'Znam, prošlo je dugo vremena, možda čak i previše. Ali morao sam te nazvati. Previše je toga između nas bilo ,da bih to mogao samo tako zaboraviti. Znam, razočarao sam te. Bio sam budala. Slobodno mi to reci. Mislio sam da ako odem od tebe sve će biti bolje. Da ćemo oboje nastaviti dalje, jer smo znali da je naša veza bila ne moguća. U početku mi je bilo teško bez tebe, bez moje malene. Nije prošao dan da ne pomislim na tebe. No zbog daljine, počeo sam te zaboravljati, ma koga ja to zavaravam, tebe je ne moguće zaboraviti. Sastajao sam se s drugim curama, u svakoj od njih sam tražio tebe. No, nijedna nikad kao ti nekada. I onda bih te vidio, u gomili ljudi prepoznao bih tvoj smiješak. Bila si sretna. Moja malena je bila sretna bez mene. Bolilo me to, itekako. No pravio sam se lud. I tako smo dopustili da ponos stane između nas. Nikakva udaljenost nas nije toliko odvojila kao ponos. Ti s njim, ja s njom. pravili se sretni, a oboje smo znali da ne možemo jedno bez drugoga. I evo, malena, sada ti se javljam, sada odvajam ponos na stranu. Sada mi je žao zbog svega, iako je kasno. Sada te želim natrag, opet ti i ja, kao nekada. I više mi ne smeta daljina, ništa mi ne smeta jer te nosim u srcu. Gdje god da odem znam da si ti moja i da sam ja tvoj. Znam da mi je teško povjerovati, jer sam te već jednom povrijedio, i to si nikada neću oprostiti. Teško mi je bez tebe, bez tvog poziva kada me nazoveš samo da bi mi rekla koliko me voliš i koliko ti falim. Nisam valjda prekasno shvatio sve? Nije kasno malena, molim te reci da nije. Reci mi da ćemo pokušati prkositi i daljini i svima, molim te, malena, volim te.'
Post je objavljen 21.08.2014. u 13:53 sati.