Dragi moji,
evo jedna priča mene Krajiške. Iz Cazina, prelijepog grada na sjeverozapadu Bosne. Borimo iste bitke kao i svi drugi mladi iz BiH. S nasiljem ponajviše. Mladi su letargični i nezainteresovani za bilo što i jedino što rade je po kafama pričaju kako se teško živi. Oni nešto mlađi, moje kolege slušaju te starije i imaju istu priču tokom večernjih izlazaka. Zabavu pronalaze i stalnim naguravanjima sa nekim drugim. Proberu u masi nekoga ko će im biti žrtva i tortura može da počne. Ne znam kako im se to da. Prije nekoliko dana privukli smo svu javnost u BiH video uratkom u kojem je žrtva maltretiranja bio profesor. Da, da, dobro čitate....autoritet je nepoznata riječ u razmišljanju mladih, a o poštovanju i strahopoštovanju teško je i govoriti. I mnogi će reći "Ma profesor nije normalan i ne treba da radi ako ne može da zavede red", ali ja vjerujem da je čovjek koji je stariji bio potpuno zatečen tim što mu grupa huligana radi, a drugi podržavaju snimajući sve to ili pomažući da se maltretiranje nastavi. I neće trpiti nikakve posljedice jer je ocjenjeno da su oni problematični momci već od ranije poznati, ali da se tu ništa ne može i da profesor mora da uvede red.
Pozdrav
Lejla
Post je objavljen 19.07.2015. u 21:21 sati.