Jedan popisivač, mlad, 20 godina, ne snalazi se po selu i mama ga vodi. Ipak mama pozna sve ljude i sve kuće, ako neko pokuša lagati ona zna pravu istinu.
Pa onda njih dvoje uđu u kuću, sjednu za stol, pijuckaju sok i kavu i popisuju. ( Napiju se oni soka i kave, dug je dan. A možda i koja šljiva padne.)
I piše sin a mama nadzire. Kaže on: „ Vi ste katolici“ a mama odgovara: „ Ne sine, oni su šokci, tako smo ih uvijek zvali“. Pa opet sin: „ Tko još živi s vama u domaćinstvu“? a mama odgovara: „ Nitko sine, svi su otišli u Hrvatsku“.
Sin ne odustaje, treba završiti upitnik: „ Imate li kola“? a mama kaže: „ Otkud im „! I tako prođe pola sata obiteljskog druženja i razgovora.
Zatvoriše fascikl, ispiše zadnje kapi soka, pozdraviše domaćina i zahvališe na gostoprimstvu.
I polako od kuće do kuće.
Tajnost podataka je zajamčena do prvog komšije, gdje se onda dobiveni rezultati analiziraju.
Više tajnosti podataka bilo je kod popisa koji su provodili Turci od 1600. do 1604. godine.
Na kraju što reći: Popis je sprdačina, podaci dobiveni na taj način su falsifikati i poslužit će u daljnjem ratu ( verbalnom, nadam se ) među političarima, vjerskim poglavarima, strankama, entitetima, narodima ……
A narod u BiH je gladan!
Post je objavljen 11.10.2013. u 11:13 sati.