Sta god da uradim, nije dovoljno. Ne osjecam onaj osjecaj zadovoljsta, koji kao nagrada legne na dusu, i da mi malo mira. Jer sta god da uradim, mogla bih bolje. Mogla bih vise. Zavrsava ovaj vikend, i ja zalim sto sutra moram ustati i ici na posao. Jer taman sam se ponovo malo priblizila sebi, pocela da nalazim onaj kreativni dio sebe, one misli koje potiskujem svaki dan da me ne bi usporile u radu. Ne mogu ovoliko da radim, mislim da ni ne radim ovaj posao tako dobro. Ne nalazim ideje. Ne interesuju me te vjesti koje pisem. Ne vidim te velike nepravde nad kojima se ovo ipak sredjeno drustvo zgrazava. Punicu 30 za par dana. To mi je cak tesko napisati. Mislila sam da cu sa 30 znati ko sam i sta zelim. A cini mi se da to manje sad znam nego prije deset godina. Odaljila sam se od sebe. Svakim danom pomalo. I sad sam tu. Ipak moram da vjerujem da ako nastavim da biram srcem, sve ce da se sklopi na kraju i sve ce imati svoj smisao. Mislim da novinarstvo mozda nije to. I ovo mi je tesko napisati. Jos teze.
Post je objavljen 09.10.2011. u 20:52 sati.