Dok odlazi ovaj dan želim vam samo zahvaliti.
I vi neki ovdje ste mi pomogli i bili podrška kad sam znao pisati o nečemu vrlo osobnom.
Ovih dana bili ste mi i vi podrška od kada sam napisao post Bio sam napušen . .
Bilo je teških dana, za sada sam sve izdržao, mada drugi dan ove godine bio je takav da sam slučajno pušio, popušio bih taj dan sigurno više od normalnih dana.
A nakon takvih dana bivalo bi mi zlo od toga.
Prvih par dana nosio sam kutiju sa sobom i nisam nikome posebno govorio da prestajem, jer nisam htio biti razočaran ako ne uspijem.
Sutra će biti dva tjedna apstinencije, ali u određenim trenucima malo je falilo da ne zapalim.
Taj dan 2.1.2015. da sam imao kod sebe onu svoju kutiju, možda bih u nekom trenutku slabosti i zapalio.
Kasnije sam bio u društvu pušača koji me ne poznaju i koje možda više nikad neću vidjeti, i razmišljao sam da ih žicam pljugu.
Ali nisam. Razmislio sam o onim riječima od blogera Plastika, i jedino što bih tada dobio je razočarenje samog sebe, taman da nitko drugi ni ne zna.
Hoću ovo radi sebe, želim biti sam pred sobom jak.
Bilo je još koji dan određenih kriza, i dalje se fizički ne osjećam baš nešto, nadam se da će ići na bolje i pripisujem to organizmu koji je možda sada još uvijek šokiran.
Ne znam što točno doživljavaju moji organi, ali kako je ovih godina organizam morao stvarati svoju neku obranu, sada je valjda opet u šoku što se mora navikavati na promjene.
Još jednom hvala.
Možda više ne bih volio pisati trenutno, jer valjda ste i osjetili posljednje vrijeme, moji postovi nisu baš nešto, ako ćemo iskreno.
Ni ja sam baš ne volim kukanje ili neke loše stvari, a primjećujem da moji postovi više nisu vedri.
Ljudi bježe na blog možda i zbog toga da se zabave, pročitaju nešto pozitivno, da se nasmiju, da pokažu talente, a ne da nalete na nešto od čega ionako bježe kod sebe samih.
Volim pisati, tako da često imam i tu borbu, velim si neću danas, ili neću sutra, a onda se ulovim kako tipkam i objavim.
Ali zbog sebe, ali i vas pokušat ću i tu biti jači i ne pisati, osim ako nemam nešto čime bih sebe a i vas želio razveseliti, poslati pozitivnu energiju.
Znam ,već sam tako znao reći da me neće biti, pa bih izbivao jedva koji dan i znam da to može izgledati da time želim privući pozornost i tražiti neki osjećaj vrijednosti. Ne govorim sad o nikakvom prestanku pisanja, nego o tome kako mi se čini da bespotrebno bivaju možda drugi opterećeni zbog toga što je meni lakše pisati.
Ali onda si mislim ,pa nitko ni ne mora čitati ako neće, pa se tako vrtim u krug i tim mislima i možda se samo bezveze opterećujem onda ja.
Ali nije to razlog, uistinu razmišljam na način da nema potrebe opterećivati ljude svojim problemima.
Samo iz tog razloga želim biti jači i ne prenositi ni na koji način na nekoga bilo kakav osjećaj negativnosti.
Lijepi vam pozdrav i još jednom hvala.
Nemojte ovo shvatiti kao neku žalopojku, nego pisanje realno i iskreno, jer drugačije ne znam.
Ne znam se pretvarat, možda bi mi bilo lakše da znam.
Evo jedna od grupe prema kojoj sam možda subjektivan.
Imali su hitić ovo ljeto "Malena" koji se vrtio, ali sada imaju ovu koja mi se čini i prigodna za nastavak borbe za nepušenje......
Post je objavljen 06.01.2015. u 16:47 sati.