Meni vjetar priča
spominje mi snove iz davnina.
Iz tamnica otpuhuje željeznu piljevinu,
strganu s rešetki.
Šapće mi,
između dva refula bure,
… ledovi su tvoji
skulpture od stakla…
U njezinoj kosi ledi jutrošnji snijeg,
promrzla jedra
od paučine.
Priđi,
u ustručavanju nema vatre.
Neki
izrazito moćan trenutak,
sprema se u praskozorju.
Iznenadi život,
ne daj mu da te trgne.
Svi smo mi paukova djeca
po podu istreseni.
Post je objavljen 12.02.2012. u 03:10 sati.