Starost je ono od čega sam pokušavao da pobegnem. Ne misliš o tome, i gotovo. Međutim, ne može se zauvek bežati. Misao je brža od svetlosti. Stiže me.
I šta sada?
Sve češće prepoznajem znake starosti: Razmišljam o prošlosti; postajem sve nefleksibilniji; neke obične rutinske stvari počinjem da preskačem...
Starost, kao pečat, vidi se. Prepoznaju to i drugi. Sve manje računaju na tebe u budućnosti.
Budućnost je uvek ista...biću sam.
Post je objavljen 27.05.2018. u 13:27 sati.