zasluzbi, vernost u prijateljstvu i supruzestvu, i mirno podanje u svoju sudbinu ; koja sva posebno izjasniti, ne- spada u krug pisma ovoga. Poznaje pako Sla- ven i tamnu stran svojega narodnoga zivota. Ovu cine tudji oblaci , koji zastiraju znacajnih trakov svetlost kod posebnih kolen u jezero- letnoj nesreci. Racilo se je bozaustveuoj pro- vidnosti ovaj veliki narod, u kojem se razlicni piiki selise, u takov lezaj dopeljati, u kojem njegovo obrambe liseno miroljubje, pri razuz- danom nahrupenju divjih cet razbiti se jest moralo. Prevaznost ovih ce'tah uzrokovala jest neprestano razdaljenje granic staroga Slavenstva , ovo pako svevdi'lj veksi razdor puka, i mesanje s drugimi susednimi narodi, po t-em mu nije moguce bilo k onoj ostroj medji puka, jezika, obicajev i derzave dos- peti , koja bi njegovu narodnost po jednom stalnom ustavn obsegurala bila. DrUzljivo»-t slavenskih koljen nije imala jedinstva ; dervo republikanske slobode stalo jest bez korenja , i vihar ga je obalil. Poklam od mora odda- ljeni bihu , najdose mnoga slavenska kolena zile zivota svojega obvezane, i svoje ladjo- nosne reke zatvorene; i za izcerpanjem jako- sti i okrepljenja sledela je odmah slaboca. Tu- djinstvo dobivalo je svaki dan veksi upliv na domacinstvo , i kvarilo je ne samo odzgora dole — jerbo odmetnictvo posebnih velikasev, kako niti odpadajuce nezrelo , ili pak pre- — 253 — zrelo voce, nekvari prav zdravoga i mocnoga stabla — nego pace odzdola gori mozag i ja- klo naroda; tergajuci, mnteci i brijuci mu i, proti glasu naravi , njegovu narodnost, koja se jedva nadomestiti moze. I odtuda se ra- zumeva ona polovicnost, u koju su nekoje posebne odter-rnjene grane, ili, tak rekuc, ne- koje posebne osobe propale. Ali, gde je jos- ce vecji naroda del iz tolike bure i pogibelji uspomenu stare slave, plamtecu ljubav k jeziku, gizdavo sebecuvstvo i pravu narodnost oslo- bodil i sacuval, tu jos iina ufanja, tu jos nije sve propalo. TJ Ostrogomi preminul je dana 30. Ju- raja de viridi campo Strigoniettsi i stolni arki- diakon, u 84 svoga zitka a 60 svoga mas- nictva letu. Ov uceni Uger bil je velikf pri- jatelj izobrazenja narodnoga, i iz toga uzroka ljubil je takajse magyarski jezik, tim vendar razlogom, da je svakojake novosti najvfse pako zamenjanje slavenskih obiteljnih imen sa magyarskimi , i druge tornu spodobne na- silne pomagyarenja nacine iz celoga serdca odurjaval. Ov znameniti distikon napravil je Szabo josce kakti pleban u nekojem vanne- djinskom spraviscu iz nenada , kad su stalisi poceli na mesto Jatinskoga jezika magyarski iTspotrebljavati. J Kri- vo pripisuje gosponu Caplovicu , a vu br. Aehrenlese takodjer krivo pripisuje se pokoj - noma opatu Josipu Tordku. Vilezovicevoga mudrosli cvelja : Kilica 12. Gde je sila , ter nij' sala , I cuvarstvo malo valja. Zna se, da vuk ovce suva, Zato nek se ovca cuva. Zato sc i tor zapira, Da vuk ovce nezadira. Konja kroti bic i zvalo : Daj mu vecje, ak' je malo. Brus prijatelj nij' sekire ; Manje, eim se vec upise. Vitezki je bolj' umriti, Neg oruzje izgubitu KNJIZESTVEM OGLAS. Pretnera u Karlovcu na svetlo. Svake godine stampat ce se po jedna knjiga cast okolo 8 arkusev vehka , koja ce u se- bi saderzavati kalendar , kratke prevode iz inostranskih knjigah , stihotvorenja pesme , letopis pravoslavne serbske cerkve u Dalma- cii, smesiee i t. Laskam si, da ce se svaki moj patriot , koine korist roda svog na serdcn lezi , tako isto i T. Serblji izvan Dalmacie na recenu knjigu dragovoljno pod- pisati. Cena je 40 krajcara u srebru. Teodor Pelrunovic, doktor prava. D A Nl C A Horvatska, Slavonska i Dalmatinska. Clovecanske gtvari rsake Stoje y sebi malo jakej Mesaju se, promeujaju , Suprotlvne reckrat staju. O POSLEDXJOJ FRANJEVOJ POLNOCl. Zakukala pusta kukavica, Ala cuda , starim necujena! U studenoj zimi zakukala, U gorici joste nezelenoj. Doleteli vrani tri gavrani, Od sf vera , po burici ostroj ; Merkli tici, dobra nedonSli, Verh oraha snjezna posedali. Tcr se strese golema planina, Sneg se srusi s cerjem i jelovjem, Propucaju stene niz ponore , Prozamori more valovito. Vela, tanka Ilirinja, zalna Duge kose vetrom razpletala , Ronec suze, snazna persa bije, Skuce , place, odolit nemoze. Jedva tuznim glasom izborila :: , r Probudi se Lika i Kerbava, Verno staro sokolovo gnjezdo , — I ti drago kameno priraorje ; Nespavajte, oj otoci naski, Lepi verti morom plivajuci, Gj rodbino, Istrio lavoma , Te slapove razkoleca sinje , — Oj junaci trojci, — Kraljevine, — Dalmatinska do gorice cerne, Ma Horvatska do Cesaragrada , I Slavonska do beloga grada ; — Nesanjala zmozna Panonio; Odicena majko vitezovah, U radosti, u zalosti, — sejo! S kljunom svojim v njezin kl}ujey Kano da ju kusuje. Na konoplje iskat hrane:. Ar ljubece ki razdruzi , Nista drugog' nezasluzi r Neg da v ruke pade Boga. Koji brani pravicnoga ; At je izvor ljubavi. Onda tuznom, koj ostane, Sunce jasno vec nesvane ;: Jer onoga, kog bi ljubil, Je po jalu ljudib. I po smerti druga svoga Nezbiramo mi drugoga , Jer nas vernost , ku V zivlenju hnali smo u cutenju, V tamne grobe sprovadja! Jell nut nezasluzuje , Da se perva imenuje? Neka ljubav sudi nas! Zabavnici Hi Almanuhi su kod Englezov, Nemcev, Francuzov, Rosev i Poljakov u ovo vreine na toliki stupaj sversenosti dovedeni r da se s njirai druga stamparska dela nemogu tak lahko sporediti. Ne samo sto su Zabac~ nlci gore recenih narodov lepotum papira i slovah T cistotum sveza i izborom obrazov prava ukrasenja knjiznic ; nego se Izdatelji trude , i zavjetke zabavnikov od godine do godine umnoziti i poboljsati, i takova delca skupljavati, iz kojih citafelji hasan 1 zabavn, nauk i razveseler. Ova verst knjizestva zaisto toMko tru- da t ukrasenja zasluzuje ; jer buduci da zabav- nici obicno u vise riik dolaze,neg druge knjige, zato izdatelji njihovi naj bolju priliku imadu, u svom narodu ljubav k slovstvu uzbudjavati, obcinsko-hasnovite nauke razsiravati , i ovim putem o izobrazenju svoga plemeaa potnnjivo raditi. Iz ovih obzirov izdade sada a Been g. Ta knjiga ce u sebi saderzavati : I. Kalendar za godinu 1836, II. Materi- na ljubav, igrokaz u jednom speljivanju. Poeticke zabavc : oiiginaina socinenja, pre- vodi , zagonetke i t. VL Smesice, sader- zavajuce 1 moraine izrecke, 2 povestice, 3 dosetke. D AN 1 C A Horvatska, Slavonska i Dalmatinska. Mio ti je kraj u gorah zelenih, oj, oj! Gde cvate dol , a grozdje rumeni, oj, oj! Gde vedrij zrak uz virje bistrije sija , Ta tihi bor i tanko jelje grija : oj , oj! Nije r ti mio? Aj tam, aj tam Dragi su nam, o pobre, ajdino tam! Nije 1' ti mio? Aj tam, aj tam Bratja su nam , o brajno , ajdmo tam! Mio ti je breg, uz njega stermi put, Gde harze konj, kad bucl vihar ljut, Kad zarki grom uzeze golem hrast, Na rekin zvor pecine groze past, Nije r ti mio? Aj tam , aj tam Naski je put, o brate, ajdmo tam! Mihanovlc, llir is Horvauske. San ga osta- vi, nenahadjasc vise veselja ni u lovu ni u bojnoj igri, vece bludise po samocnih lugih, se- djase pri izvoru vodenom , razgovarase se sa stabli i slusase kad je zapadnji