Marketing
Kad me prvi puta udario...
Ne, ovo nije još jedan post o kukanju i o mom mužu. Ovo je post o meni. I o malom životu koji raste skupa samnom.
24.3.sam prvi puta osjetila svog malog dečkića kako se meškolji u mom stomaku. Bio je to osjećaj koji se opisati ne može. Prvi puta je udario i rekao :"Mama tu sam!" A ja sam nakon toga ostala još 3 sata u krevetu čekajući idući udarac. 
Znala sam da je moj maleni dobro. Znala sam da je na sigurnom. Nisam vam pričala da sam 4.3.završila u bolnici zbog krvarenja i od tada sam dva mjeseca imala traume. Kad god sam išla na wc prvo sam pogled bacila na gaće da nema opet naznaka krvi. Hvala Bogu nije ih više bilo i nadam se da više ni neće. Ugl. Doktori su rekli da je sve u redu, ali da mi maternica raste malo u stranu i da mi je možda udarila u nešto i zbog toga je krenula krv. Bilo kako bilo, sve je u redu i za sada je moj maleni tek kilu težak, no bome udara kao pravi. To su već udarci koji bole, a posebno "volim" kada tuče u želudac... 
Fascinira me činjenica da su se neka djeca rodila u 28om tjednu u kojem sam trenutno ja. Doduše, jako mala djeca koja su provela još dosta vremena u bolnici.... Ali stvar je u tome da pola stvari nisam znala dok nisam ja krenula kroz to prolaziti. Moj maleni pilić me fascinira svaki dan sve više. Plačem od sreće svaki drugi dan kad mi na moj pozdrav uzvrati udarcem u rebra. Haha
Ali kad pogledate, samo njega i imam. Samo se njemu imam radovati. Ljubav mamina će dobiti sve šta mama nije imala. I nadam se da će biti sretan toliko da će svojom srećom nadoknaditi moju izgubljenu.
Pisat ću vam... 
Post je objavljen 02.07.2018. u 21:36 sati.