u Umagu, preko puta Gradske knjižnice, nalazi se ribarnica
kilogram sardela košta 35 kuna
...
čistimo ih
na obali, u selu San Giovanni, ili Sveti Ivan, kamenitoj i divljoj
odsecamo im glave
male i mrtve
nas troje
tri puta i bog pomaže
sa glavama izlaze i utrobe
mala riblja srca
bacamo ih galebovima
divljim i izdresiranim
male mrtve ribe su hladne i glatke
koža im se sija
mrtva krljušt
...
znala sam da će ti se svideti
zato sam i insistirala da dođemo
...šetamo
ja samo ćutim i gledam
kuće i prozore
velike cvetove
i mačke
miris Grožnjana mi se uvukao u sinuse
kao mrtve ribe
sardele koje svetle
u univerzumu
i čija krljušt mi je
pod noktima
...
luča mikrokozma
sedimo na steni i razgovaramo
more se probija kroz usekline
i stvara penu
na UV faktor smo zaboravili
...mali rakovi prolaze pored nas
brzo
u dijagonalu
...
negde u Piranu pokopan je moj deda
neki čovek kojeg smo tako zvali
nikad se nismo upoznali
rođen je pre skoro sto godina
šetamo rivom i gledamo zaliv
koji, kome, o kome...
neko će se setiti
...
sedam u voz za Teheran
iznad sedišta su ogledala
široka i čista
ispod velikog oboda slamnatog šešira
čuvam pogled
kamufliran za četiri kontrole
granični prijelazi
Teheran je daleko
...
voz naglo zakoči i ja otvaram oči
Maglaj
brzo ih zatvorim i pokušam da prizovem
miris mrtvih riba
zbilja je ipak jača
progledam
preda mnom: kasaba koja kmeči
pokušava da se probudi
trza se u magli
pogledam u nokte
tražeći ostatke mirisa
i krljušti
Teheran je sve bliži
...
moj svjetonazor više nije tako politički korektan
moj svjetonazor postaje problematičan
moj svjetonazor se graniči sa opasnim
moj svjetonazor nadilazi imaginarni instrumentarij
kojem su nas učili
da bismo bili uspješni
i umorni
...
kako je riblje srce malo
i hladno
stane na jagodicu kažiprsta
Post je objavljen 07.07.2011. u 21:46 sati.