Čudno to izgleda.
Čovjek šeće, gleda nešto u daljinu, pa malo u visinu.
Ima u rukama fotoaparat i slika nešto.
Da, luđak koji slika ništa. Slika nebo, možda potok, možda običnu travu, možda neke leteće bube.
Danas nisam puno slikao, onako usput, samo toranj na Sljemenu.
Prolazio sam kraj nekih zgrada, malo zastao i uslikao nebo kod tornja.
Dok sam slikao prišle su mi dvije djevojčice mrmljajući : što ovaj to slika.
Došle su do mene i pitale što slikam.
Rekao sam : nebo. Jel vidite kako je lijepo !?
One su se pogledale i rekle : ajmo, niš ne slika !
Misle si valjda da je ovaj s fotićem neki luđak. Pa možda i je. Bit ću luđak cijeli život, kao i do sada.
Da ne kažem što si misli neka starija normalna ekipa.
Znamo već da je normalno ono što većina smatra da je normalno.
A ja to sve shvaćam, i sretan sam u svojoj nenormalnosti.
Tako da ću ovoj današnjoj fotki pridružiti još neke od prije ( ima toga i previše), pa sam dobio čušpajz svega i svačega.
Ionako je čušpajz spoj onoga što pohvataš po frižideru, a najviše se kuha negdje oko datuma blizu plaće.
U čušpajzu može uletiti i pokoji dobar sastojak, ali više-manje je to ono što uloviš po frižideru.
Tako da se i tu zalomi pokoja možda bolja fotka.
Sve je to bez nekog reda i plana poslagano. Sa raznih lokacija, u raznim vremenima, sa različitim osjećajima.
Tu na blogu sam od nekih naučio da se čušpajz može reći i paždroć.........