vetar s listjem sustal, kak dabi hotel cuti, sta ce mu prisa- ptati. Daj , prosim te, daj mi lepu devojku za suprugu! Samo jos nekoliko mesecov fali do roka, kada ce Sekula zarucnicu u svo- ju kucu odvesti. Koj nam je nasu slobodu uzel, kani takajle i cvet tvojega serdca odteti. Pod svojim satorom ceka tcbe i zarucnicu. Njezin izbor ima tvo- ju srecu ili nesrecu izreci. Lepo bise jutro , i sunce svetle svoje zrake iz prejasnoga neba Ijubljeno prostirase, kad Sekula sa svojimi junaci u Prestolac do- spi. Vre cekahu zarucnika, stari poglavar, mati i zarucnica. Nozara bise vencem belih roz nakitjena , koje su se s belocum njezinoga obraza tekmiti cinile. On stisne njezinu ru- ku , ali i cutise obicni iahki tisk ljubavi; po- gleda u nje oii, koje su drugda citavo morje blazenstva na njega sipaie, ali ona nje dole ba- ci, ter njezin nestalni pozor upre se na tla mramorna. Tad dojde cerni suzanj basin, i pozove cekajuce k svojemu gospodinu. Uz Nozaru hodjase cerni suzanj, koj ju je s pohlepnim okom, i poruglji- vira obrazom promisljaval, njoj u uho saptajuci :.. Glej , kceri Nikolina, svi ovi siuge budu tvoji suznji, tebi na svako trenutje oka na sluzbu priprayni j sa svim ovini blagom ces polag tvo- je volje baratati , i svaki clan ces se novim uresom kititi , u nove prelepe i velikomozne oprave oblaciti, ako se suprngum silnoga Mu- staja prozoves. Netjak vojvodin, pre- vareni zarucnik stepe se, kaktigod hrast gro- mom udaren , ali ciai berze se razabere, stu- pi gizdavo pred treptjucu i krikne. Tak nam kaze pripovest, koja se od ust do ust pri ugodnom ognju, u pesmi pre- daje , nezgodu nerirne ssanicnice. Anlun kozari : Miloglas , Tomo , Ivo , volari. Sto si se na vijacu tuzan Slavodruze podu- pro? San jeda li nocni, jeda li tebe Ljubice trude; II su ti usteteni piski, tvoje diple razsute ; II su te ostavili druzi , jeda Vile nevoljnog? Ah Miloglase, placem, tuzim, niti, zasto, ne- pitaj : Nisu meni sanki lazni , niti Ljube dosadne ; Nit su moji piski, niti su meni diple na humu: Fara drugi noz serdce nami, druga tuga za- lostnim. Ti si moju sviralu, Slavodruze, po- navljao ; Na gorici zelenoj sa mnom ti Pana popevke Pervi pevase : novu sada pak ja kazati pesmu Zudih; ti tugujes: da sto ti je druze poIjubniV S 1 a v o d r u g. Miloglase selim, selimo Miloglase, kozari Miloglas. Nerazumim reci, niti cuh tu nigda potajnost. Igre neki dan mi kod Zverenja kozarske Derzec pod Lucicom, veselo gde bratja biahu Skupna, vodec s Vilam' veselim kolo, pjeci popevke ; Al to bliza k nami smerknutog lica oruznik , Na glavi mu klobuk s pecati , na telu hodilo Cerljeno , a ploce na persih , na lacah ; du- ga puska Na ramenih, dvi male napred, za pisuio klo- bukom. Nigda kolo strahotu takvu pastirsko necuti , Neg , kad oruznik ovaj mirnim prist u pi ko- zarom. Vase igre na stran ; zapovedi Sumara Cujte : stogod kozah okol Saga , Lipovca , Sentina , Marjanac, po Zvirnjaku, Nartu Se- listju, Kraljevci, Lucici , Mircinci, Ritu , Karasu Gustom, Viskovcu, Gorici, po Zvercnju okru- glom , I kud reka tece, ribicom preplodna Karasca, Kud bregovi Vucicu, bistru kud slede Vu- cinku , U tri dni da nestane svih, da nejma nijcdne. Sto takvog, Boze moj! Grize, veli, granu hrastah, sumu mladu, si- barje Kvari; ter domu vise zlobi, nego dade ko- risti. Ta, Miloglase, ialost, taj plac nas sledi ko- zare! Jur selimo tuzni, jur dubrave sladke gubimo, 1 dome tudje slabim zagnani trazimo jatom. Jostje nejaki , evo , jarici , jao! Tko ce jur nami pes- me kozarske , Tko pevati s Nimfam poskocnicc? Ah sto ce sumske cinit Driades, sto ce Vi- le potocne , Kad mile pesme stanu, kada ljubnih dipie kozarah? To sam ja vidio, kadno nami Diva preminu Majka, pored pasuc vole Sentina, gde koze gustoj U sumici biahu, sverh vrana tuzno poviknu, Nit stade veceri vracat, moje misli taruci. Ja po Mircinci s volovi na travi buduci , Oria vidih s rodom silni po zraku bijuci Boj, da perja lete , s visokih da padnu na zernlju Stranah, da perutim jedan ostro pljuska dru- goga ; Jacji orao, pandzam' rodu razderpa na koncu. I mcni jarce poklah vuk istu noc , kada Majka Ostavi nas, kozah jos bratji mnoztvo porazi. Tad sam ja rekao, nesrecno sledi kozarom Vreme ; evo sad cutiino! Mi selimo sirom , vi srecni nas se spomente. Iz Kutancica , Ilira i-f. OGLEDALO DOJklORODSTVA IZ STA- IiODAVNE PIWSASTNOSTJ. Lacedemonci ubiju poslanika Persijsko- ga. Orakulum iliti proroctvo Apolinovo pro- rokuje im velike nezgode , ako oni sami na sebi tu opacinu neosvete. Onda Buris i Spni'- lis dva znameuita Lacedemonca otidu samo- voljno i predadu se Xerxu , caru Persijs- komu, da na njima osveti smert svojega po- slanika , kako mu drago. Car udivljen za- cudjen tolikoj ljubavi domovine , i tolikoj domorodackoj kreposti, zadovolji se s tim, i na mesto , sto bi ih dal muciti ili ubiti ; zaprosi odicenu dvojicu , da ostanu pri nje- govom dvoru. A oni njemu rekose : kako bi se mogli lisiti sladke domovine, mi, koji. Neka Lacedeuionka posalje slugu,da raz- pita , sto se dogodi s vojskum, gde ona imade pet sinovah. Kad ovaj natrag dojde ; poveda joj, da su svi pet sinovah njejni poginuli. Ja te nisam poslala, odgovori ona, da vidis sto cine sinovi moji, nego sto biva s vojskum na- sum : jesmo li predobili? D A N I C A Horvalska, Slavonska i Dalmatmska. Tecaj L Dana 17. Mirno serdce dcbra volja, Jur na svctu ni etvar botfa. D A Nl C A Horvalska, Slavonska i Dalmatinska. Tecaj E Dana 24. Ki ce kacu umoriii, Po glavi ju mora bill, Cista misal ciiia svoga, Neboji se uisia zloga. Kad sunca zaspava na zahodu trak , luci njegove rumen stize mrak, Ter berda doline sa senami steru : Tad svirku zadeva eobance za pas , A ovce ga slede cujuce inu glas, I veselo becuc u tore se beru. Kad rosa vecernju izleva pomast, I njezinu cvetki pokusaju slast, — Glas zvona pobozni razlevaju stine : Kosuta sa jelenom spesi na stan, Terceci vu dubravu lazi niz stran, I pazi zurivo da ljub ne pogine. Kad tamnim odenuje planine noc Zastorom, i kaze preveliku moc, Ter verhu doli'n svoje nirake poteze : Tad ptica popeva gledec gde je drug Vec zadnju popevku, pak leti vu lug , 1 uiehko sa Jjubom u gnjezdo si leze. Stvor svaki se druzi kad prohodi dan, Ljubezno gerli se , ter ide na stan , I v Jjubvi cak dneva do drugoga sniva: Al' samo mojoj ne da balsama hlad Bolesti , ni sunca jntrasnjega slad : Al' samo meni mila zvezda ne siva! Iran Mazuranic } Ilir iz Primorja liorvatskog. Kakov je scit jacji od jednodusja varascanov, koji svoje stare, roditelje, svojc zene, i detcu svoju brane i zascitjuju? Kakovo je oruzje ztrasnie od piamena domorodne ljubavi, koja nas nagiblje, da se nebojimo stupiti u vatru i pasti pred nepriatelji vragovi , koji idu , da razore domovinu nasu? Odavde se vidi, da ne samo oruzje i sila jednog naroda pogibel- na biva drugom; tajno kusanje zaslepiti um naroda, ocarati serdca, pohabiti n njih ljubav k zemlji i domovini svojoj , k zibki i k gro- bovom predjev svojih, i izslabiti gizdost proti imenu svomu, jest sredstvo od svih pusak mnogo pogibelnie i mnogo izvestnie ili