Lijepo padne dogovor, on vikendom ujutro na plac u nabavu, ona vikendom odmara, zerkicu više nego na poslu, kako bi za kasnonoćne igrarije bila in d mud, a opet, svaku subotu, odmah nakon zvona lokalne crkve, ista priča.
- Diž' se!
- Još pet minuta
- Ne zezaj, čujem klince, budni su od osam, odi po peciva
- Odi ti, zakaj uvijek ja?
- Zato kaj je vani hladno, a ti imaš duže noge i prije si doma
- A jes ti odgovor!
- A jes ti pitanje…..
Smijeh popraćen šuškanjem ispod plahti možda bi i mogao završiti na obostrano zadovoljstvo, da je balavurdija spavala dubokim zimskim snom, ovako se sve zaustavilo na smijuljenju, koje je izgladnjela deriščad, naravno, čula i dojurila u stampedu do velikog kreveta i razdraganim vriskovima praćena, uskakala u paperjaste i mirisne jastuke.
Jadranka je voljela jutra poput ovoga.
Vani mraz, u srcu toplina.
Post je objavljen 26.10.2009. u 22:05 sati.