Znate ono kad neko dijete dobije igračku !?
Ta nestrpljivost, oduševljenje !
Mislio sam da me to prošlo, da sam prestao biti dijete.
Ali nisam, sva sreća.
Jučer se vozim po gradu, gužva kao i obično, išao sam potpuno neplanski malo u jedan centar(šoping), bio mi je usput.
Kad sam već tu, idem vidjeti za fotić, šta se nudi i kakve su cijene.
Kad sam ušao u dućan, za pet minuta sam izašao van sa novim fotićem. Jeeeeeeeeeeee!!!!
Tu sam se još ponašao kao normalan odrastao čovjek.
Nosio sam vrećicu prema autu, sjeo u auto.
Malo me vuklo da sad odmah počnem tu slikat, ali si mislim pa nisi dijete, kaj ne možeš pričekat da dođeš doma i onda otvoriš igračku !?
Suzdržavao sam se, ali ipak sam otvorio kutiju, na parkingu, vruće, gužva je, al baš me briga.
I onda sam se sjetio da nisam kupio memorijsku karticu, i da nemam kabel za računalo.
I trk u dućan po to.
Evo me opet kod auta. Vrećicu gledam krajičkom oka, ali više ne otvaram nego krećem.
Negdje na pola puta me opet zgrabi : gledam vrećicu i ona mene.
Mislim si , pa daj više, budi strpljiv, pa voziš se, promet je to.
Osim toga, nit ti je kartica u fotiću, nit možda nije baterija napunjena a i voziš, helloooooo !!
Bio sam negdje na pola puta, kolona autiju bila je sve veća, baš kao i moja želja da rastrgam taj omot oko memorijske kartice, ubacim u fotić, upalim ga i napravim taj prvi klik !!
U jednom trenutku svi su počeli trubiti !!
Kaj vam je, mislim si, pa u koloni ste ??
I onda shvatim da su auti ispred mene već dosta odmakli, dok sam ja u međuvremenu stavljao karticu u fotoaparat.
Ipak je dijete u meni bilo jače.
Tko će čekat da dođem doma, kaj ste ludi !??
I negdje nakon što su me istrubili ( kao da me bilo briga) okinuo sam prvi "hitac".
Slučajno se nekako dogodilo da sam bio kod one (ne)popularne Sanaderove Hypo banke, al nije aparat za to kriv.
Htio sam isprobat taj zum, jer mi je on riknuo, i naciljao sam na vrhu zgrade onaj njihov znak koji se vrti ........