I
tražim lilit
iza ohlađenog asfalta
crvenu i crnu
cesta je prestala
da se puši
mali demoni pretrčavaju
preko izbledelih prelaza
stara palma nagnuta je -
tik uz
more
mrtva pena
mrtvo more
mrtvozornik
-gde lilit rađa demone?
II
volim kad dođu gosti
volim kad odu gosti
tek što sam ih ispratio
uz grljenja i sendviče
bez suza
pojurio sam da u veš mašinu natrpam sve
stavim dosta praška
i malo omekšivača
i dok mašina radi
da usisam svaku vlas i svaku grinju
da oribam prazan pod
da sve bude čisto
sedim za radnim stolom
pijem tursku kafu
gledam kroz prozor
i razmišljam kako bih mogao
da sam
na nekom drugom mestu
možda ne bih bio tako sam
uveče, kad poslednji ezan odradi svoje
ležim u crvenoj posteljini
na širokom krevetu
dijagonalno
pogledam ispod lampe
i vidim
vlas
crvenu i crnu
pomislim:
danas su me pohodili
živi
ili
to lilit rađa demone
negde u daljini
čujem avion
tupa grmljavina
vodi me
...
onda sanjam
kako pokušavam da prespavam
u nekom nepoznatom stanu
i kako sam zahvalan
nekim nepoznatim ljudima
što me nisu
pustili
ujutru shvatam
da sam svoj crveni kofer
zaboravio na putu
za berlin
tamo gore, još gore
i da sam
negde kod kreuzberga
plakao tako gorko
i tako jako
jer nije trajalo
... ni san
razmišljam
kako možda moram
da promenim san
ili stav
ili stan
onda se setim
da moram
da platim kiriju
jer hodža ne voli da čeka
ramazan šerif mubarek olsun
III
iii...topovski udar!
iftar može da počne!
kreće ezan
jedan, drugi, treći
vrište minareti
sa svojim svetlećim ogrlicama
zveckaju tanjiri i tanjirići
postavljaju se trpeze
izgladnelo građanstvo
zasukalo je svoje rukave
i već je do lakata
u jagnjetini
allah radi olsun
oni sekularno nabijeni
spuštaju roletne
i navlače zastore
njihove su trpeze
prazne
oni se solidarišu sa
najugroženijima
njihov post traje
malo duže od
allah...olsun
IV
aja je živela između crvenih zgrada
mala bela
napuštena
nikad nije lajala
hranili smo je retko
ali uvek kad bi bila
tu
jednog dana
idući da bacim
po kategorijama razdvojeno
smeće
video sam kako neka crna žena
baca aju
u kontejner za plastičnu ambalažu
sačekao sam da zrela žena završi
čeprkanje po susednom smeću
i gledao je
dok prebira po fino zavezanim kesama
i ne nalazi ama baš ništa
onda sam prišao
zavukao ruku među plastične flaše
i tako ponosno
postao spasilac
male bele aje
kada sam je spustio na zemlju
nije ništa govorila
samo me je dugo gledala
aja nije lajala
V
kada sam doputovao
nisam zagrlio svog prijatelja
mislio sam da smrdim na znoj
hteo sam da ga poštedim
kasnije sam dugo razmišljao
kako to nije fer
i o kakvom glupom znoju
uopšte razmišljam
sutradan sam mu prišao
izgrlili smo se
...univerzum se osmehnuo
VI
vozimo se biciklom
po vreloj avgustovskoj
prašini
slamnati šeširi
nestaju i polju
smejemo se i jurimo
ka suncokretima...
...prašinarska idila
Post je objavljen 12.08.2011. u 11:01 sati.