segur- nie. Malo po malo nalaze duhovne lance, da zatim i zele- zne naloziti moze, znajuci, da rob u pravih okovih, lance ili veruge svoje raztergnuti i svomn prcobladavcu josce strasan postati mo- re , a da zaplenjeni ili zarobljeni umom du- hovnim nacinom i serdcem, ostaje navcke su- zanj , i rob. Ona s Magostjum u ocih, s providlji- vostjum vu umu, s istinum u serdcu stara se o blagostanju narodnom, ona u jednoj ruci derzi zakone a n drugoj mac, i govori narodu : ovi zakoni, koje sam ja po osnovi zapovedih Bozjih napisala, jesu vasa sloboda; ovaj mac, kojega ja derzi in na porazenje vanskih i nu- tarnjih vragov nepriateljev jest vasa segur- nost: dokle se god ovi zakoni sveto cuvali trade, dotle sam ja s vami , i vi ste slobod- ui ; dokle god ovaj mac nikomu nebude stra- san, izvan prekersiteljem zakona, dotle ce radost i mir prebivati u serdcih vasih i u do- movih vasih. Ona govori svakomu sinu domo- vine : C'lenu velikoga tela! Neoiitergavaj se uigda od domovine, i postavljeniiii nad njoj glavam sluzi verum i pravdum. Ljubi domovi- nu tvoju cinom , a ne recjum. Xenadaj se nigdar , da ces sreean biti , kad te svest pri- ze, a neboj se nikoga, kad te ona pohvaljuje. Sta cini narodna gizdost? Ona tezi jednako, da se sa sobstvenum svojuin castjum ukrasava i ble- ska; ona veli ; da ljubimo cest, da uvazavamo sebe, da imamo muzestvo, stalnost, i narodni duh. Gizdost narodna nedopustja, prome- tiiti imena, jezika ni obicajev svojih za ni- kakvo blago toga sveta. Ona je pokoma do- iinicemu vladanju domovine svoje, a zvan toga nikomu pod suncem ; ona pruza ruku pomo- moci slabomu, i gleda na silnoga prez zavisti i prez plasenja. Svaki tudjozemac je njein drug, ali kak berze on samo pomisli, da nad njum zapoveda s oruzjem u rukah ili s lukavstvom u serdcu , upirajuci se ili na svoju silu ili na prevaru, onda ce nju zapaziti groznu kakti tutu , i strasnu kao grom s nezbrojnimi stre- lami. Izmed ponizenja i pogibelji, izbira ona vazdar pogibelj ; izmed suzanjstva i smerti , pada ona prez straha u objatje smerti. I tako najvece blazenstvo, najsilnia ogra- da svake derzave jest ljubav k domovini i na- rodna gizdozt. Pogledajmo, kakovimi se sred- stvi ove dve kreposti, koje su zarad obcega dobra neobhodno potrt'bne u nami ukrepljava- ju, a kojimi se opet protivnim nacinom oslab- Ijavaju. Perva i najveca zavetnica ljubavi do- movine, i narodne gizdozti jest sveta vera. Verozakon ili bogotastje, koje nam u svakoj drugoj zgodi veli , i najmanju kaplju kervi da cuvamo , koje svaku suzu , svaki uzdih , zestinum nasum pricinjen , broji i isce od nas ; taj angel krotkosti i miloserdja, oboruzjava ruke nase i zapoveda nam, da pro- lejemo nasu i ttidju kerv, kad samo obramba i blagostanje kreposti i domovine zahteva. Bogocastje, koje nas uci, da i same nepria- telje nase ljubiti imamo, i za svako ucinjeno nam zlo s dobrom im platimo, u jednoj zgodi, gdc se radi o domovini, uzdizuci na nebo oci , moli, da se predobe i obladaju nepriatelji. I zato, kad derzava ili narod zeli sreean biti, mora se najvise starati o odhranenju i odgojenju mladezi svoje u ljubavi bozjoj, u napojenju serdcah njihovih nagnutjem k ve- rozakonu, odkud dohadja ljubav k otcu, mate- ri, i rodbini; ljubav k domovini i k celomu svojemu rodu, a zadnjic ljubav k bliznjim , pod kojimi se najprie svi skupvaroscani razu- mevaju, a zatim i ves rod t-Iovecanski. Od- tud se ocito vidi, da je potrebno, da se m! Jos imam nesto od narodnoga jezika sva- koga naroda reci. Jezik je dusa naroda, ogle- dalo ili zercalo duhovne moci , verna mera izobrazenosti narodne. Uzvisava li se narod, tak se uzvisava i jezik : ako je obdelan i izo- brazen jezik, tak je obdelan i izobrazen i na- rod. Nigdar bezboznik nemorc govoriti jczi- kom davidovim; sliiva nebeska ncodkriva se puzecemu cervu po zemlji. Nigda razbludnik nemoze govoriti jezikom salomonovim; svet- lost mudrosti ne obsija onoga, koi se utaplja u strastih. Na kratko rckuc naravski jezik je merito mertuk MM 1 , duse i vlaslovilosti Hi srojsfra svakogu naroda na sriln. Tako jezik nemoze cvesti onde , gde je um poslusan serdcu , a serdce slepoti i za- bhidjenju. Nego gde je krepost ukorenjena udusah visjega i nizjega duhovnictva, plemeni- tasev, uciteljev, purgarov, tergovcev, ruko- delavcev i mestrov, vojnikov i zemljodelav- cev, gde je jezik pravednosti vsakomu lju- bezan, tamo nestraseci se strelah nerazumnosti i ogovora , rastu i zore se sve zajedno plo- di nauka i poslenosti. Onda se radjaju i zdi- zu u narodu oni redki i slavni muzi, koi si- lum svoga krasnorecja, rodu svomu nenaplat- Ijivu korist dopriuasaju. Tad se radjaju oni veliki pesnopevci, koji u delih svojih govore jezikom vitezkim , jezikom bozjim : oni uzdi- zu i podbadjaju izobrazenje svojih citateljev , sobcevaju im zar svoj , radjaju u njih novi svet , odtud hrabra dusa vojnika sve vise podzize se k vecoj slavi naroda; odtud slikar malar cerpa novu misal, da silu i velicinu sloge i ljubavi izobrazi. Kad je, veliui, kre- post udubljena u serdcu svake obcine, onda rastu nauci, cvetu umetnosti, zelene se iz- kustva, stablo prosvetjenja korenje svoje pus- cajuci s verhom svoim podize se k visokoj modrini i mudrosti nebeskoj. Takova je korist jezika! Izkustvo nas tici, da u sje- dinenju mnogo orsagov, kotarov, predjelov ili okolic , nejma pravoga sversenoga jedin- stva tela i duse , dokle god su im jezici raz- licni : a naproti, same medju sobom razdeijene, i jedna od druge odtergnute zemlje, kak su Ilirske, n. Dolnja Slajevska, Komska, Krujnska, Jslria, Horcalska, Dalmuciu, Sla- ronia , Bosna, Hercet ovina y Cernagora, Serb- ska , Bulgarska , Banal , Backa i druge , koje sve skupa , premda svaka ponesto drugac reci zgovara, zateze, ili pak prikratjuje, zato ven- dar samo jedan juzno-slavenski iliti ilirski je- zik imaju, cuvaju u sebi nekakovo tnjno jet! Vidi se da je narav glase obcenarodnog jezika nckim nutarnjim jaklom obdarila. I tako prirodni jezik svnkog naroda, jest nesamo najvecje dostojanstvo njegovog bit— ja, nego i osnovanje i pricina svakoga nase- ga znanja i prosvetjenja , ne samo navestitelj domacih cinov i slave, nego zajedno i visnji dar, k kojemu teziti, narav je u nas uselila neku tajnu ljubav, i ako koi izgubi ovu Jju- bav, tak izgubi s njum i nagib k svojoj na- rodnosti. Iz ovoga svega ocito se vidi, da su ve- ra , odgojenje i jezik najsilnia sredstva k uz- budjenju i ukorenenju ljubavi k narodnosti i domovini, koja nas vodi k sili, stalnosti, do- bromu redu i blagocestju! Ocito se vidi tako isto, da se ova visoka krepost, koja vel cinu duha , izpunenje svojih duznostih i od skusa- vanja i prevare obcuvanu cistocu serdca, po- trebuje i zahteva , tako lahko nedobiva, da bi mi i pri nemoc-ih i slabostih nasih nju lahko dohvatiti mogli. Zato je potrebno , da cesto o njoj razmisljavamo , razum i dull nas u njoj pokrepljavamo i jacimo , ter na pomoc onoga pozivamo , koi svcmogucum svojum desnicum bezbrojne svete ravna , i prez kojega bi u svih nasih mislih samo jedan mrak u nami vladal. OGLEDALO DOMORODSTVA