nijesam sigurna je li zaista nastupilo neko doba zrelosti kad sve sagledavam sa neke objektivne distance, ili to moj mozak kreira iluziju dobrostanja. Koliko puta do sad me je prevario!
Cutim, to najcesce radim. Bez drame, bez emocija, bez padova. Ne umijem drugacije odrzavati mir. Znam, reci ce neko da ovako ne 'doticem' pravi zivot ali ja to biram. Meni je lijepo ovako.
Post je objavljen 02.02.2014. u 20:33 sati.