krenula je jesen da me pretiče u mislima...da mi se smeje iza uglova...i nervira me nedoslednošću...kako to da sam se do ove jeseni bojao neizvesnosti, a sada sve spokojno primam...šta je sudbina?...predajem se ili ne?...ne...otišao sam i jednostavno sam indiferentan na događanja, kao kada gledam film ili čitam knjigu...sve je tu, ali se ništa ne događa...meni...
spontana ljubljenja po haustorima uklapaju se u sliku...ti i ja...nikad i zauvek...drhtimo...osećamo toplinu i spokojstvo...znam...ni ti ne živiš više tu...
Post je objavljen 23.11.2009. u 16:53 sati.