(eng. ‘’Line’’, op. a.)
Jednog tmurnog jutra, da ne iden sutra
Poša rišit nešto, obavit ću to vješto
Lipo po papiru pa da san na miru
Proceduru slijedit i dokumente sredit
Kod doktora čekan, dopunsko neman
Opelješi me sestra jer boli uretra
Još i tablete, a što šoldi lete
Ko će to platit, moga bi povratit
Dođoh na Finu, u pizdu materinu
I ovdi stotinu, čekan cilu godinu
Da platin račune, uštedin tri kune
Pošta je skupa, provizija glupa
Na socijalno stižen i potvrdu dižen
Onu o životu, i opet plaćan svotu
Po taksene marke skoknen preko barke
Ni za falše starke neman radi varke
U banci u redu gledan medu štedu
Dižen kredu da me kamate pojedu
Da prebijen dug i tako u krug
Od papira svud pomalo postajen lud
Na MUP-u teta iza šaltera šeta
Dokumenti, papiri, ona iza njih viri
Zatrpala je do grla administracija vrla
Taman dođe stanka, potiraju me vanka
Ionako mi je blizu pa skočin u spizu
Kad artikle skupin da što prije kupin
Al’ baba je spremna, i ko ninja okretna
Ko Yamakasi skače prema kasi
Po kiši se smočin, na poreznu skočin
Iza kantuna desno, i tamo je tijesno
Iako je gužva upijan ko spužva
Sve obrasce krasne i brojčice nejasne
Zakone i članke čitan dok su stanke
Pravilnici me prate i u kasne sate
I u snu i na javi ostaju u glavi
Formulari pravi i di što da stavin
Ova glupa rima znači da sve štima
Ajmo svi u glas, regulacija je spas
Bez pravila napisanih ne bi mogli disati
Potonula bi lađa, država nas oslobađa
Sve po P.S.-u kad odrišiš kesu
Mi smo tu za vas, u zakonu je spas
Na sudu tako kažu, valjda nas ne lažu
Na katastru isto – po papiru sve je čisto
Korak do utopije, samo još dvi kopije
Slika i domovnica, osobna il’ putovnica
Skučena čekaonica – mentalna klaonica
Jedna mala stolica, na zidu šahovnica
Novina sva sila, Gloria i Mila
Ispod stola stoji da lakše sate brojin
Na nogama stojin, mislin dakle postojin
A neki glupi broj mi sudbinu kroji
Na županiji zaštitar radi pravu stvar
Izgleda nešto ljut al’ pokaže mi put
Do ureda stižen, vjenčani list dižen
Što još ono triba od birokratskog gliba?
Vruće, kapa znoj, nisan više svoj
U čemu je kvaka? Ne mogu do zraka
Baba se ubaci u red ka na traci
A lud san ionako, nije više lako
Vraćan se u grad, a i već me mori glad
Da bar mogu sisti i nešto poisti
Još me čeka koji red, ko krpa san blijed
Bez snage san osta i svega mi je dosta
Na kapetaniju po brevet sutra prije devet
I po uplatnicu dođi, pa je platit pođi
Pa se opet vrati do jedanaest sati
Formular obavezno ispuni jako oprezno
Koje glupe bajke, ime oca, ime majke
Datum rođenja i mjesto, u hodniku je tijesno
Ko krpom po glavi, reče: ‘’Još ti ovo fali’’
U papirnicu po formu da zadovoljin normu
I Kafka bi se čudi da vidi ovaj ludi
Proces birokratski, u afam ću pasti
Majmuni na vlasti bez imalo časti
Nametnuli torturu kroz proceduru
Usta su mi suha, nema ni propuha
I glava me kolje, ma bit će bolje
Klima uređaj prži, stoički se držin
Al’ više ne mogu, i padan s nogu
Opušteno bez boli padan drito doli
Ko kumpira vrića, ko ček bez pokrića
Uspaničeni glasovi: ‘’Brzo hitnu zovi!’’
Prokleta institucija – mini egzekucija
Skroz san jadan, al’ budin se taman
Tamo kod rotora zbog brujanja motora
U bolnicu me odvedu da pretrage provedu
Izvade malo krvi, tu sam valjda prvi
Moj slučaj hitan ipak je bitan
Brzi će biti, osiguranje me štiti
Ko budali žlepa, zdravstvenu iz džepa
Vadin bez dileme za rišit sve probleme
Svega mi dosta i da san tamo osta
Di papire rade, umra bi od dosade
Završi u sudnici ili u ludnici
Uz čašu vode i na glavi elektrode
Al’ tu će mi dati lijek da se vratin
Da brzo ozdravin i redove zaboravin
čiča miča, gotova je priča
Kad, jebate led!!!
Ko transsibirska željeznica i ovdi je prekrasno formiran - RED.
NEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE
***Nakon jako dugo vremena, ali bez previše mudrijanja, ostavljamo trag, i dalje smo živi, veliki pozdrav za oba obožavatelja, hhc***
Post je objavljen 21.05.2018. u 13:17 sati.