Prije nekoliko tjedana žena veli : moramo razgovarat!
Zvučalo je ozbiljno i smrzo sam se ko....
Pitam odma: daj reci, sad nemam mira, kaj moramo pričat?
Ne možemo sad, pred djetetom, veli.
Sad mi bilo još gore, ko zna kaj mi se sve vrtilo po glavi, kaj sam skrivio.
Čim je sin otišao u kupaonu, nastavio sam : ajde reci, kaj je bilo, kaj moramo pričat??
Pa jel bumo imali još djece, to sam te htjela pitat, nemrem to pred njim!
A, to, laknulo mi, mada ni to nije nevažno.
A zakaj pitaš sad, kaj je bilo?
Pa ne znam, imam puno robe dječje i svega, pa da znam jel da to pomalo sortiram , pa da damo nekome.
Počni ti pakirat pomalo, ja ti baš ne planiram nekaj previše u životu,tak da ni ne znam, ali vjerojatno nebumo imali.
Jedino ak se dogodi, velim, slučajno.
Kak slučajno, pa paziš, veli ona!
Pazim, da, isto ko i uvijek pazim, bez zaštite bilo kakve.
Pazil sam i onda nekad, ko i sad.
Tak da neplanski opet živim u neizvjesnosti, ko i kod svega u životu, neda mi se planski.
Ficho je ionak prestal gnjavit, jedno vrijeme je govoril kak hoće seku ili bracu, onda nakon kaj su par puta djeca manja došla kod njega u goste, odustal je.Jer sve mu igračke razvale :)
Reko je da neće brata niti seku mlađu, nego hoće stariju sestru!
Pa di da ti nađem sad stariju sestru, sine ?!:))
I onda sam tak pričal frendovima kak sam miran, i da dijete hoće stariju sestru.
Neostvarivo, jedino da nekog pitam da nam da kćer ili posudi, tak da ima više od osam godina :))
A veli frend iz zezancije : pa teško buš tak našel kćer, al ak staviš oglas da tražiš mamu i kćerku stariju od osam, to bi već mogel naći ,hahaha :)
No, kako god, sve je otvoreno, pazimo( ne pazimo) i dalje, samo ne riskiramo toliko kao nekad, jer seks se ionako prorijeđuje s godinama.
Dobiva na kvaliteti, ali gubi na kvantiteti :))
Rizik je sve manji.
Ali ovih dana došlo je nešto novo.
Prvo vijest žena javlja : znaš kaj je bilo? Ono o čemu smo pričali?
Mene trnci prošli : kaj je bilo?????
Pa ono kaj je Ficho već dugo spominjao da želi !!
Kaj??????
Pa baka ga je vodila u MCdonalds i usput mu kupila papigu kod neke svoje prijateljice!!
Aaaaaa, velim nekak s olakšanjem, mada sam bio više onak : pa kaj će nam ljubimac, ionak nas nema doma, pa ovo , pa ono...
I sad ja koji sam bio nekak skeptičan, toliko sam se vezao za tog ljubimca da ga provjeravam jel diše, ispitujem ga kak je, strepim, ko i onda kad je Ficho bio mali.
Sam sebe sam iznenadio, uvuku ti se tak neke stvari pod kožu.
Jadni Koko bio je uplašen prva tri dana, nije se micao s mjesta, nije jeo, ništa.....
A onda četvrti dan vidimo ovo.....