IZ STARO- DAVNE PROSASTNOSTI. Leonidu vodji Lacedemonskomu poruci car Xerxes: Hodi k meni, slozi se sa mnom - 269 - pak cu te uciniti kraljem cele Grecie. Pomponius vojnik Rimljanin pokaze cu- desa hrabrosti bijuci se proti Mitridatu ; ali najposle ves pokrit ranarai padne u ruke ne- prijatelja. Mitridat, svedok njegovoga viteztva primi ga milostivo , i dade ga izleciti zvra- citi : a po torn zapita ga moze li se sad za- nesti u njegovo prijateljstvo. Ovi se vam kokoti nebore niti za zene svoje, ni za detcu, ni za domovinu, niti za slobodu, nit za narodnost,nit za slavu ; vec samo da junactvom ntise kipucu kerv. S kak- vum dakle hrabrostjum nemoramo mi na vra- gove nase udariti, mi, koji za sve to voju- jemo? Neprijatelj stogod veli : V nicem dobra on nezeli. Kad te zlocest clovek kudi, Kak da hvali, vesel budi. Serdcenost je mesto zida Strah ai do bar zad ni sprida. Izvan bode kostanj jako , Znutar se je kostanj pako. Sloboda je, mores znati , Pucke srece perva mati. Da b'se vode negibale, Vode bi se izvonjale. V merzloj kaci m milosti , Zato ni ti njoj neprosti. Cern pas , bel pas je psu brat Nista nije psu veruvat. Bolje bi se neroditi, Nego robstva lane nositi. Kudo se je bojat smerti , S kum se vsaki rodjen perti. Slabo serdce vmrit se boji , Jako , i prot smerti stoji. Dva prijatelja idu jednoc u lov i dosav- si u Annul, ne daleko spaze medveda. Jedan, koj bi blize dreva, splazi gore, drugi nemogavsi se sam proti medvedu braniti, legne si hitro na tla. Medved dosavsi , okolo lezecega po- njusi, i kajtije ovaj sapu derzal, stimajuci, da je mertav , svojim putera ode. Izplazi pervi iz dreva i opita prijatelja, sta mu je medved tako otajno u vuho prisaptnul? D A N 1 C A Horvatska, Slavonska i Dalmatinska. Tecaj L Dana 31. Tebe, koi visnji ljudih iz kupa Sav domovini miloj s' aldujes, Bol njejnu delis , zmoznost mudrujes , S njuin zivis samo , s njum vniiras Tebe kog' rodoljubnog is polja , Na krizoputju nit jakost viasti, Pohlepa zlata, svctloba casti, Nit prazne dike odvede volja , Medju junaci na svetu , kojim Kao jasno sunce, ko v zraku plava, U vekov veke sijat ce slava, domorodee! Videti sretne cvet domovine, Tvoje veselje, tvoja jest radost, Ako V i bratje suz vredna slabost Hvale na mesto tugu ti rine. Jur v Rimu bilo ai Scipiona Kurja, Katona, niti Fabrica Kad seda kraljev sveta kraljica, Neslogi svoga cest kloni trona. Dakle i Rima bit' je nestalo, Kad oholnosti zalostne zgode V zmoznih palacah mnogo gospode , A domorodcev brojise male. U cvetu doma varosnik cvete , Varosi cvetu po domorodci' Iz sada, kog' su stabiili otci, Smert ili zitak okusa dete. Stare Ilirje prededi pervi Bi se u grobu sramili svomu, Da bi tudjina v njihovom domu Kvaril cistotu Ilirske kervi. Tomo lilazek, Ilir iz Horvatske. NESTO VERHU NARODNOGA PE8NIC- TVA U OBCINSKOM. Sbirka colle- ctio narodnih nemackih pesaniah, koju je ve- Hki Herder u istoj cvatucoj dobi nemackog slovstva iz mnogih uzrokov na svetlo dal , zrokuvala jest tada duboko ganutje; se dobe pako, gde se prava umetnost Kunst u cifra- sto i tastje saranje pretvara, gde serdce i cut, kakti prez zdrave zizni vis vitae i mozga sve polahko vehnuti pocimlje, doprinasaju na- rodne pesme jos mnogo vecja dobrocinstva. Ovde je narav, buduc sveudilj mlada mati unietnosti , svoj prestol utverdila, sa svimi svo- jimi sladkimi i jednostavnimi krasotami, i dobila je skoro ulaz , buduci da je njeina kci , umet- nost, znamenje zmehkotjenjaj na celu nosila. To se razumi, da se nesmi, kad je od na- rodnih pesam spomenak , pod imenom naroda ili puka razumevati snet clovecanstva , t. Na isti nacin se ima uciniti raz- luka med naravskum i med narodnum poezium. Predi, neg se moze narodni pesnik ini- sliti, treba, da bude narod, koi svoj vlasto- viti znacaj ima; i samo ona poezia. Narav- skoga pako pesnika moremo si lahko misliti, koi samo ono , sto je u obcinskom smislu razumenju lepo i pleraenito iz same svoje naravske cudi peva, tak, da bai k nijednomu posebnomu narodu nespada, ili tak, kak da se celo clovecanstvo na razlictie narode jos razdelilo nebi bilo. Narodna pako poezia stoji u predstavlanju i risanju vlastovitosti kojega puka ; to pako predstavlanje more biti izva- djeno ili iz same narodne cudi prez premislje- noga nakanenja i osetjenja, ili s osetjenjem po umetuosti. Narodaa se dakle poezia deli na naravsko-narodnu, i na umelno-narodnu poe- ziu. Kad se perva, kakti naravskim nagonom peljana pcela po razlicnih poljah. Jeli nam nije veckrat jako na torn lezece, da se s jednim jedinim clovekom spo- znamo? Puto- i puko-pisi pokazuju ravno takaj znacajne vlastovitosti narodov; a—« — Zi2 — ali u takvih knjigah govore samo opazivaju- ci gledatelji, a u narodnih pesmah govore sa- ma narodna usta ; putopisac pokazuje samo s recmi , sto je videl , a vu narodnih pesmah stoji sam narod pred nasi m a ociina, on sam svoja nutarnja ocftuje, a mi ga sami sluiamo i gledamo. IT obcinskom se u narodnih pesmah cela nutarnja moc i krepost, i zvanski barat naroda otvara i odkriva tak, da svaki estetik, lilosof. Wenzigu, SATIR OD KOLA 1SVDL Pan sviralom jednoc, zapoved na Feba, potocne Seslre kupi na gori Fruskoj, kod Srema po- nosnog; U kolo, Nimfe, veli! Svetac valja Cinta da- nasiqi Proslavit, i starom poigrat po nacinu, znate? Sestrice jur na gori cernoj moje piske slusase. Feba naseg slavimo , nase diple, Napee. Al' susti lug, lu sume suite potajae,- Mnoztvo Ieti Nimfah u dolu Jaska starinskog Grada polag. Kusa Pan ; al' sestre pogadjaju plese. Redi kolo; Febus s deveti kod grada sedjase A'ilah. Pan svirat poce ; Sestre kolo vode skladno , I sviralu pesmom Ijuboglasno menjahu. Ar od Strane neki mladi Satiric noge stavlja na krivo, Ruga celo ; da mu ai voljno mnoga daje znamenja. Neznas nit vreme starinsko, Nit razumis tvoje reei, niti znas pesme bo- zanske , Tri sto bi kolo tu letah , neg Turcina Mekka Poznade. JVeznasli cij grad oni stari biase Srcm , rekoh? Neznas li kako bi Panonsko veselje Onda? Kolo neznas li kako bi slavno? Kada su Dardani pak Traei sadaDrinjane, Race zovemo Ziveli: nisi cuo, Satiru! Cedni tad Ij-udi , zlatno biase Vreme; zito, psenicu, hranu polja sama nosahu. Serdce sviu jedno , Ij'ubav, volja jedna, jedini Zakon. Tad veseo Febus , tad Vile biahu Tad citaru slusati, Vilah tad sladke popevke , Tad sNimfam kolo Panavidit; bi cedno veselje. Nisu, tad, SatiTu, razveznog pasa devojke Bile; niti to s' igda kolu dogodi. Po budzaci Pasi se razvezuju : Blagi kolo ravnat A polo Sain obicaje. Zasto ne Bale kudis, nekudis igre jer varoske, Ljubit uce gde se deve lahko, gde se resiti pa'se? Tko b' nase stare pevae, tko b' sumskih pes- me devicah, Da b' Kola nebilo? Satiru, tebe Bakke derale! Nisi vredan cuti blage popevke, Nit kolo motrit, onaj koje motri svetac Apolo. CGesnerova Idila preuesena od P. Na brezanjkn pri ugodnora suncu sedeci , gledal je starac Menalka kroz jesensku okoli- cu u tihom osupnenju. Titir, njegov najmla- dji sin dugo nespazen stase kod njega. U ti- hom razveselenju uzdihaval je starac, a sin ga s nemum radostjum