Prvo da velim kak vam ovo ne pišem samo ja, nego trenutno piše i moja bol.
Boli me i zub, i meso, pa je prešlo i na druge zube, pa na grlo.
Više ne znam ni koliko boli i što točno boli, cijela ljeva strana glave.
Gutam tablete i sve manje djeluju, valjda sam već imun i na tablete.
Skupio sam dovoljno boli ( hrabrosti ) da odem sutra kod zubara, valjda !!
A sad igrica- Durica :)
1. kako, čemu, zašto ili na koji način ste se prvi puta susreli s blogom i započeli taj čudesni put bloganja?
Više-manje sam već par puta spominjao zašto i kako, pa da ponovim:
na blog sam ušao isključivo da probam skrenuti pozornost na mogući zajeb sa životnim osiguranjima.
Nemam fejzub (nisam ispravljao riječ kako sam napisao da vidite da je bol zaistač), dakle, nemam fejzbuk, bio sam potpuno internetski nepismen, jer sam zapravo znao samo za comodorca 64 i to je bio moj prvi i zadnji doticaj sa kompjuterima, sve dok nisam bio prisiljen tražiti posao, a plavi oglasnik je nestao i sve je zapravo prešlo na net.
Onda mi je mama za rođendan kupila laptop koji sam koristio samo za oglase za posao i nešto pročitao vijesti i malo ytuba.
Kak sam spušio pare na osiguranju, pričao sam to kumu i rekao mu da ne znam kak bi to negdje objavio da možda pomogne nekome, da to neko pročita.
Onda mi je kum rekao da otvorim blog !!
A ja pitam kaj je to !? Kolko se to plaća da otvorim i kak !?
On se nasmijao i rekao da se niš ne plaća i da to može svatko tko želi.
Ja velim : daj ne rise, pa kaj mi to nitko prije nije reko, da to tak neke postoji.
Da možeš pisat kaj hoćeš, kad hoćeš i još je besplatno !!
I onda sam napisao prvi post i to mi je bila jedina namjera tada. Ali taj dan sam počeo čitat vaše blogove. I čitao cijeli dan ( bio sam na godišnjem, bez kinte u đepu ), i čitao, i čitao. I nisam mogao vjerovati da ima toliko toga.
Brzo sam se navukao na čitanje.
Ostalo je povijest. Počeo sam pisat ( zapravo nastavio, jer sam oduvijek volio pisat, fotkat i slagat neke priče ) blog !!
Nekad ( prije nekih 14 god ) sam pisao te priče na običan papir i slagao neke tekstove, ljepio slike na papir.
Nekima se to svidjelo, nekima ne, baš kao i na blogu, baš kao i u životu uostalom.
Sad sam to sve spojio, pisanje i fotkanje u jedno, a to je blog- i to besplatno, ccccccc.
Eto, max. sam skratio odgovor.
2. kakve blogove volite pratiti i koje teme su vam najzanimljivije?
Volim pratiti blogove !! To je skraćena verzija odgovora.
Hoćete dužu !?
Mislim da nećete !! Ali tko vas pita, ovo su sad moja pitanja.
Nema tu pravila i nemoguće mi je odgovoriti. Pratim sve i ništa. Kao što i pišem.
Dobro, poeziju malo pročitam, ali to su mi valjda traume iz škole, nije mi se to dalo, tak da i sad to malo izbjegnem.
Volim blogove koji imaju ono nešto, a to nešto vam ne mogu samo tak objasnit.
Zašto svi vole Duricu i njezin blog( i ja), pa probat ću samo na njenom primjeru objasnit kak si ja stvaram sliku u glavi ( jer to rade svi ljudi o svim ljudima). Sad bum pak otišo u široko jer samo ja znam sebe u svom svijetu ( slici ) i samo vi znate sebe u svojoj slici. Svaka osoba postoji u stotinama slika stotina ljudi, i ne postoje dvije osobe koje vas vide potpuno isto.
Dakle, Durica- blog je kao plišani medo ili nešto slično, da li je to način pisanja ( kao da sve izgovara u jednom dahu ili pjevuši ), da li su to same teme ili nešto treće, ali to je ono "nešto" što zove na čitanje, pa taman da napiše jedno slovo.
Eto, tak imam sliku neku za sve blogere, neku energiju koju osjetš, ili je osjetiš ili ne. Dosta sad. Dakle, ne postoje teme !! Pišeš i to je to, barem za mene. I čitaš ak čitaš. Idobro ti je ak ti je dobro, ak nije onda nije . Kakav zaključak ( to je zbog zuba ) !!
3. da li bi prihvatili ulogu urednika bloga i što biste tada prvo napravili?
Nebi. Zašto !? Zato jer nikome nikad ne bih volio biti šef ( o tome sam već htio napraviti post, ali uvijek nešto drugi ili treće), pa tako ni urednik nečega. To znači raditi između dvije vatre, između onog glavnog i ljudi. Nikad nikome niš ne paše, ali ima ljudi koji to vole raditi i koji bi željeli to raditi, ja nebi i toga sam svjestan. A da mi netko plati da čitam tuđe postove i da neke biram i predlažem ( ono kao šljaker ), e to mi se čini kao posao iz snova. Pazi, plate ti da radiš ono kaj voliš i ono kaj ionak radiš iz gušta besplatno.
