Ne znam jesam li o tome već pisao?
Vjerojatno vi bolje pamtite od mene, jer sam u navalama emocija pisao o svemu i svačemu.
Znam da naslov nikada nije bio točno taj.
Pod ovim naslovom bi trebalo biti riječi o svakakvim paketima koji padaju s neba.
I onih koje te razvesele kad ih odmotaš i oni koji te ražaloste.
Pitao me kum u zadnjih nekoliko dana, zašto ne pišem?
Ne znam rekao sam.On čita moj blog,drugih poveznica nema s blogom.
I ono kad mu ja pričam o nekima od vas.
Ne mogu sad izdvojit temu neku ali pitat ću vas samo, da li sam pisao već o :
-ponovnom rođenju
-o poslovima koje sam do sada radio
-o tome da mi je teta skočila s Domovinskog mosta
-o tome da sam lebdio zrakom kad sam dobio dijete
-o tome kako je brat postao mladi udovac
-o djedu koji nas je škakljao svojoj bradom
-o načinu na koji se planski uništava tvornica i krade brend
-o nenadanom paketu novaca s neba
-o slučajnostima koja ne postoje
-o dobrim ljudima koji se od nekud stvore
-o tome kako sam na poslu ostao bez tri zuba
-o tome kako sam svugdje skoro kenjao
-o psu koji se objesio
..i o još mnogo toga.
Tu negdje leži odgovor blokade ne pisanja, kako pisati kad ni ne znaš o čemu bi.
Znam da sam već dosta pisao o sebi, o dobrim i sretnim trenucima i o onim lošim.
I da toga svega treba biti, jer kako znati da je nešto dobro, ako ne postoji i loše.
Sve su to paketi,paketi života.
Samo ću još dodati jednu od svog "prijatelja" Sokrata, dok odlučujem o čemi bih pisao :
"Kada bi se sve svjetske nedaće posložile na jednu gomilu i podijelile na jednake dijelove od kojih svako mora uzeti po jedan, većina ljudi bi radije uzela svoj trenutni udio i otišla. "
A možda vi imate neku želju, ideju, o čemu, jer meni je svejedno.
Jednako pišem, s jednakom emocijom i o sretnim trenucima i o onim nesretnim.
Sve prihvaćam.
A paketi padaju, i dok padaju,
živi smo...
Post je objavljen 13.02.2016. u 11:51 sati.