dugo smatrase. Dugo vec gledam, kako ti pogled kroz jesensku okolicu putuje, i slusam tvoje uzdisanje. Ispuni mi, otce, ispuni mi mol- bu tu! U proletju danah mojih nikad me kod sumecih potokov , ni u mimih sumah nepo- slusanog ostavile niste. Ventajtc dobrim po- sledkom pesmu moju, pesniu sedoga starea! Ziite v stoje sad topole i verbe okolo ribnjakov. Zuta stoje jabukova i hrus- kova stabla na sarenih brezanjkih i na zele- nom polju , ognjenim cerljenilom cresnjevoga drevja promesana. Jesenska suma je sarena, kakti u proletju livada, kad je puna cvetja. Cerljenkasta smes pruza se iz planine n doli- nu s neprestano zelenimi jelvami i bori gde- gde spresecena. Vec susti opadnuto listje pod nogami hodecep;a, neveselo blude stada po uvehnutoj bezcvetnoj travi ; gde koja tek cervenkasta zimbvka stoji jos, jedini glaso- nosa zime. Kad posten zertvuje alduje , onda se dim zertve visoko k Olimpu zdize, i bogi slusajuga blagoslivljitjuci zahvalnost i molitvu njegovu. Tomu glas sove nije glas strahovite nesrece , kakti god ni glas zalost- no kreseecega cuka. Segurno i mirno zive on pod svojim slamnatim krovom, blagotvor- ni domaci bogi gledaju svc posle postenoga, slusaju njegove dobre reci, i blagoslivljaju ga. Istina je, nadojdu i mutni dani u proletju, istina je , nadojdu i germeci oblaci u letu pu- nom blagoslova ; ali, sine! Nemoj , sine, zaboraviti nauke moje! Ja idem pred tobom u grob. Nek prinese svaki svoj talent na oltar domovine, kakti dar u skrovnu blagajnicu ob- cinsku, nehvaleci se , ako je mnogo prinesal. Dojde vreme, kad se blagajnica napuni, a Bog jur zapisuje , koliko je svaki prinesal. Ali ako se budete hvalili , da ste toliko i toliko prinesli; tak hte vas Ijudi osmehavati, i poznati, da ste vase dare jedino za hvalu prinasali. Zasluzba o domovini je kakti prah pus- keni. Gdo prah siroko razsiplje i uzge, — uci- ni mali blesk prez moci , ropota , i posledka. Istim nacinom i duboko sakrita zasluzba proti do- movini ukaze se slavna; a gdo nju tak skrije, da se na torn svetu neukaie , tak se ukaze u veenosti,a glas njezin bude prez konca, svetlost njejna ncugasljiva, a vrednost njezina na vekc A. Mickiceii: Ilcdaktor, i V. Slo jezikom, svetim ovim venom Majka narav sjedini i sreze Zlobnom coece i zaviditom Irojom Nerazrezttj , nerazlergvj rukom! Nas je Cche, Moravce , Silence 1 Slovakc skopcala s Poljaci ; Svezala je ognjevite Ruse Silomoznom poldnevnom sa bratjom : Koih ravna i bogata polja, Silnoga se napijaju Istra ; Koih tihim valjaju se lugom Sava, Drava, Drina i Marica , I ostale nebrojene reke ; Koih cista bijele se sela S obe strane visokog Balkana ; Koih veslo po Adrii krizi , I kamene cuva mu bregove. Ja se sccam Krajnskoga IRrca Kog vekovi nemogahu smaci! Vitezkog se spominjam Slavonca, Koi hrabrim slozen sa Horvalom Nepritelja odoljava sili! Cesto bacim oko duha moga Na golemog Dulmacije sina, Kojcg stare nspomena slave Jos iz grudih izceznula nije ; Kog' il' glasak narodnog gudila Na najveca probuditce dela. Bjahu nekda nesretna vremena , Kad prokieto od nesloge seme Med Slavjane tudjine bacahu ; Kad drazise jedne proti drugim, Da bi sami med sobom se klali , Da sinove razluce od majke ; Celi lakse narod da ukiau! Plodonosnu nepada na zemlju : Zara zrake majkine ljubavi ZIonamernu i klicu opali! Pomirena sretjamo se bratja Sirokomu na knjizestva polju ; Prosta pizma prestade nesloga Ako pizma zvati se je mogla. Cuvajrao se u napredak bratjo! Od takvih se klonimo zlotvorah, Koino nas omraziti traze: Koji zele, da se razkolimo, Pa napdse da nas unistoze, Kano sto su nase Predje slavne, Nase Predje po zemlji Nemackoj, Po Galii i po Britanii : Jer i tamo predfe stogodistah Slavnog stabla pruzahu se grane ; I one sn nekada dubrave Poznatim nam orile se pesmam. Neobicna obuzme me radost , Kad vas vidim sela i gradove Pod sivei-iwn zidati Kaukazom , Nakercane odkuda brodove Preko sinj'a tri saljete morja; 275 — Kad bezkrajno Slovesnosti polje Sve novim se vidim punit plodom. Koji svoje odvracaju oko Od Knjizice napisane slovi Cirilskima il glagolic-kima. To je samo izvanska odeca , Pod kojome isto tuce serdce, Na sve strane slovinskoga sveta Proljevajuc zivota potoke! Nek razlicno na seb' ima ruho! Jednoga je ipak porod duha. Nek razlicnitn pisano je slovi! Jednog ipak ostaje koljena, Dokle si nu mila bude majka , Nezahvalan dok ju neodbaci, 1 dusmanom noprepusti njeiniin! Sto se pako mene tice : necu Kratkovidni jamozitelj biti, Koi drugo i neniotri nista, Nego pod njiin sto je i na njemu. Ja osecam celo Slavijanstvo, Da je nioje, da sam i ja njegov: To je gordost, to ponosa moja, Koju nitko oduzet mi nece! Moj bo narod moja domovina Na hiljadu nepruza se miljah ; Sirokiem zivim ja u svetn , Neg zavida dopustiti moze; Silniega sam ja sinak roda, Nego ona i pomislit smije. Nad prostranom domovinom mojom Zarko nije zahadjalo sunce! Ilir iz Slavonic SLAV8KE NARODXE PESME. Ukaz taj na polju slovstva naseg zaisto neobicajni, neino- ze se s tim , kano da bi to polilepnost za no- vinom, ili pak izprazna moda bila , izjasniti : dapace ocitojest, da jedina nutarnja cena tih pesamah, i vu obcinskom narodnoga pesnic- tva slavjanskoga tak u domovini , kak i n tudjih krajih toliku prijaznost njiin priskerbi- ti , i uzrokom buducega pobiranja biti moze. Kakogod do istine niti najostrii sndac zatnjiti nemoze , da sve to , na cem se narodnoga pesnictvu cena i redkost zaklada, u slavjan- skih pesmah i popevkah ako ne u pnnioj , ba- rem u ravnoj meri, kak kod ikojega drugoga naroda, nalazi se. I zaisto inostrauci, pri- jemsi nekoje, osobito ilirske narodne pesme sa obcinskom pohvalom, obicno je cenile sa- mo polag njihovoga pesnickoga duha; nam pa- ko domacim Slavjanom, vazne su josce iz mnogoga drugoga ogleda, navlastito kanoti najvernie ogiedalo zercalo nase narod no- sti poiag svih njeinih i najskrovniih vlastovi- tostih i nacinov, kanoti najcistji izvor i naj- posluznia pomoc k boljemu poznanju poseb- nih narecjih prebogatoga, siroko i daleko raz- prostranjenoga jezika slavjanskoga, a najpot- lam kanoti ugledni spomenici narodnoga zivo- ta nasih starih predjev, zaderzajuce u se- bi mnoge dragocene ostatke dogodjajstvene i mitologicke. Zato s radovanjem gledamo na svako obogatjenje toga polja, naseg na- rodnoga slovstva , i s uveselenjem doce- kamo svaku novu, u komgod narecju, na- vlastito pako obilnu i dobru sbirku nasih narodnih pesamah, uvereni buduci, da te znati potomstvo nase iz podobnih sbirkih nesamo u jednom ogledu mnogo plodnie koristi uzeti, nego li mi mozemo ili hocemo , buduc da ove nam jako blizu lezece stvari premalo presti- mavamo! U tu- djih letopisih iz 7-ga — 14-ga stoletja na- hadjamo cesto spomenak o slavjanskih narod- nih pesmah i popevkah; iz nekojih sledov u letopisih Ncslora , Kosmasa, Galla, Kadlub- ka i ostalih nedvojno nvereni bivamo , da su stari Slavjani imali podobnim nacinom kak i sva druga najstaria plemena , svoje vlastite narodne, najpace junacke pripovesti u pesmah zaderzane. Iz docuvanih ceskih, ruskih i naj- mre ilirskih ostatkov i