Evo dobila sma posao!!! Napokon! Probni mjesec je prosao, dokazala sam se, ali bome I umorila. No dobro.
Na onaj rođendan neću ići. Ispalo je da ćemo decko i ja provesti vikend s novim prijateljima, s onima sta sam rekli da su dosadni, ali pružit ću im šansu pa možda i baš kliknemo svi skupa. No ovog puta nemislim bit vezana za njih i vjerovat da cemo zauvijek bit prijatelji. Onaj prijateljici šta sam se trebala s njom i vdijet na tom rođendanu pisala sam joj email da necu doci i da eto nećemo se vidjeti. I zanet što trebalo joj je dva dana da odgovori i na kraju krajeva što je napisala? Kao baš šteta, i da je čula da imam novi posao i da njoj baš nešto treba a ja mogu dobit popust. Super bas lijepo. Najredje bi joj odgovorila sve u ironicnom tonu. Al nekako mi je i sve jasno kad vec tako pita i prića. Al znate mrzim sto stalno ponavljam tu priču i nikako da stavim točku na i. Nikako da se odmaknem od tih osječaja, nikako da se u emocijalnom smislu udaljim od nje. I to me jako jako smeta... Mislim ja krečem dalje al kao što sam rekla ne mogu otpisat kontakt s njom jer smo rodbinski povezane pa se u svakom slucaju za neke rođendane i slične prigode moramo vidjet. Kažem sebi sam dosadna više s tim. Stvarno želim završit s tom pričom....
Post je objavljen 28.10.2013. u 20:01 sati.