Umor je grozna stvar.
Kad energija popusti, javi se nesigurnost.
Sviđa mi se, i znam da je obostrano.
Čak mi se sviđa i njegova odluka da ide polako, da se pomalo upoznajemo i da sve to učinimo smislenim i vrijednim; to pokazuje i njegovu ozbiljnost i spremnost na povezanost, i na kraju krajeva - poštovanje prema meni.
Sve ja to razumijem i cijenim.
Ali sad, kad sam umorna i ispijena, u bolovima i rastresena, poželim da je svo to vrijeme prošlo, da se sve već dogodilo i da se sada mogu sklupčati u njegov zagrljaj.
Poželim da sam njegova.
(ili možda samo želim biti nečija...)
Post je objavljen 24.12.2010. u 22:04 sati.