zlomkov fragment verhu nacina i izbomosti tih pripovestih i pe- samah razlozno uputjenje i stalno obsvedo- cenje dobivamo. Ali predji nasi nestarajuci se kak bi nje za nas zacuvali, neg dapace bu- duci kojekakvnm maglum omamljeni, terseci se najvazniei najstarie pripovesti i pesme kanopo- ganske bludnje i bajke potlaciti, zatreti i silum izkoreniti , mentovali su nas mozbit na veke obradovanja i dike slavjanske Edde, koja bi se sudec polag znacaja i obicajev starih Slavja- nov , i poliig zacuvanih nekojih zlomkov, sa skandinavskum Eddum koja je ravno tako- djer najvise sa Slavjanskimi prispevki ukra- sena, po sve tekmiti mogla. Nudar anda, neka marljivost nasa, nemoguci vec nikako nadomestiti tolike lenostjum i neznanstvom predjev uzrokuvane skode, barem polahca pra- vicnu nad tim zgubitkom zalost Zauzmimo se, da verno zacuvamo sve, sto je do nas, i do naseg jur prosvetjenoga veka prispelo ; obcinstvo pako nase neka zahvalno primlje svaki te versti na zertvenik velike Slavic po- lozeni dar , ako prem mozbit na pervi pogled malo vazni ; svigdar pred ocima imajuci, da ce se to poljsko cvetje, cim vise je listje nje- govo uvehnulo, i cim duze korenje zimuje, sve bolje okrepiti , lepse i jacje razvijati, i ugodniu duhu razprostranjati i sve vecju vaz- nost i znamenitost dobivati. Zaisto nemoze se tajiti , da promena narodnosti nase od pet- deset let naredno sve vecja nastaje. Piik Slavjanski jest, sto se popevkih i pesam ti- ce, u mnogih vec derzavah sa svim zamuk- nul i onemel, i ah, je se bojati, da ceju se na skoro predi nego nasa nebriznost i nepozor- nost ocuti i u onih dolinah i planinah, gde se josce ciste, slavjanske pesme u svojoj izvor- noj krasoti razlevaju, usta piika nasega, — pu- ka rekoh, na veke zatvoriti i zatverditi. Jest dakle skrajnji cas, da se u herpu sabere i pred propastjom pomnjivo cuva sve to, sto se od plodov starodavnoga narodnoga pesnictva jos- ce kod nas nahadja ; niti se o torn tak jako briniti imamo , da bi sve te paberke na ster- nistju narodnoga pesnictva nasim trudom sa- kupljene i sabrane punc cistoga zernja biti morale, kak mnogo vise o torn, da se nista od svega , sto se god na nasem sternistju na- lazi , iz nepazljivosti nezaboravi, i po zlu ne- projde. Potomstvo nase lahko ce, ako s pu- nimi klasi i nekoji prazni u hambar dojdu, ove od onih razluciti moci, i tako manjsa bude skoda, ako se nnesu u narodnu obilnicii po- lag mnogih zernatih klasov , nekoji jalovi i perhli, nego da bi se naproti s timi nekoliko od onih zahitilo i pokvarilo. S takvim mislenjem primljemo sve i svake sbirke nararsko-narod- nih pesamah, s kojimi se slovstvo Slavjansko obogatjuje i ukrasnje. Aj vi oci cerne Oci jasne! Zar vam nikad vatra Neugasne? Kam se godcr pogled Moj oberne, Svikdi samo vidi Oci cerne. Kada slastno sanjam , V tamnoj noci, §ta cu sanjat? AH ccrne oci, Sta iz toga, Sta ce bit iz zara Zestokoga I Molite vi za me, Da izrece Mila, jedan glasak Moje srece. Tada ce mi zalost Svaka projti, Tad cu, jasne zvezde! Tada krasne moje Cerne oci , Tad' cete mi dati Rajske inoci. Aj ilirske oci Oci ljubne! Najte bit lliru Vi pogubne! Ljudevit Vukot'movic, Ilir iz Horvaiske. Jos se je za vremena boginje Minerve kljuc hrama temper ist'me izgubil. U staro vreme svaki spoljar trudil se je sa svum svojum mocjum novi kljuc naciniti. AH svi trudi biase badava, vrata se nisu mogla otvo- riti. Ovamo sekire , nadzake! Sila se trebuje tamo , gde nepomaze umetnost! I zaista bi se vrata pro- valila bila, da ih sveta ruka nije derzala. Nisn clovece, pred tobom tako jako, kak se ti cini , vrata istine zatvorena. Ti njih samo zato otvoriti nemozes, sto se prevec umetno pametjum borec okol njih trudis. Bog pravicu najvec Ijubi, A clovek ju jadan gubi. Puk buduci v slobodnosti, Blagoslova ima dosti. Gde se vse u robstvu radi, Ginu sela, ginu gradi. Gde brat brata svoga gnjavi, Tam se clovecanstvo davi. Sloboda je bolja gola , Nego sluzba prem ohola. Ludo drugim ce sluziti , Koi sam svoj more biti. Ki ni nistar kriv m duzan. Nit je v strahu, nit je tuzan Sto se s dobrom misljom spravlja Ouo i Bog blagoslavija. Nije Kralja, koji more Valovito vkrotit more. Nima nikdo te prilike, Da bi svezal vsih jezikc. Ako se rec i prep6vi, Jos je misal ka sve tovi. Ta vi ste mnogo morali sversiti , rekne lastavica k vrabcu, jerbo ste dugo cverkutali u vasem na verbi kraj potoka derzanom sa- boru. A zar neznas , odgovon vrabac , da je onde, gde je mnogo krike i vike, malo hasni i dike. Mnkar luziia uspomeiia, Puku veiidar jest milena. CAR LAZAR I CAIUCA MI I A CA. O boju Kosovskom leio 13S9. Ti polazis sjutra u Kosovo , S sobom vodis sluge i vojvode, A kod dvora nikog neostavljas, Care Lazo! Kada sjutra bijel dan osvane , Dan osvane i ograne sunce , I vrata se otvore na gradu Ti izsetaj gradu na kapiju, Tud ce pojti vojska na alaje : Sve konjici pod bojnim kopjima , Pred njima je Bozko Jugoviqu , I on nosi kerstasa barjaka ; Kan njemu od mene blagoslov, Nek da barjak , kome njemu drago t Pak nek s tobom kod dvora ostane. Car je tebe meni poklonio, Da neides na boj na Kosovo, I tebi je blagoslov kazao , Da das barjak , kome tebi drago , Da ostanes sa mnom u Krusevcu, Da imadem brata od zakletve. On nesmede pojti u Kosovo Za kerst castni kervcu prolevati I za svoju veru umrijeti. Car je tebe meni poklonio , I tebi je blagoslov kazao. Da das jedek', koine tebi drago, Da ostanes sa mnom u Krusevcu , Da imadem brata od zakletve. Da bi znao , da bi poginuo ; Idem , sejo , u Kosovo ravno , Za kerst castni kervcu prolevati, I za veru s bratjom umrijeti. Ti odsedni od konja labuda , Uzmi gospu na bijele ruke , Pak je nosi na tanahnu kulu ; Od mene ti Bogom prosto bilo! Nenioj iti na boj na Kosovo, Vec ostani u bijelu dvoru. Kad je sjutra jutro osvanulo, Doletjese dva vrana gavrana Od Kosova polja sirokoga , I padose na bijelu kulu , Bas na kulu slavnoga Lazarn. V u kuli nigde nikog neraa? Odkuda ste jutros poletjeli? Nijeste li od polja Kosova , Vidjeste li dvije silne vojske, Jesu li se vojske udarile , Cija li je vojska zadobila? Mi smo jutros od Kosova ravna, Vidjeli smo dvije silne vojske ; Vojske su se jucer udarile, Obadva su cara poginula; Od Turakah nesto ih ostalo , A od Serbah i sto je ostalo Sve ranjeno i izkervavljeno. Sto je , bolan! Gde pogibe stari Jug Bogdane? Gde pogibe devet Jugovicah? Gde pogibe Milos vojevoda? Gde pogibe Vuce Brankovicu? Gde pogibe slavni knez Lazare, Tu su mnoga kopja izlomljena, Izlomljena i Turska i Serbska, AH vise Serbska, nego Turska, Branee gospo , svoga gspodara , Gospodara slavnog knez Lazara. A Jug ti je, gospo, poginuo tJ pocetku , u boju pervome. Pogibe ti osam Jugovicah , Gde brat brata izdati nehtjede. Doklegodje jedan tecijase ; Jos ostade Bozko Jugovicu, Kerstas mu se po Kosovu vija; Jos razgoni Turke na buljuke, Kao sokol tice golubove. Gde ogreznu kervca do koljena, Tu pogibe Banovic Strahinja. Milos ti je , gospo , poginuo Kod Sitnice, kod vode studene, Gdeno mnogi Turci izginuli; Milos zgubi turskog' car' Murata, I Turakah dvanaest hiljadah ; Bog da