Al bojim se da nebi onda nestala možda ona draž kad nešto moraš.
Uvijek me strah da to " moraš "ne prevlada i ne postane kao teret.
Ljepše je ovak uživat u čitanju i pisanju, valjda.
A da postanem urednik odmah bih se zamjenio s nekim tko čita postove. Taj nek uređuje, a ja ću čitat.
4. kako birate teme kojima se bavite i što vas sve može inspirirati?
Ne biram teme, one mogu mene birati. Može me sve inspirirati. Od jedne slike, do kapi vode.
I zub me može inspirirati. Sve oko nas je inspiracija.
Bolje da se nema stalno inspiracija, može nastati kaos. Što ću, ovo, ne ovo, ma ovo i onda to ispadne svašta.
Inspiracije ne manjka, može samo manjkati vremena, ili trenutne volje, želje.
5. kada biste kuhali " večeru za blogere " što bi bilo na meniju?
Pital bi ih kaj hoće jesti !?
I onda bi svi skupili neke i kupili ili naručili.
Ili bi alexxl@ došo prije svih i skuhal, pa bi nekaj zmuljali kasnije dok se svi napiju da je tek sad došo, kao.
Ak bi ja kuhal nebi se baš najeli, možda hrenovke ili jajca.
6. jeste li na blogu doživjeli neke neuobičajene, zanimljive trenutke, bilo pozitivne ili negativne?
Samo pozitivne, jer ne znam kaj bi se to moralo dogodit da bude jako loše. Pa ne može ti nitko ništa preko bloga, iako vele da su riječi jako oružje. Jesu jako oružje, ali zavisi u čijim "rukama". Riječi neke osobe koju znam u životu i za koju bih kak se veli poginuo, riječi te osobe bi mogle biti jako oružje. Ali ako se vratimo na one "slike" u glavama o ljudima, tada nas ništa ne bi smjelo toliko iznenaditi ili zaprepastiti, jer poznamo li ikoga baš onako kako mi to mislimo da poznajemo !??
Ali da ima muha u životu i na blogu i svugdje, ima.
7. znaju li vaši bližnji za vaš blog ili je on samo vaše mjesto?
Znaju !! Eto jedan kratki odgovor, konačno.
8. da na jedan dan možete biti neki drugi bloger kojeg biste odabrali i zašto?
Nisam o tome razmišljao. Sjećam se da sam kao klinac znao misliti : joj da bar ja imam to i to, da mogu to i to.
Ali kako je život išao, tako i upoznaš sebe, zavoliš sebe i na kraju krajeva vidiš da si to ti i da je svaki čovjek poseban, ali isto tako i da svačije govno smrdi ( da prostite ).
Ali, ajde, na blogu bi smo mogli pokušati napraviti super-blogera iz druge galaksije, da spojimo Nisu, V, Duricu, Cyrana, Lilianke i još neke i dobijemo od svakog po nešto. Ma ne, nećemo spajat, svi ste vi toliko zapravo posebni i svoji da tak treba to i bit.
9. koliko ste najduže izdržali bez bloga i da li ste pokušali prestati?
Hahaha, i o tome sam već pisao, a znat će neki koji su čitali da mi je rekord 3 dana ne postanja.
I nisam uspio dalje, i pisao sam o ovisnostima raznim, pa i o bloganju.
Još mi je uvijek želja malo radit veće pauze, jer može bit zamorno bilo čega previše u životu.
I sad sam mislio dok sam bio na moru da ću oborit taj svoj rekord, ali spletom okolnosti opet nisam.
Jbg, možda uskoro i to postignem.
Nisam pokušao prestat za skroz, jer se držim u svemu- nikad ne reci nikad.
Ali probao sam koliko ću izdržat dana, to jesam.
I davno sam priznao ( čuj mene- davno, a na blogu sam tek godinu dana) da postoji neka ovisnost.
10. ima li života bez bloga, te ima li bloga u svemiru?
Ima svega u svemiru, i bloga ima i bit će (idu oni neki uskoro na Mars ili kam već, pa će tam pisat blog ).
Ali pravo je pitanje ima li urednika bez blogera, hahahaa.......
Neki pričaju da će blog nestat, ali čini mi se da se previše uvuče u ljude da bi samo tako nestao.
Jer, gledali ili ne i vidjeli ili ne, neki su pokušavali nestat pa se vratili, neki će tek nestati a neki upravo otvaraju blog.
******Evo, nemojte me više zvat na igrice, jer onda ispadne kobasa*******
Scenarij - Durica@
Odabrala - Nisa@
Tekst pisao - 20 do asa@
Sljedeći blogeri u ulogama : (ne znam tko je sve već odradio ili je u planu )
Ziz@, Ziz@, Ziz@, Ziz@ - jer nitko nije dao zadatak ( ili sad već je )
i još neki kojih baš nema previše u zadnje vrijeme, a možda još nisu u igri ( jer većina je već u igri) :
putGradine@
Donin svijet@
Simplica@
A sigurnosno pitanje najdraže : 60%od 100 !!
I o tome sam već pisao, jer sam tada napisao ogroman post i dobio to pitanje i sve žive zvao i nitko ne zna.
Kum mi je rekao: pa probaj napisat 40 !??
I tak sam spasio post.
Post je objavljen 24.07.2014. u 22:43 sati.