Pada kiša, i razmazuje sjetu po obrazima.
Puštam je . Možda odnese Judin poljubac sa obraza,
i ispere boju tvog glasa iz moje kose , možda
svojim toplim kapljama umlači hladnoću tvojih riječi.
Pada kiša. Ja se ne sakrivam. Pašu mi njeni prsti na vratu!
Tako je neobično čezna kad me ljubi, brišući
okus jučerašnjosti sa mojih usana. Sad mirišem po njoj
i pripadam joj. Moje zjene poprimaju njeno sivilo.
U očima mi je sakrila oblake vode
za dane sušne. Ispod vjeđa duboki zdenci.
Rominjanje zaglušuje zakletve u pitosporama.
I zatvara mi kapke da ne primjetim siluetu.Zaručen s kišom
dio mene odlazi. Koliko sam se promijenio zbog nje!
Da je nema još bi u meni gorjela pjesnikova lomača!
Post je objavljen 01.04.2010. u 17:52 sati.