prosti, ko ga je rodio! On ostavi spoinen rodu Serbskom, Da se prica i pripovijeda Dok je ljudih, i dok je Kosova. A sto pitas za prokletog' Vuka, Proklet bio i ko ga rodio! Prokleto mu pleme i koljeno! On izdade cara na Kosovu , I odvede dvanaest hiljadah, Gospo moja! Sebrane od mnohych , xv pofadek uwedene, wyswetlenjmi opatrene a wydane od Jana Kolldra. Wydanj hogne rozmnozene i perwe dwa tistene swazecky w sobe obsahugjcj. W Budjne w kral. S usi- la W Brne 1835. Stmtt- na Milutinovica~ a izdana od Jos. Al' valuvati moramo, da uprav u toj prostoci stoji za nas neizpisljiva lepota, koja s tim vecje zavnimanje interesse uzbudjava. Kada zdravo razsudimo, kakova duhovna moc 1 zizan vis vita? U obodvojih se skoro jednaka moc i sila jav- Ija i ocituje, ali je njihov znacaj posve razlican. Gercke narodne pesme nastale su u vremenu novoga rata s Turci, ter vecja stran u njego- voj pervoj najnesretnioj dobi. Kroz gercke pesme preteze se cerna nit tuge uz kervavu cerljenocu osvete fantenja ; a nalik uTanja se samo malo pokazuje. Ilirske pako pesme je- su sveksinom kipi davne prosastnosti , ili bar u znacaju prosastnosti. I sveksinom baratju od junacke hrabrosti , od vitezkoga ili sega- voga predobitja, od slave i dike, a kadkad od uzivanja slasti, Ijtibavi i obilnosti, s kojoin se je piik krepil u svojoj nevolji ; njihov glas udara ponajvise iz tuge na radost, iz zalosti na veselje. Pesme ove izisle su polag sve- ga zvanskoga nemira iz nutarnjega svestnoga mira, koj od narave veselo serdce celoga na- roda jaci, krepi i uzdize. Iliru nije ni delo, ni pokoj , dapace nit isto zivlenje nista prez pevanja. U zelenoj sumi peva pastirce tak , kako izpod tezke opaklije bunde ; on si pe- va u proletju med ugodnim cvetjem tak kako u zimi med ledom i snegom, on peva sebi, svo- joj marhi, i drevju, sto mu na pamet dojde. Tako na primer peva dete kraj puta. Karadzi- ca nasledujuci u gornjoj takodjer i srednjoj Ilirii sto berze sve naravsko-narodne pesme marljivo saberu i takvim nacinom za prosve- tjeno potomstvo od propasti sacuvaju. D AN 1 C A Hormlska, Slavonska i Dalmalinska. Teeaj L Dana 21. Uranila Kosovka devojka , Uranila rano a nedelju , U nedelju prije zarka sunca, Zasukala bijele rukave Zasukala do belih lakatah , Na plecima nosi hleba bela , U rukania dva kondira xlatna, II jednome hladjane vodice ; U drugome rumenoga vina ; Ona ide na Kosovo ravno , Pak se sece po razboju mlada , Po razboju cestitoga kneza , Ter prevratja po kervi junake. Kog junaka u zivotu najde, Umiva ga hladjanom vodicom , Pricestjuje vinom cervenijem I zalaze hlebom bielijem. Namera ju namefila bila, Na junaka Orlovica Pavla Na knezeva mlada barjaktara. Koja ti je golema nevolja, Da prevrarjas po kervi junake? Koga trazis po razboju mlada? Hi brata ili bratuceda? II' po greku stara roditelja? Ja od roda nikoga netrazini. Niti brata niti bratuceda, Ni po greku stara roditelja; Moz' li znati, delijo neznana, Kad knez Laza pricestjiva vojsku Kod prekrasne Samodreze cerkve, Tri nedelje tridest kalugjerah? Obazre se i pogleda na me, 'Z sebe skide kolastu azdiju , Z sebe skide, pak ju meni dade. Za njim ide Kosancic Ivane, Krasan junak na ovome svetu, Sablja mu se po kaldermi vuce, Svilen kalpak, okovano perje, Na junaku kolasta azdija, Okol vrarta svilena marama, Na ruci mu burma pozlatjena. Obazre se i pogleda na me, 'Z ruke skide burmu pozlatjenu, 'Z ruke skide , pak ju meni dade. Po cemu ces mene spomenuti. U taboru cestitoga kneza; Moli Boga, moja duso draga, Da ti S zdravo iz tabora vratim , A i tebe dobra sreca najde, Uzet' cu te za Milana moga , Za Milana Bogom pobratima, Koj je mene Bogom pobratio, Visnjim Bogom i svetim Ivanom; Ja cu tebi rucni dever biti. Za njim ide Toplica Milane, Krasan junak na ovome svetu, Sablja mu se po kaldermi vuce , Svilen kalpak, okovano perje, Na junaku kolasta azdija , Okol vrata svilena marama , Na ruci mu koprena od zlata , Obazre se i pogleda na me, ; Z ruke skide koprenu od zlata 'Z ruke skide , pak ju meni dade : Na , devojko , koprenu od zlata , Po cemu ces mene spomenuti? I odose tri vojvode bojne : Njih ja danas po razboju trazim. Vidis, duso, ona kopja bojna Ponajvisja a i ponajgustja, Onde j' pala kervca od junaka , Ta dobrome konju do stremena Do stremena i do uzendjie, A junaku do svilena pasa , Onde su ti sva tri poginula , Vec ti idi dvoru bijelome , Nekervavi skutah i rukavah. Da se jadna za zelen bor hvatim , I on bi se zelen osusio. PreKrasna ova pfsma jest iz slnrke Dra. Pod ovim naslovom izdaje u Budimu, od 1. Julia sega leta pocemsi, advokat Teodor Purlovic, slavni i visokouceni literator, pervi narodno-ilirski fenig-magazin u serbskom na- recju. List taj izhadja svaki tjedan na celom arkusu na krasnom velinpapiru stampan, s lf- pimi kirilsko - gradjanskimi slovi azbukom, ukrasen s razlicnimi u drevu zrezanimi obrazi. Pokrovitelj iliti zavetnik toga serbskoga naroi! Nudar , da cujemo , kako nasa milena i nam najbliznja ilirska bratjn, Serblji govore. Rus on bio, ili bio Krajnac, Svakoni pozdrav moj od serdca kazi, Svi su bratja od jedne matere, Od Slavie najslavnie majke! Xeucenim vec idi , ulivaj Vkus za dobro i lepo i sveto, 1 polezno sto je , nauci ih. Za-jrebu SBIRR A NEKOJIH RECIH. » S B I R R A nekojih recih, koje su ili u gornjoj ili u dolnjoj Hirii poinanje poznane. Aldov , a, m. AIniustvo, a, n, eleemosina, AIniosen. Arkiis , a, m. Bantujem, tovati , turbo, inquieto , stohren. Bflratjem , tati , tract o , urogehen , handeln. Barsun , a, m. Bas , recte, accurate, just, gerade. Bdem, eti, vigilare, wachen. Bdim , iti, v. Besedim, iti, vocifero , sprechen. Betezan, zna, o, v. Bezbozan, zna, o, impute, gottlos. Bezkoncen, a, o, injinitus, unendiich. Kerzsmertan, a, o, immortalis, inisterblich. Bezuman, mna, o, impriulens , unverniinftig. Beda, e, k miser ia, UngUick, Elend. Bedan , dna, o , infelix , miser, ungliicklich. Begovnik , a, m. Besan, sna, o, demens, wahnsinnig. Besnim, iti, furo, wiithen. Best , i, i. Biti, jesam , sum, sein. Biti , biem , percutio , schlagen. Bitva, e, i,pugna, Schlacht. Blag, a, o, mild, anmuthig, grazios. Blagdan , a, m. Blagocestan , tna, o, felix, bealus, gli'ickselig. Blagodaran , darna, o, gratus , dankbar. Blagodarim , iti, gratias ago, danken, ver- gelten. Blagolican , licna, o, holdselig. Blagorodan, dna, o , generosus, nobilis, edel, wohlgeboren. Milde, Anmuth , Grace. Blagujem, ovati , manduco , speisen sich wohl schmecken lassen. Blazan , zni , z, scandalum , Aergerniss. Blaznim, iti, scandalizare , argern , sclilech- tes Beispiel geben , mit Worten oder Thaten. Blaz en, a } o, beat us , selig. Blazenost , i , z. Blesk , a, m. Bo , enim , denn ; pisem bo , scribo enim, Bogocastje, a, n. Bojazan, a, o, Umidu furchtsam. Bojazljiv, a, o, Bojisce, a, n. Bolest, 1 1 z. J Bolnica, 1 kuca, nosocomium, Spital. Brinim se, brioiti se. Britak, tka, o, peracutus, acerbus, sehr scharf, bitter. Brizan, zna, o, sollicitus, besorgt, Brodisce, a, n. Bucim, iti, clarno, schreien, drolinen, brulien. Caprag , a, in. Carevic, a, m, imperantis Jilius, Herrscher- sohn. Carigrad , a, m. Const anli nop oils , Konstan- tiiiopel. Celiteljan , teljna , o , salutaris , heilsam. Celnjem , celovati, osculo , ktissen. Cica , propter , wegen , v. Cilj , a, m. Cirkva , ili Cerkva , ecclesia , Kirehe. Copram , ati , fascino , hexen. Cucak , cucka, m. Cvilim, iti, ploro, wehklagen , wiinmcrn. Cvrera, eti, liquefacio , schmelzen; prispo- dobi talim, iti c. Calaran , arna, o, vanus, eitel. Car , a, m. Caram, ati, J duco lineas, kritzelo. Carobia , e, z. Casopis , a, m. Cedan , dna , o , modestus, beseheiden. Cemer , a, in. Ceperkam , ati, scalpturio , aufscheren. Cerpam , ati, haurio, schopfen. Cerckam , ati, kritzeln. Cernomanjast , a, o, ,. Cernoputau; tna, o , ° } Cest, a, o , frequens , creber , oftmalig. Citam , ati , lego , lesen. Ctavac, vca , v. Ctem , eti , v. Cudan, a, o, somlerbar, seltsam, wunderlich. Cudnovit, a, o, minis, wunderbar. Cutura , e, z. Cvor, a 7 v. Corav, a, o, codes, einaugig. Outenje , a , n. Cutljiv, a, o, sensibilis } empfindsam. Dakle, igitur, ergo, also. Dapace , imino , ja sogar. Davim , iti , strangulo, wiirgen. Davoria , e , z , cantillena heroica , Kriegs- lied, Marsch. Davorim, iti, cano heroes, Kriegslied singen. Demeskinja sablja, gladius damascenus , da- mascener Kliuge. Devam, ati, pono, legen. Dirneni, nuti , tango, heftig beriihmi. Divan, vna, o, mirus, wunderbar. Djedjeran, v hrabren , serdcan. Djipam , ati, salio, hupfen. Dobrotivan , vna, o, clemens. Dodiam, ati, molcstiae esse, iiberdri'issig sein. Dopitam , ati, v. Doprem , eti, pertingo , penetro, reichen. Dosadim, iti, 1 plantationem perficio, das Pflanzen beendigen. Dosudak, dka, sententia , Urtheil. Dosudim , iti, adjudicare, gerichtlich zuer- kennen. Dragocen, a, o, pretiosus, kostbar. Dragocenost , i, z. Drazim , iti , irritare , necken , reitzen. Drazam, ati, pretium augere , versteigern. Drazba , e , z. Versteigerung , auch Licitation. Droban, bna, o, minutus, sehr klein, klein- kernig, winzig. Drum , a, m. J Dubok, a, o, profundus, tief. Dugoterpan, pna , o, durabilis, dauerhaft. Duhovnik , a , m. Duplje , a, n, antrum , specus , Kluft. Fala , e, z. Fantim se , titi se, v. Fantltvost, i , z. Gatam, ati , auguro. Gerba, e, gibba , Backer. Gerd , a, o, turpis. Gerdim , iti , scouiinatibus alficio , schelten, beschimpfen. Gibam, ati, moveo, bewegen. Gibam, ati, fleeto , eompono , bfegen, falten. Gingav , a, o, imbecillis , sclnvach. Ginem, nuti, 1 appeto, begehren. Glibok a, o, Glubok, a, o, J Globa, e, z. Glup, a 7 o, stupidus, dumm. Godan , dna, o, opportunus, maturiis , gele- gen, anstandig, reif. Goj , a, m. Gojim, iti, educo , erziehen. Golem, a, o, ingens , sehr gross. Gora , e, z. Gorak , rka , o, amarus. Gord, a, o, superbns, stolz. Gost , a, m. Gostba , o , z. Gostilnica , e, z. Gostovitost , i, i. Gotov , a , o , fertig. Govoritelj , a, m. Govornictvo, a , n, rhctorica, Redeknitst, Re- rcdsamkeit. Grabez , i, z. Dalje sledi - 51 i 5? Granicim, iti, contennino , granzen. Gromovit, a, o, tonitruans, donnernd. Grozim se, iti se, minor, drohen. Grozovit, a, o, terribilis, furchtbar. J Gvozd, a, m. Habam se , ati se , cavere sibi , sich huthen. Habim , iti, deterius reddo, verderben. Hajem , ati, euro, sollicitor, sich kummern. Hamet , a, m. Haracim , iti, tributum extorqueo, Tribut er- pressen. Haram , ati , populari , vastare , zerstohren , verwusten , v. Haran, rna, o, 1 sollicitus, sorgfiiltig. Hasan , hasni , z. Herzem , zati , hinnio , wihern. Hinim , iti, decipio , betriigen. Hitar, tra, o, celer , schnell , rasch, behend. Hlace , hlac, 1 caligse, Beinkleider, v. Hrabren, a, o, fortis, audax, tapfer. Hud, a, o, mahiSj perversus , bos. Hudim, iti, ohsum , malum infero, schaden. Igralnica , e , z. Ini , a, o, alius, after , ein anderer. Iscem , iskati , quero, suchen. Iskrenost, i 7 z. Izdelain, ati , perficio , perpolio, ausarbeiten. Izkercam , ati , exonero , ausladen. Izkusim, iti, experior, erfahren. Izlicno, simulative, zum Schein. Tzlika , e, praetextus, simulatio. Izpacen , a , o , corruptus , verderbt , ver- falscht. Izobrazen , a, o, excultus, ausgebildet. Izpovedam , ati, confiteor, bekennen, geste- hen. Izprazan, zna, o, vanus, eitel. Izraziui , iti , describere, depingere, schildern. Iztocaj , a , in. Izustim, iti, profero, pronuncio, aussprechen, ausdriicken. Izvestan, tna, o, certus, indubius, gewiss. Izvod , a, m. Izvoditelj , a, m. Jadrilo , a, n. Jadrim , iti, vela facio, segeln. Jagmim, iti se, concerto, rapio, sich um etwas reissen. Jalov , a , o , sterilis , unfruchtbar. Jaruga , e, z. Jasan, sna, o, splendidus, serenus, glanzend, heiter. Jauk , a, m. Javim , iti , palam vel manifestum facio, kund machen. Javno , palam , operte , Offentlich. Jedinstveni, a , o, nnicus, singularis, einzeln. Jednokupno , unanimiter, einstimmig. Jednopletiieni , a, o, ejusdem generis, ans einem Geschlech't. Jednostavan , vna, o, simplex, einfach. Jek , a, m. Jeka , e-, z. Jezdim , iti , equito, reiten. Jezero , J mille, tausend. Jezikoslovje , a, in. Jug, a, m, notus, auster, Siidwind. Junosa , e, m. Jur , jurve , jam , schon. Kadar , dra , o, habilis, idoneus, fahig. Kasam , ati, in Trab reiten, oder fahren. Kastiga , e , m. Kazilo } a, n. Kaznim, iti, punio , plecto , straffen. Kefam, ati, seta aut setaceo purgare , biir- sten. Kercam, ati, onero, laden, besonders bei Schiffen. Kerhki, a, o, fragilis, zerbreehlich, sprode. Kerma , e, z. Kervolok , a , m. Kinc, a , m. Klica , e, z. Kljuvam, ati, rostro tundo, picken, hacken. Klisura , e , z. Klobuk , a, m. Klonim , uti, cado , labor , inclinor, sinken , sich neigen. Knjizestvo , a , n. Knjiznica , e, i. Kobim, iti, augurari, ominari , precari, vor- hersagen, wahrsagen, Avilnschen. Komaj , vix, kaum. J ' Kopno, a, n. Korablja , e , i. Korim, iti, einem Vorwiirfe machen. Korice , kon'c , pi. Kosenac, senca , m. Kovarstvo , a , n. Krasan, sna, pulcher, formosus, venustus, sehr schon. Krasi'm , iti , orno , zieren. Kratim se , iti se renuo , weigern , sich entziehen. Kretanje , a, n. Krinka , e , i. Kriv, a , o , reus , schuldig.
Transformers: The Last Knight
Ovom prilikom navest ćemo sure i ajete koji se uče na vodu ili maslinovo ulje prije nego stavimo u vodu sihir. U taboru cestitoga kneza; Moli Boga, moja duso draga, Da ti S zdravo iz tabora vratim , A i tebe dobra sreca najde, Uzet' cu te za Milana moga , Za Milana Bogom pobratima, Koj je mene Bogom pobratio, Visnjim Bogom i svetim Ivanom; Ja cu tebi rucni dever biti. Wenzigu, SATIR OD KOLA 1SVDL Pan sviralom jednoc, zapoved na Feba, potocne Seslre kupi na gori Fruskoj, kod Srema po- nosnog; U kolo, Nimfe, veli! Neverovatno sam se znojila i osecala da cu se onesvjestiti, ali, kao po navici, bila sam resena da i to probam. U sviralu svirat, pevati jos Pana popevke, Ht siobodno svaki dan ; niani se moljbe take. Ako se covek ne bude primoravao, sta ce onda biti od ljudi?
[Zarada preko interneta iskustva|Domaće životinje i divljač|Podgorica oglasi nekretnine]
Post je objavljen 23.12.2018. u 04:13 sati.